Iradijacija hrane

Iradijacija hrane je tretman kojim se hrana izlaže izvoru jonizirajuće energije i absorbuje preciznu dozu energije. Absorbovana doza je kontrolisana intenzitetom izvora radijacije i vremenom izlaganja hrane tom izvoru. Jedinica kojom se izražava absorbovana radijacija je Gray - 1.000 Gray (Gy) = 1 kiloGray (1 kGy), što je jednako 100 rada po kg hrane (ranije korišćenoj jedinici).

U praksi ova doza varira u zavisnosti od tipa hrane i željenog efekta. Nivo tretmana se generalno može podeliti u tri grupe:

Niska doza, do 1 kGy, koristi se za sazrevanje ili klijanje svežeg voća i povrća i za kontrolu parazita i insekata u hrani.
Srednja doza, 1-10 kGy, koristi se za smanjenje kvarenja hrane i patogenih mikroorganizama u različitoj hrani, da poboljša tehnološka svojstva hrane, kao što su smanjenje vremena kuvanja kod dehidriranog povrća, i da produži rok trajanja većine hrane.
Visoka doza, više od 10 kGy, koristi se za sterilizaciju mesa, živine, morske hrane i druge pripremljene hrane, za dezinfekciju različite hrane ili ingredijenata, kao što su začini i enzimi.

U postupku iradijacije hrana se izlaže jonizirajućoj radijaciji:

X-zracima iz uređaja sličnim onim koji se koriste u medicini, ali mnogo snažnijim.
Elektronskim snopom iz elektronskih akceleratora (vidi sliku).
Gamma zracima izazavanim radioaktivnim substancama (radioizotopima) koji konstantno emituju visoku energiju. Provereni izvori za ove srvrhe su kobalt-60 i cezijum-137.

Ne-jonizirajuća radijacija				Jonizirajuća radijacija
Prenos el. energije	Radio i TV mikrotalasi	Infracrvena svetlost	Vidljiva svetlost	Ultravioletna svetlost	X-zraci	Gamma zraci	Kosmički zraci

				Od nedavno za sokove	Iradijacija hrane

Kada se hrana izlaže jonizirajućoj radijaciji stvaraju se nabijeni molekuli zvani joni i takođe kratko-vremeni molekuli poznati kao slobodni radikali. Ovi molekuli ubijaju mnoge mikro-organizme i međusobno dejstvuju na stabilnost hrane. Ova akcija je značajnija, nego radijacija sama po sebi, za efekte zaštite hrane.

Većinu sastojaka hrane čine lipidi, proteini i karbohidrati. Takođe značajni ali manjina komponenata su vitamini i DNA. Hemijske promene u hrani kroz tretman iradijacije rezultuje hemijskom modifikacijom ekstremno malog iznosa tih komponenti. Tretman grejanjem, kao što je kuvanje, takođe izaziva hemijske promene u hrani. U stvari, hemijske promene koje se dešavaju u hrani pri radijaciji su nekoliko puta po magnitudi manje nego kod tretmana grejanjem. Više od 40 godina proučavanja ukazuju da su hemijski nuz-produkti radijacije najmanje jednaki kao nuz-produkti kod konvencionalnog kuvanja ili drugih metoda konzerviranja.

radura Hrana koja je izložena iradijacija se obavezno označava svetski priznatim simbolom koji se naziva "radura". Osim toga, obavezno je i naznačavanje rečima "treated with radiation" or "treated by irradiation" (tretirano iradijacijom). Proizvođači takođe mogu posebno naznačiti svrhu primenjene iradijacije, npr: "protiv kvarenja".

Za nepakovano voće i povrće podvrgnuto iradijaciji, a koje se prodaje nepakovano, svaki komad može da ima odgovarajuću nalepnicu ili da posude ili prodajna mesta na kojima se nalaze budu takođe označena datim simbolom.

Hrana koja se prodaje na veliko takođe mora da nosi istu oznaku ali dodatno mora da bude označena naznakom da se ne podvrgne ponovo tretmanu "do not irradiate again".