Genetski inženjering hrane

DNA je zapis individualnosti jednog živog organizma. Organizam reaguje na osnovu informacija zapisanih u DNA da bi upravljao svakim biohemijskim procesom. Život, rast i svako pojedino svojstvo organizma zavisi od DNA. Segmenti DNA koji su vezani za specifično svojstvo organizma zovu se geni.

Genetski inženjering (GE) je radikalno nova tehnologija koja manipuliše genima, tj. DNA zapisima živih bića. Za razliku od tradicionalnog procesa uzgajanja, GE uzima gene iz jedne forme života i stavlja ih u druge. Geni iz bakterija, virusa, biljki, životinja, pa čak i čoveka, stavljaju se u biljke kao što je soja, žito, pamuk, da donesu komercijalni prinos. Takav GE prinos (takođe zvan "genetski modifikovani organizmi" ili GMO) se pretvara u hranu i prodaje na tržištu. 

Molekuralni biolozi su razvili mnoge enzime koji menjaju strukturu DNA u živim organizmima. Neki od tih enzima mogu razdvajati i spajati elemente DNA. Koristeći pojedine enzime, naučnici mogu da izdvoje pojedine gene iz DNA i izgrade prilagođen DNA korišćenjem tih gena.

Sa tim znanjem genetski inženjeri veruju da mogu da poprave hranu koju jedemo. Na primer, paradjz je osetljiv na hladnoću, čime se skraćuje sezona roda. Ribe, sa druge strane, preživljavaju u jako hladnoj vodi. Naučnici identifikuju pojedine gene ribe koji je čine otpornom na hladnoću i koriste tehnologiju GE da ubace taj "antifriz" gen u paradajz. Time se omogućava da se produži sezona roda paradajza.
 

• Neprecizna tehnologija - Genetičari prenose gene iz jednog organizma u drugi. Gen se može precizno uzeti iz DNA jednog organizma, ali njegovo ubacivanje u DNA drugog organizma je uglavnom slučajno. Kao posledica, postoji rizik da to može ugroziti funkcije drugih gena bitne za život tog organizma. (Bergelson 1998)
• Neželjeni efekti - GE je kao izvođenje operacije srca sa lopatom. Naučnici nisu još proučili životne sisteme dovoljno kompletno da bi zvršili DNA operacije bez stvaranja mutanta koji mogu biti štetni za životnu okolinu i naše zdravlje. Oni eksperimentišu sa jako delikatnom i snažnom silom prirode, bez punog saznanja o reperkusijama. (Washington Times 1997, The Village Voice 1998)
• Rasprostranjene propasti useva - Genetičari nastoje da profitiraju patentiranjem genetski modifikovanog semena. To znači da, kada zemljoradnik zasadi takvo seme, svo seme ima identičnu genetičku strukturu. Kao rezultat, ako gljive, virusi ili druge napasti razvijene da mogu napasti takav usev, onda može doći do rasprostranjene propasti useva. (Robinson 1996)
• Pretnja našem celom snabdevanju hranom - Insekti, ptice i vetar mogu preneti genetski modifikovano seme u susedna polja i dalje. Polen iz modifikovanog bilja se može razmeniti sa genetski prirodnim usevima i divljim rođacima. Svi usevi, organski i modifikovani, su nezaštićeni od zagađivanja kroz razmenu polena. (Emberlin et al 1999)

• Nema dugog testiranja - Genetičari koriste materijal iz organizama koji nisu nikada bili deo ljudske ishrane da bi izmenili osnovnu prirodu hrane koju jedemo. Bez dugotrajnog testiranja niko ne može da zna da je ta hrana bezbedna.
• Otrovi - GE može izazvati neočikavena mutacije u organizmima, koji mogu uzrokovati nove i veće nivoe otrova u hrani. (Inose 1995, Mayeno 1994)
• Alergične reakcije - GE takođe može proizvesti dosad neviđene i nepoznate alergense u hrani. (Nordlee 1996)
• Smanjena hranljiva vrednost - Genetski modifikovana hrana može obmanuti potrošače sa izvanrednom svežinom. Sočan izgled, jarko crveni GE paradajz može biti star nekoliko nedelja i sasvim malom hranljivom vrednošću.
• Antibiotik otporne bakterije - Genetičari koriste antibiotik otporne gene da obeleže genetički stvorene ćelije. To znači da genetski modifikovani usevi sadrže gene koji su otporni na antibiotike. Ovi geni mogu biti ubrani sa bakterijama koje nas mogu zaraziti. (New Scientist 1999)
• Problem se ne može pratiti - Bez oznaka, javne zdravstvene organizacije su bespomoćne da prate problem bilo koje vrste, sve do njegovog izvora. Mogućnost za tragediju je neverovatna.
• Neželjeni efekti mogu ubiti - 37 ljudi je umrlo, 1500 je delimično paralizovano, a 5000 je privremeno nesposobno od sindroma koji je povezan sa triptofanom proizvedenim od genetički stvorene bakterije. (Mayeno 1994)

• Povećano korišćenje herbicida - Naučnici procenjuju da će genetički modifikovane biljke otporne na herbicide značajno povećati upotrebu herbicida. (Benbrook 1999) Zemljoradnici će, znajući da njihovi usevi mogu tolerisati herbicide, koristiti ih još više liberalnije.
• Više pesticida - Proizvođači modifikovanih useva nude svoje sopstvene pesticide. Ova strategija će dovesti više pesticida u našu hranu i polja, više nego ikada do sada.
• Ekologija može biti uništena - Uticaj genetski modifikovanih organizama može uništiti lokalnu ekologiju. Novi organizmi mogu se uspešno takmičiti sa divljim rođacima, uzrokujući neviđene promene u prirodi. (Metz 1997)
• Zagađivani geni se ne mogu očistiti - Jednom genetički modifikovani organizmi, bakterije i virusi se oslobađaju u prirodu i nemoguće ih je opozvati. Za razliku od hemijske ili nuklearne kontaminacije, negativni efekti su ireverzibilni.

Preuzeto sa http://www.safe-food.org