CARINSKI ZAKON

Broj 45/92, 16/93, 50/93, 28/96, 29/97, 59/98, 23/2001 i 36/2002

XVI PRIVREMENI UVOZ l IZVOZ ROBE

Član 160.

(1) Za robu koja se privremeno uvozi, odnosno izvozi carinarnici se podnosi deklaracija za privremeni uvoz, odnosno izvoz sa propisanim ispravama, ako ovim zakonom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona nije drukčije određeno.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, carinarnica može na osnovu pismenog zahteva podnosioca deklaracije odobriti pregled robe koja se privremeno uvozi radi oplemenjivanja (prerade, dorade i obrade) i opravke, i pre podnošenja deklaracije, pod uslovom da se deklaracija podnese u roku od dva dana od dana izvršenog pregleda robe.

(3) U deklaraciju za privremeni uvoz, odnosno izvoz robe podnosilac deklaracije, pored podataka iz člana 123. stav 4. ovog zakona, upisuje i razloge zbog kojih se roba privremeno uvozi, odnosno izvozi.

(4) U slučajevima privremenog izvoza, odnosno uvoza robe radi prerade, dorade, obrade i opravke, životinja za priplod, semena, sadnog i drugog materijala za razmnožavanje biljaka i životinja, reprodukcionog materijala (sirovine, pomoćni materijal ili poluproizvodi), odnosno sklopova, gotovih delova za ugrađivanje koji se upotrebljavaju u proizvodnji robe koja će se izvesti, odnosno uvesti i robe radi komisione prodaje i zakupa, uz deklaraciju za privremeni uvoz, odnosno izvoz podnosi se i poseban pismeni zahtev koji sadrži sve podatke potrebne za odobrenje privremenog uvoza, odnosno izvoza i sprovođenje mera carinskog nadzora, uključujući i obrasce za praćenje kretanja robe za vreme njenog zadržavanja u Jugoslaviji koje propiše direktor Savezne uprave carina.

Član 161.

(1) Na privremeno uvezenu robu carinarnica je dužna da primeni odgovarajuće mere carinskog nadzora radi kontrole da li se roba upotrebljava u svrhe za koje je odobren privremeni uvoz, odnosno izvoz, kao i radi utvrđivanja njene istovetnosti, a uvoznik, odnosno korisnik robe dužan je da omogući carinarnici sprovođenje mera carinskog nadzora.

(2) Na privremeno uvezenu ili izvezenu robu carinarnica će primeniti odgovarajuće mere radi utvrđivanja istovetnosti robe pri njenom vraćanju.

Član 162.

Za obavljanje poslova carinske službe u vezi sa privremeno uvezenom robom izloženom na sajmu, sajam je dužan da obezbedi carinarnici potrebne prostorije.

Član 163.

Za privremeno uvezenu robu podnosilac deklaracije dužan je da na ime obezbeđenja uplati carinarnici iznos u visini obračunate carine i drugih uvoznih dažbina, ili da u visini tog iznosa položi garanciju ovlascene banke, ako ovim zakonom ili drugim propisima donesenim na osnovu ovog zakona nije drukčije određeno.

Član 164.

Vlada propisuje u kojim slučajevima se neće uplaćivati obezbeđenje iz člana 163. ovog zakona.

Član 165.

(1) Na zahtev podnosioca deklaracije, carinarnica vraća položeno obezbeđenje za privremeno uvezenu robu:

1. ako je roba vraćena u inostranstvo;
2. ako je vraćena ista roba koja je uvezena;
3. ako robu vraća uvoznik koji je robu privremeno uvezao ili lice koje je on ovlastio.

(2) Zahtev za vraćanje obezbeđenja može se podneti najdocnije u roku od jedne godine od dana kad je roba vraćena u inostranstvo. Po isteku roka, obezbeđenje se uplaćuje u korist saveznog budžeta kao vanredni prihod.

Član 166.

(1) Podaci o poreklu, vrsti, kakvoći, količini i vrednosti robe u deklaraciji za privremeni uvoz, odnosno privremeni izvoz robe mogu se menjati ako se na osnovu isprava ili naknadnog pregleda nesumnjivo utvrdi da je roba istovetna i da podaci uneseni u deklaraciju ne odgovaraju stanju privremeno uvezene robe, do isteka roka za vraćanje robe. Ako je privremeni uvoz, odnosno privremeni izvoz robe odobren rešenjem, carinarnica će istovremeno izmeniti podatke i u rešenju.

(2) Ako je vlasnik robe izmenio dispoziciju i privremeno uvezenu, odnosno privremeno izvezenu robu dao drugom preduzeću, odnosno stranoj firmi radi prerade, dorade, obrade, opravke ili ugradnje, odnosno radi razmnožavanja biljaka i životinja, preduzeće koje je izvršilo privremeni uvoz, odnosno privremeni izvoz robe dužno je da carinarnici podnese zahtev za izmenu podataka u deklaraciji i rešenju o privremenom uvozu, odnosno privremenom izvozu robe.

(3) Ako u toku prerade, dorade ili obrade privremeno uvezene, odnosno privremeno izvezene robe, carinarnica po službenoj dužnosti, odnosno po zahtevu podnosioca deklaracije utvrdi da utrošak materijala iz rešenja kojim je odobren privremeni uvoz, odnosno privremeni izvoz robe ne odgovara stvarnom utrošku materijala, doneće rešenje kojim će se izmeniti to rešenje.

(4) Pri vraćanju privremeno uvezene, odnosno privremeno izvezene robe carinarnica je dužna da utvrdi njeno stanje u pogledu količine, vrste, kakvoće i vrednosti.

Član 167.

Za privremeno uvezenu robu plaćaju se carina i druge uvozne dažbine ako je vrednost robe smanjena zbog upotrebe, korišćenja ili drugog raspolaganja koje je podnosiocu deklaracije ili drugim licima donelo ili je moglo doneti određenu korist. Carina i druge uvozne dažbine obračunavaju se i plaćaju godišnje na iznos od 20% od vrednosti koja predstavlja carinsku osnovicu. Carinski obveznik može tražiti da se carina i druge uvozne dažbine obračunavaju i naplaćuju za kraći period.

Član 168.

(1) Pri vraćanju robe koja je privremeno izvezena radi prerade, dorade ili obrade plaćaju se carina i druge uvozne dažbine obračunate na vrednost izvršene prerade, dorade ili obrade, uključujući i vrednost materijala upotrebljenog u te svrhe i druge troškove u inostranstvu u vezi s otpremanjem i dopremanjem robe, primenom stope koja važi za robu koja se uvozi.

(2) Pri vraćanju robe koja je privremeno izvezena radi opravke, osim opravke u garantnom roku i u slučajevima kada nije moguće izvršiti opravku u garantnom roku već se šalje odgovarajuća roba ili njen deo zameni, plaćaju se carina i druge uvozne dažbine na vrednost izvršene opravke u inostranstvu, uključujući vrednost materijala upotrebljenog u tu svrhu i druge troškove u inostranstvu.

(3) Pri sukcesivnom vraćanju privremeno izvezene robe na preradu, doradu ili obradu shodno se primenjuje član 132. ovog zakona, s tim što je podnosilac deklaracije dužan da podnese carinarnici konačne podatke o robi u roku od 30 dana od dana vraćanja poslednje pošiljke.

Član 169.

Ako je opravka prevoznog sredstva izvršena bez prethodnog podnošenja deklaracije i zahteva u smislu člana 160. ovog zakona zbog toga što je potreba za opravkom nastala posle izlaska vozila iz zemlje, sopstvenik, odnosno korisnik vozila dužan je da carinarnici preko koje je prevozno sredstvo prvi put posle opravke ušlo u Jugoslaviju prijavi vrednost izvršene opravke.

Član 170.

Ako se prerada, dorada, obrada, opravka ili ugradnja privremeno uvezene robe vrši u više faza, a carinarnici su prijavljeni podaci samo za jednu fazu, nijedna sledeća faza ne može početi bez prethodnog odobrenja carinarnice.

Član 171.

(1) Ako se roba privremeno uvozi radi prerade, dorade, obrade ili ugradnje, uz deklaraciju se podnosi ugovor zaključen između preduzeća i stranog lica, kao i zahtev za privremeni uvoz robe, koji sadrži sledeće podatke:

1. naziv, količinu i vrednost robe koja se privremeno uvozi;
2. naziv, količinu i vrednost robe koja će se izvesti;
3. normativ o utrošku materijala, kalu, rasturu, lomu, otpacima i nusproizvodima koji se javljaju u procesu proizvodnje robe i izjavu šta će se sa lomom, otpacima i nusproizvodima učiniti;
4. naziv preduzeća koje će proizvesti robu od privremeno uvezenog materijala;
5. naziv, količinu i vrednost domaće robe koja će u proizvodnji biti upotrebljena.

(2) Odredbe stava 1. ovog člana shodno se primenjuju na privremeni izvoz robe radi prerade, dorade i obrade ili ugradnje

Član 172.

(1) Na razliku u količini privremeno uvezene robe radi prerade, dorade i obrade i količini izvezenih proizvoda, koja predstavlja rastur, lom, kalo i nečistoću, kao i bilo koju razliku u količini koja je posledica tehnološkog procesa a nema upotrebnu vrednost, ne plaća se carina.

(2) Ako ostaci i otpaci iz stava 1. ovog člana imaju upotrebnu vrednost, carina se plaća po stopama predviđenim za takvu vrstu robe.

(3) Ako su ostaci i otpaci iz stava 1. ovog člana štetni i opasni za životnu sredinu, moraju biti odmah vraćeni u inostranstvo.

Član 173.

(1) Ako se privremeno uvezena roba konačno carini, odnosno ako se roba posle oplemenjivanja izvozno-uvozno carini, iznos carine i drugih uvoznih dažbina za tu robu utvrđuje se po članu 20. ovog zakona.

(2) Ako je carina naplaćena u smislu člana 167. ovog zakona, carinska osnovica se utvrđuje na osnovu člana 42. stav 1. ovog zakona.

(3) Ako privremeno uvezena roba ne bude vraćena u inostranstvo ili konačno carinjena u određenom roku, carinarnica tu robu stavlja pod carinski nadzor radi onemogućavanja njenog korišćenja i sa njom postupa po odredbama ovog zakona.

Član 174.

(1) Ako privremeno uvezena, odnosno privremeno izvezena roba bude, bez krivice uvoznika, odnosno izvoznika uništena ili u toj meri oštećena da se ne može upotrebiti za svrhe zbog kojih je privremeno uvezena, odnosno privremeno izvezena, carinarnica će, na zahtev uvoznika, odnosno izvoznika doneti rešenje o oslobođenju od obaveza vraćanja robe u inostranstvo, odnosno iz inostranstva i o vraćanju sredstava datih na ime obezbeđenja.

(2) Uvoznik, odnosno izvoznik dužan je da uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnese dokaz da je roba uništena, odnosno oštećena bez njegove krivice, a ako je u pitanju oštećenje - i dokaz da se strani pošiljalac, odnosno vlasnik odrekao oštećene robe.

(3) Oštećenu robu iz stava 1. ovog člana uvoznik predaje carinarnici koja je izlaže prodaji, osim robe koja nema upotrebnu vrednost ili je štetna ili opasna po životnu sredinu, koju je dužan da vrati u inostranstvo.

XVII SNABDEVANJE PREVOZNIH SREDSTAVA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

Član 175.

(1) Strani brodovi, strane jahte i čamci namenjeni sportu ili rekreaciji koji imaju odobrenje za plovidbu u obalnom moru, odnosno rekama i jezerima, a nalaze se u domaćim lukama i pristaništima, strani plovni objekti na opravci u domaćim brodogradilištima, strani vazduhoplovi na domaćim aerodromima i domaći brodovi i vazduhoplovi koji saobraćaju sa inostranstvom mogu se, pod carinskim nadzorom, snabdevati životnim namirnicama i drugim potrebnim proizvodima za vreme zadržavanja u zemlji.

(2) Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na brodove izgrađene u domaćim brodogradilištima za potrebe stranog naručioca, prilikom isplovljavanja iz brodogradilišta, luka, odnosno pristaništa ili carinskog područja Jugoslavije.

Član 176.

Roba isporučena brodovima, odnosno vazduhoplovima, u smislu člana 175. ovog zakona, ne carini se, osim ako to zahteva lice koje je izvršilo snabdevanje.

Član 177.

(1) Zalihe životnih namirnica i pića koje služe za potrebe putnika koje se prilikom prelaska carinske linije zateknu u vagon-restoranima i spavaćim i službenim kolima međunarodnih ekspresnih vozova koji saobraćaju do neke železničke stanice u Jugoslaviji ili prelaze preko carinskog područja Jugoslavije oslobođene su od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina koje se naplaćuju pri uvozu, odnosno izvozu, i to:

1. ako su kupljene u zemljama kroz koje voz prolazi;
2. ako njihova potrošnja ne povlači vraćanje plaćene carine i drugih uvoznih dažbina;
3. ako njihova količina ne prelazi minimum potreba normalnog snabdevanja za potrošnju u vozu za vreme celog puta u odlasku i povratku;
4. ako se prodaju isključivo za potrošnju u vozu.

(2) Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, žestoka alkoholna pića u pakovanju većem od 1 litra i duvanski proizvodi koji se zateknu u vozovima iz tog stava podležu plaćanju carine i drugih uvoznih dažbina.

Član 178.

Funkcioner koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija donosi bliže propise o vrsti, vrednosti i količini robe iz člana 175, snabdevanju prevoznih sredstava u međunarodnom saobraćaju, sprovođenju carinskog nadzora i carinjenju robe iz cl. 175. do 177. ovog zakona.

XVIII KAZNENE ODREDBE

1. Krivična dela

Član 179.

(1) Ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije, izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko, izbegavajući mere carinskog nadzora, prenese robu preko carinske linije naoružan ili u grupi, kaznice se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana izvrši upotrebom sile, kaznice se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3) Ko organizuje grupu ili mrežu za vršenje dela iz stava 1. ovog člana, kaznice se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(4) Pripadnik grupe iz stava 3. ovog člana kaznice se zatvorom do jedne godine i novčanom kaznom.

(5) Roba koja je predmet dela iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

Član 180.

(1) Ko organizuje mrežu preprodavača ili posrednika za rasturanje neocarinjene robe, kaznice se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Član 181.

(1) Ako se roba koja je bila predmet krivičnog dela iz člana 179. ovog zakona ne pronađe, od učinioca krivičnog dela naplatiće se njena vrednost koja prema odredbama ovog zakona predstavlja carinsku osnovicu i sprovešće se postupak naplate carine i drugih uvoznih dažbina.

(2) Smatraće se da roba nije pronađena ako se iz bilo kog razloga ne može oduzeti od njenog držaoca.

Član 182.

Prevozno, odnosno prenosno sredstvo čija su tajna i skrovita mesta iskorišćena za prenos robe koja je predmet krivičnog dela iz člana 179. ovog zakona, ili koje je namenjeno isključivo izvršenju tih krivičnih dela, oduzeće se ako je sopstvenik ili korisnik vozila to znao ili je mogao znati i ako vrednost robe koja je predmet krivičnog dela prelazi jednu trećinu carinske osnovice tog prevoznog, odnosno prenosnog sredstva u vreme izvršenja krivičnog dela.

Član 183.

Ako je krivični postupak po krivičnim delima iz člana 179. ovog zakona obustavljen ili je presudom nadležnog suda lice oslobođeno krivične odgovornosti, a nad robom koja je bila predmet krivičnog dela nije sproveden odgovarajući carinski postupak, roba se predaje carinarnici i s njom se postupa kao sa carinskom robom.

Član 184.

(1) Roba kojom je izvršeno krivično delo iz člana 179. ovog zakona, koja je oduzeta ili čija je vrednost naplaćena na osnovu člana 181. ovog zakona, kao i prevozno, odnosno prenosno sredstvo oduzeto shodno članu 182. ovog zakona predaju se carinarnici.

(2) Sredstva ostvarena na osnovu stava 1. ovog člana su prihod saveznog budžeta.

2. Privredni prestupi

Član 185.

(1) Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice:

1. ako se bavi prenošenjem robe preko carinske linije, a izbegava mere carinskog nadzora (cl. 6. i 15);
2. ako nadležnoj carinarnici ne prijavi opojne droge ili sirovine za koje ima urednu dozvolu za uvoz, odnosno izvoz, u smislu propisa o opojnim drogama (cl. 6. i 15);
3. ako ne prijavi carinarnici oružje, municiju ili eksploziv koje prenosi preko carinske linije, a za čije držanje i prenošenje ima odobrenje nadležnog organa (član 15);
4. ako obavlja promet na malo u carinskoj zoni u slučajevima koji nisu dozvoljeni ovim zakonom (član 115).

(2) Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara

Član 186.

(1) Za privredni prestup iz člana 185. ovog zakona preduzeću ili drugom pravnom licu može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja poslova uvoza, odnosno izvoza ili prevoza robe u trajanju od šest meseci do deset godina.

(2) Zaštitna mera zabrane obavljanja poslova uvoza, odnosno izvoza ili prevoza može se izreći i odgovornom licu u preduzeću ili drugom pravnom licu u trajanju od šest meseci do deset godina.

Član 187.

Za privredni prestup iz člana 185. ovog zakona može se izreći i zaštitna mera oduzimanja robe koja je bila predmet privrednog prestupa ili zaštitna mera oduzimanja prevoznog, odnosno prenosnog sredstva čija su tajna i skrovita mesta iskorišćena za prenos robe ili je ono bilo namenjeno isključivo za prenos robe koja je predmet privrednog prestupa ako vrednost te robe prelazi jednu trećinu carinske osnovice prevoznog, odnosno prenosnog sredstva u vreme izvršenja privrednog prestupa.

3. Prekršaji

Član 188.

(1) Novčanom kaznom od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa uskraćene carine, odnosno od jednostrukog do osmostrukog iznosa vrednosti robe ako roba ne podleže plaćanju carine ili se na robu ne plaća carina, kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:

1. ako u ispravama koje se podnose uz carinsku deklaraciju označi drugu kakvoću, vrstu, količinu, vrednost ili poreklo robe, odnosno na drugi način omogući netačno prijavljivanje robe pri prelasku carinske linije ili pri carinjenju u nameri da izbegne plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina ili u nameri da ih plati u manjem iznosu (član 15. i član 123. st. 1. i 2.);
2. ako u ispravama koje se podnose uz carinsku deklaraciju označi drugu kakvoću, vrstu, količinu, vrednost ili poreklo robe u nameri da se pri izvozu robe izbegne tačno iskazivanje navedenih podataka u carinskoj deklaraciji, odnosno uverenju o poreklu robe koje se izdaje u skladu s međunarodnim sporazumom (član 15. i član 123. st. 1. i 2).

(2) Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 63.000 dinara.

Član 189.

(1) Novčanom kaznom od jednostrukog do desetostrukog iznosa uskraćene carine, odnosno od jednostrukog do četverostrukog iznosa vrednosti robe ako roba ne podleže plaćanju carine ili se na robu ne plaća carina, kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:

1. ako van graničnog prelaza prenese ili pokuša da prenese robu preko carinske linije (član 11. stav 1);
2. ako preko graničnog prelaza prenese skrivenu robu ili pokuša da to učini (član 6. stav 2);
3. ako ne prijavi carinarnici robu koju uvozi, izvozi ili provozi preko carinske linije, odnosno ako carinarnici ne prijavi robu koju uvozi i izvozi u slobodnu ili carinsku zonu ili koju provozi preko slobodne ili carinske zone (član 15);
4. ako bez prijave carinarnici uveze ili pokuša da uveze drumsko motorno vozilo na koje su utisnuti brojevi šasije ili motora vozila pod kojima je ono registrovano kod nadležnih saobraćajnih organa u Jugoslaviji ili na koje su stavljene domaće registarske oznake (tablice) ili na osnovu saobraćajne knjižice u kojoj su izvršene ispravke oznake vozila (cl. 6. i 15);
5. ako carinarnici prijavi robu ali onemogućava sprovođenje carinskog postupka (član 133);
6. ako za robu ukrcanu na brod u domaćoj luci, odnosno pristaništu, od trenutka ukrcaja robe do trenutka napuštanja carinskog područja Jugoslavije, ne raspolaže zvaničnim ispravama o iskrcavanju robe, a pregledom se utvrdi manja količina robe od količine koja je ukrcana ili se utvrdi povreda carinskih obeležja (cl. 6. i 10);
7. ako za cigarete, alkoholna pića i druge proizvode koji se u zemlji iz koje se dopremaju smatraju monopolskim, kao i za oružje, municiju i opojne droge ukrcane na brod u domaćoj luci, odnosno pristaništu koji ponovo uplovi u domaće teritorijalne vode, u roku od šest meseci od dana isplovljenja iz luke ukrcaja, ne raspolaže zvaničnim ispravama o iskrcavanju, a pregledom se utvrdi manja količina od količine koja je ukrcana ili se utvrdi povreda carinskih obeležja (cl. 10, 72. i 94);
8. ako lažnim prikazivanjem činjenica izdejstvuje ili pokuša da izdejstvuje oslobođenje od plaćanja carine pri uvozu robe (član 27. stav 1);
9. ako ne prijavi, odnosno ne preda prijemnoj, odnosno izlaznoj carinarnici robu upućenu prijemnoj, odnosno izlaznoj carinarnici ili na drugi način onemogući prijavljivanje, odnosno predaju robe ili takvu robu preda u izmenjenom stanju (cl. 56, 59, 67, 77, 91, 96, 97, 148. i 157);
10. ako sa cigaretama, alkoholnim pićima i drugim proizvodima koji se u zemlji iz koje se dopremaju smatraju monopolskim, kao i sa oružjem, municijom i opojnim drogama uplovi u carinski pogranični pojas na moru bez odobrenja nadležnog carinskog organa, ili ako u nameri da primi na prevoz robu čiji je uvoz zabranjen ili posebno regulisan uplovi u carinski pogranični pojas na moru (član 94);
11. ako robu ne vrati u inostranstvo (član 101. stav 3);
12. ako u slobodnoj carinskoj prodavnici, odnosno u specijalizovanom skladištu strane robe i robe domaće proizvodnje prodaje robu licima koja ne ispunjavaju uslove za kupovinu te robe (član 104. st. 2. i 3)
13. ako u određenom roku ne podnese carinsku deklaraciju za brod koji počne privredno da se iskorišćava pre prelaska carinske linije (član 133. stav 5.)
14. ako robu uvezenu na osnovu carinske povlastice otuđi pre određenog roka ili je preda drugom na upotrebu ili je upotrebi u druge svrhe, a ne u svrhe zbog kojih je oslobođena od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina (član 27. stav 2).

(2) Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 63.000 dinara.

(3) Ako se za robu iz stava 1. tač. 5, 6. i 9. ovog člana ne mogu utvrditi količina i vrednost, preduzeće ili drugo pravno lice kazniće se novčanom kaznom od 63.000 do 630.000 dinara.

Član 190.

(1) Novčanom kaznom od jednostrukog do petostrukog iznosa uskraćene carine, odnosno od jednostrukog do dvostrukog iznosa vrednosti robe ako roba ne podleze plaćanju carine ili se na robu ne plaća carina, kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:

1. ako uvezenu robu za koju je carinarnici podnesena isprava za uvoz i provoz preda drugom ili takvu robu primi ili upotrebi pre izvršenog pregleda (član 125. stav 1);
2. ako u nameri da prouzrokuje plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina u manjem iznosu, u uvoznoj carinskoj deklaraciji označi drugo poreklo robe, netačnu količinu, vrstu, kakvoću ili vrednost robe ili ne navede svu robu (član 123. st. 1. i 2);
3. ako zadrži, ne preda ili ne prijavi carinarnici carinsku robu (član 4. stav 1);
4. ako posle izvršenog carinskog pregleda a pre plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina preda robu drugom, takvu robu primi ili njome na bilo koji drugi način raspolaže (član 133. stav 4);
5. ako povredi carinska obeležja u nameri da izbegne mere carinskog nadzora (član 10);
6. ako u izvoznoj carinskoj deklaraciji netačno označi količinu, vrstu, kakvoću ili vrednost robe ili ne navede svu robu (član 123. st. 1. i 2);
7. ako u uvoznoj carinskoj deklaraciji, suprotno podacima sadržanim u ispravama koje se podnose uz carinsku deklaraciju, netačno označi poreklo, količinu, vrstu, kakvoću ili vrednost robe ili ne navede svu robu, ako bi to prouzrokovalo plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina u manjem iznosu (član 123. st. 1. i 2);
8. ako u određenom roku ne podnese potrebne isprave o vrednosti, količini i kakvoći robe ocarinjene na osnovu privremenih podataka (član 132. stav 4).

(2) Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 63.000 dinara.

(3) Ako se za robu iz stava 1. ovog člana ne mogu utvrditi količina i vrednost, preduzeće ili drugo pravno lice kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 63.000 do 630.000 dinara.

Član 191.

(1) Novčanom kaznom od 105.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:

1. ako carinskom organu ne omogući pregled robe u procesu proizvodnje ili ako u roku od dve godine od dana podizanja robe ispod carinskog nadzora ne da potrebna obaveštenja ili mu ne omogući u radno vreme ulaz u službene prostorije i prostore ili mu ne omogući da izvrši pregled robe, poslovnih knjiga, isprava i drugih podataka iz evidencije (član 125. stav 4. i član 141);
2. ako brodom koji saobraća sa inostranstvom neovlašćeno uplovi u domaće reke ili kanale koji nisu otvoreni za međunarodni saobraćaj ili neovlašćeno pristane u luci ili pristaništu koje nije otvoreno za međunarodni saobraćaj ili u slobodnu ili carinsku zonu (cl. 61. i 62. i član 64. stav 1).

(2) Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 63.000 dinara.

Član 192.

(1) Novčanom kaznom od 105.000 do 630.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:

1. ako ne vodi ili neuredno vodi evidenciju o robi smeštenoj u prostorije i prostore iz člana 103. stav 1. tačka 2 (član 105. stav 2. i član 117);
2. ako ne omogući carinskim organima sprovođenje mera carinskog nadzora za privremeno uvezenu robu ili ako sledeće faze prerade, dorade, obrade, opravke ili ugradnje vrši bez odobrenja carinarnice (cl. 161. i 170);
3. ako u rokovima iz člana 122. ovog zakona ne pokaže robu (član 126. stav 1);
4. ako za robu za koju je određena stopa carine "slobodno" ili koja ne podleže plaćanju carine ne podnese u određenom roku potrebne isprave o vrednosti, količini i kakvoći robe ocarinjene na osnovu privremenih podataka (član 132. stav 4);
5. ako u propisanom roku ne podnese deklaraciju (član 160. stav 2).

(2) Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.

Član 193.

(1) Novčanom kaznom od 63.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:

1. 1) ako prevozno sredstvo kojim dolazi, odnosno odlazi u inostranstvo ili ulazi, odnosno izlazi iz slobodne ili carinske zone ne zaustavi na mestu koje je za to određeno (član 54. stav 1, član 59. stav 1, član 62. stav 1. i član 76. stav 3);
2. 2) ako carinarnici ne podnese ili ako prekorači rokove za podnošenje isprave za izvoz i provoz, odnosno manifesta (cl. 56, 59. i 67. i član 77. stav 1);
3. 3) ako carinarnici podnese ispravu za uvoz i provoz robe koja nije u saglasnosti sa prevoznim ispravama (član 15. stav 2);
4. 4) ako prekorači rok koji je odredila carinarnica za predaju robe prijemnoj, odnosno izlaznoj carinarnici (član 90. stav 2);
5. 5) ako povredi carinska obeležja (član 10);
6. 6) ako domaću robu prevozi iz jednog mesta u drugo mesto morem, graničnim delovima reka ili graničnim jezerima bez propisanih carinskih isprava (član 68);
7. 7) ako u propisanom roku ne izvesti carinarnicu o prispeću redovnih i vanrednih prevoznih sredstava (član 55. stav 1. i stav 2. tačka 1, član 65. i član 79. stav 1);
8. 8) ako pri prelasku carinske linije ne prijavi carinarnici robu za koju se pouzdano utvrdi da je nabavljena u Jugoslaviji, odnosno da je nad njom sproveden postupak uvoznog carinjenja (član 15).

(2) Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.

Član 194.

(1) Preduzeće ili drugo pravno lice koje robu kupi, proda, proturi, primi na poklon, prikrije, primi na čuvanje, upotrebi ili primi na držanje po ma kom osnovu, a za koju zna ili je moglo znati da je njome izvršen prekršaj iz člana 188. stav 1. tačka 1, člana 189, stav 1. tač. 1. do 11. i tačka 14, člana 190. stav 1. tačka 3, člana 195. stav 1. tač. 2, 3. i 4. i člana 198. ako je učinilac izvršio neku od radnji iz člana 188. stav 1. tačka 1, člana 189. stav 1. tač. 1. do 11. i tačka 14. i člana 190. stav 1. tačka 3. ovog zakona, kazniće se istom kaznom propisanom za izvršioca prekršaja.

(2) Za radnju iz stava 1. ovog člana kaznice se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.

(3) Za radnju iz stava 1. ovog člana kaznice se za prekršaj domaće i strano fizičko lice novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.

Član 195.

(1) Novčanom kaznom od jednostrukog do desetostrukog iznosa uskraćene carine, odnosno od jednostrukog do četverostrukog iznosa vrednosti robe ako roba ne podleze plaćanju carine ili se na robu ne plaća carina, kaznice se za prekršaj domaće i strano fizičko lice:

1. ako uz uvoznu carinsku deklaraciju, odnosno pri carinjenju robe u skraćenom postupku priloži isprave u kojima su podaci o vrednosti robe netačni ili takve isprave preda podnosiocu deklaracije radi sprovođenja postupka carinjenja, odnosno na drugi način omogući netačno prijavljivanje robe pri prelasku carinske linije ili pri carinjenju, ako bi to prouzrokovalo plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina u manjem iznosu (član 15. i član 123. st. 1.i2);
2. ako ne prijavi carinarnici robu koju unosi iz slobodne carinske prodavnice (član 15);
3. ako carinarnici lažno prikaže da unosi robu koju je kao putnik privremeno izneo (član 15);
4. ako robu uvezenu na osnovu carinske povlastice otuđi pre određenog roka ili je preda drugom na upotrebu ili je upotrebi u druge svrhe, a ne u svrhe zbog kojih je ta roba oslobođena od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina (član 27. stav 2);
5. ako je izlaznoj carinarnici prijavio da privremeno iznosi robu koju ne nosi sobom (član 15).

(2) Ako se za robu iz stava 1. tačka 5. ovog člana ne mogu utvrditi količina i vrednost, učinilac prekršaja kaznice se novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.

Član 196.

(1) Novčanom kaznom od jednostrukog do trostrukog iznosa uskraćene carine, odnosno od jednostrukog do dvostrukog iznosa vrednosti robe ako roba ne podleze plaćanju carine, kaznice se za prekršaj domaće i strano fizičko lice:

1. ako ne prijavi carinarnici robu čiji uvoz nije zabranjen, koju prenosi preko carinske linije, a koja je namenjena za obavljanje privredne delatnosti za koju je registrovano kod nadležnih organa, za potrebe njegovog domaćinstva, za njegove lične potrebe i za lične potrebe članova njegove porodice (član 15. stav 1);
2. ako ne prijavi robu koju prevozi preko domaćeg carinskog područja na osnovu urednih prevoznih isprava u prevoznom, odnosno prenosnom sredstvu na kojima su nepovređena carinska obeležja (član 15).

(2) Ako je vrednost robe koja je predmet prekršaja iz stava 1. ovog člana manja od 50.000 dinara, carinski radnik će na licu mesta naplatiti novčanu kaznu u iznosu od 9.000 dinara, a robu ocariniti.

Član 197.

(1) Novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara kazniće se za prekršaj domaće i strano fizičko lice:

1. ako carinskom organu ne da potrebna obaveštenja ili mu onemogući da izvrši pregled robe i isprava radi proveravanja uslova za korišćenje carinske povlastice iz člana 25. stav 1. tac. 3. i 4 (član 141);
2. ako carinskom organu ne omogući sprovođenje mera carinskog nadzora (član 5. stav 3).

Član 198.

(1) Domaće ili strano fizičko lice koje izvrši neku od radnji propisanih u članu 188. stav 1. tačka 1, članu 189. stav 1. tac. 1. do 11. i tačka 14, članu 190. stav 1. tac. 1. do 5. i tac. 7. i 8, članu 191. stav 1, članu 192. stav 1. tačka 4. i članu 193. stav 1. ovog zakona kazniće se za prekršaj novčanom kaznom propisanom u ovim odredbama za pravno lice.

(2) Ako se količina i vrednost robe iz člana 189. stav 1. tac. 5, 6. i 9. ovog zakona ne mogu utvrditi, učinilac prekršaja kazniće se novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.

(3) Ako se količina i vrednost robe iz člana 190. stav 1. tac. 1. do 5. ovog zakona ne mogu utvrditi, učinilac prekršaja kazniće se novčanom kaznom od 1.500 do 10.500 dinara.

Član 199.

Prekršajni postupak po carinskim prekršajima ne može se pokrenuti ako je proteklo više od tri godine od dana izvršenja prekršaja.

Član 200.

(1) Roba koja je predmet prekršaja iz člana 188. stav 1. tačka 1, člana 189. stav 1. tac. 1. do 4. i tac. 6, 7, 8. i 10, člana 190. stav 1. tačka 3, člana 195. stav 1. tac. 1. do 3. i člana 198. stav 1. ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188. stav 1. tačka 1, člana 189. stav 1. tac. 1. do 4. i tac. 6, 7, 8. i 10. i člana 190. stav 1. tačka 3. i roba koja je predmet prekršaja iz člana 194. st. 1. i 3. u vezi sa članom 188. stav 1. tačka 1, člana 189. stav 1. tac. 1. do 4. i tac. 6, 7, 8. i 10, člana 190. stav 1. tačka 3, člana 195. stav 1. tac. 1. do 3. i člana 198. stav 1. ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188. stav 1. tačka 1, člana 189. stav 1. tac. 1 do 4. i tac. 6, 7, 8. i 10. i člana 190. stav 1. tačka 3. ovog zakona, oduzeće se.

(2) Ako se roba ne pronađe, od učinioca prekršaja naplatiće se njena vrednost koja, prema odredbama ovog zakona predstavlja carinsku osnovicu i sprovešće se postupak naplate carine i drugih uvoznih dažbina u smislu člana 205. stav 1. ovog zakona.

(3) Smatraće se da roba nije pronađena ako se iz bilo kojih razloga ne može oduzeti od njenog držaoca.

(4) Za vrednost nepronađene robe učinioci prekršaja odgovaraju solidarno.

(5) Roba koja je predmet carinskog prekršaja za koju je propisana zaštitna mera oduzimanja robe, kao i roba za koju nije sproveden carinski postupak, može se staviti pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka.

(6) Vlasnik robe stavljene pod carinski nadzor u smislu stava 5. ovog člana ima pravo na naknadu štete na teret saveznog budžeta ako se u sprovedenom carinskom postupku utvrdi da nije postojao carinski prekršaj.

Član 201.

(1) Prevozno, odnosno prenosno sredstvo može se oduzeti ako su njegova tajna i skrovita mesta iskorišćena za skrivanje robe koja je predmet prekršaja iz člana 188. stav 1. tačka 1, člana 189, stav 1. tač. 1. do 7. i tačka 10. i člana 198. ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188. stav 1. tačka 1. i člana 189. stav 1. tač. 1. do 7. i tačka 10. ovog zakona, ili je ono bilo namenjeno isključivo izvršenju tih prekršaja i ako je vrednost robe koja je predmet prekršaja veća od jedne trećine carinske osnovice prevoznog, odnosno prenosnog sredstva.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, prevozno, odnosno prenosno sredstvo može se oduzeti i ako vrednost robe koja je predmet prekršaja nije veća od jedne trećine carinske osnovice prevoznog, odnosno prenosnog sredstva ako je to sredstvo iskorišćeno za prevoz droge, oružja, municije ili eksploziva, ili ako je u prevozno, odnosno prenosno sredstvo posle fabričke proizvodnje ugrađen poseban prostor za skrivanje robe.

(3) Ako se prevozno, odnosno prenosno sredstvo iz stava 1. ovog člana ne može pronaći, postupiće se u smislu člana 200. stav 2. ovog zakona.

Član 202.

(1) Prevozno, odnosno prenosno sredstvo kojim se ne vrše usluge prevoza u javnom saobraćaju, a upotrebljeno je za prevoz robe preko carinske linije, odnosno na teritoriji Jugoslavije koja je predmet prekršaja iz člana 188. stav 1. tačka 1, člana 189. stav 1. tač. 1. do 7. i tačka 10. i člana 198. ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188. stav 1. tačka 1. i člana 189. stav 1. tač. 1. do 7. i tačka 10. ovog zakona, može se oduzeti ako je vrednost robe koja je predmet prekršaja veća od jedne trećine vrednosti tog sredstva i ako je lice koje je preuzelo robu na prevoz ili vozač prevoznog, odnosno prenosnog sredstva znao ili mogao znati da je u pitanju takva roba.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, prevozno, odnosno prenosno sredstvo može se oduzeti i ako vrednost robe koja je predmet prekršaja nije veća od jedne trećine vrednosti prevoznog, odnosno prenosnog sredstva ako je to sredstvo iskorišćeno za prevoz droge, oružja, municije ili eksploziva, ili ako je u prevozno, odnosno prenosno sredstvo posle fabričke proizvodnje ugrađen poseban prostor za skrivanje robe

Član 203.

(1) Roba koja je predmet prekršaja iz člana 188. stav 1. tačka 1, člana 189. stav 1. tač. 1. do 4. i tač. 6, 7, 8. i 10, člana 190. stav 1. tačka 3, člana 195. stav 1. tač. 1. do 3. i člana 198. ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188. stav 1. tačka 1, člana 189. stav 1. tač. 1. do 4. i tač. 6, 7, 8. i 10. i člana 190. stav 1. tačka 3. ovog zakona može se oduzeti i ako nije svojina učinioca prekršaja.

(2) Prevozno, odnosno prenosno sredstvo kojim se vrše usluge prevoza u javnom saobraćaju može se oduzeti u smislu cl. 201. i 202. ovog zakona iako nije svojina izvršioca prekršaja, ako je njegov vlasnik znao ili je mogao znati da je ono upotrebljeno za izvršenje prekršaja iz člana 188. stav 1. tačka 1, člana 189. stav 1. tač. 1. do 7. i tačka 10. i člana 198. ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188. stav 1. tačka 1. i člana 189. stav 1. tač. 1. do 7. i tačka 10. ovog zakona.

(3) Ovim se ne dira u prava trećih lica za naknadu šteta od učinioca.

Član 204.

(1) Roba ili prevozno, odnosno prenosno sredstvo kojim je izvršen prekršaj može se oduzeti i kad se postupak protiv izvšioca prekršaja obustavi zbog toga što je u vreme izvršenja prekršaja bio maloletan.

(2) Roba ili prevozno, odnosno prenosno sredstvo kojim je prekršaj izvršen može se oduzeti, odnosno naplatiti njihova vrednost i kad se protiv učinioca ne može voditi prekršajni postupak zbog toga što je nepoznat ili nedostupan nadležnim organima ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji, osim u slučaju nastupanja apsolutne zastarelosti.

Član 205.

(1) Ako se rešenjem o prekršaju iz člana 188. stav 1. tačka 1, člana 189. stav 1. tač. 1. do 9. i tač. 12. do 14, člana 190. stav 1. tačka 1. i tač. 3. do 5, člana 194. st. 1. i 3, člana 195. stav 1. tač. 1,2. i 4, člana 196. stav 1. tačka 1. i člana 198. ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188. stav 1. tačka 1, člana 189. stav 1. tač. 1. do 9. i člana 190. stav 1. tačka 1. i tač. 3. do 5. ovog zakona ne oduzima roba, odnosno ako je prekršajni postupak obustavljen ili se ne može voditi zbog toga što je učinilac nepoznat ili nedostupan nadležnim organima ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji, carinarnica će po službenoj dužnosti pokrenuti postupak radi naplate carine i drugih uvoznih dažbina.

(2) Ako se iznos carine i drugih uvoznih dažbina ne može naplatiti od učinioca prekršaja, može se naplatiti od nesavesnog držaoca robe.

(3) Ako je za robu iz stava 1. ovog člana korišćeno oslobođenje od plaćanja carine iz cl. 22. do 26. ovog zakona, carina se obračunava na način propisan u članu 27. ovog zakona.

Član 206.

Licu koje je izvršilo prekršaj za koji je propisana zaštitna mera oduzimanja robe (član 200) carinarnica može, u opravdanim slučajevima, vratiti robu pod uslovom da plati vrednost robe koja je bila predmet prekršaja, carinu i druge uvozne dažbine. Vrednost robe, carina i druge uvozne dažbine utvrđuju se po propisima koji važe na dan donošenja rešenja.

Član 207.

Carinarnica koja je vodila prekršajni postupak u prvom stepenu može, u opravdanim slučajevima, dozvoliti da se izrečena novčana kazna i vrednost robe plate u ratama, s tim što rok otplate ne može biti duži od jedne godine.

Član 208.

(1) Prekršajni postupak u prvom stepenu vodi i rešenje o prekršaju donosi Komisija za prekršaje (u daljem tekstu: Komisija) sastavljena od tri člana, od kojih je jedan član predsednik. Predsednik i članovi Komisije mogu imati zamenike.

(2) Komisija može ovlastiti pojedinog svog člana da preduzima pojedine radnje u prekršajnom postupku.

(3) Predsednika i članove Komisije kao i njihove zamenike određuje, iz reda radnika carinarnice, direktor Savezne uprave carina.

XIX POSTUPAK PRODAJE ROBE l RASPOREĐIVANJE SREDSTAVA POBIJENIH PRODAJOM ROBE U CARINSKOM POSTUPKU

Član 209.

(1) Roba koja se nalazi kod carinarnice na osnovu odredaba cl. 101. i 108, člana 146. stav 2. i člana 174. stav 3. ovog zakona, odnosno propisa donesenih na osnovu ovog zakona, roba oduzeta u prekršajnom postupku i roba koja je predata carinarnici na raspolaganje izlaže se prodaji na način i po postupku koji propiše Vlada.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, Vlada može državnim organima i organizacijama koji se finansiraju iz saveznog budžeta, u skladu s njihovim finansijskim planovima, kao i organizacijama Crvenog krsta ustupiti robu bez naknade.

(3) Vlada može organu za zaštitu spomenika kulture u republici članici ustupiti bez naknade predmete od istorijske, arheološke, etnografske, kulturne, umetničke i naučne vrednosti.

(4) Roba koja nije prodata ili ustupljena u smislu st. 1. do 3. ovog člana i roba koja može štetno delovati na zdravlje ili životnu sredinu, uništava se pod carinskim nadzorom.

Član 210.

(1) Od iznosa dobijenog prodajom robe carinarnica podmiruje sve nastale troškove (troškovi prevoza, troškovi čuvanja, troškovi prodaje, ležarina i si.), a ostatak uplaćuje u savezni budžet.

(2) Za robu koja je predata u skladu sa odredbama člana 108. stav 2. ovog zakona, od iznosa dobijenog prodajom, carinarnica podmiruje nastale troškove iz stava 1. ovog člana, naplaćuje carinu i druge uvozne dažbine, a ostatak vraća podnosiocu deklaracije, licu na koje glasi prevozna isprava, odnosno vlasniku robe. Ako je vlasnik prodate robe, odnosno lice na koje glasi prevozna isprava nepoznat, iznos koji mu pripada uplaćuje se na poseban depozitni račun, a ako u roku od šest meseci od dana uplate ne podnese zahtev za isplatu deponovanog iznosa, carinarnica će ta sredstva uplatiti u savezni budžet.

Poglavlje XIXa. i čl. 210a. do 210ž.

BRISANI sa 29/97

XX PRELAZNE l ZAVRŠNE ODREDBE

Član 211.

Obaveze nastale po osnovu člana 50. st. 1, 2. i 5. Carinskog zakona izvršavaće se po odredbama tog zakona.

Član 212.

Carinski postupci započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 213.

Propisi doneti na osnovu Carinskog zakona moraju se uskladiti sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 214.

Vlada može, do regulisanja odnosa između Jugoslavije i bivših republika SFRJ koje nisu u sastavu Jugoslavije, propisati poseban postupak sa robom i putnicima iz tih republika, obavezu plaćanja carine, odnosno oslobođenje od te obaveze za robu koja se uvozi iz tih republika, oslobođenje od plaćanja carine ili plaćanje carine po stopi nižoj od stope određene u Carinskoj tarifi.

Član 215.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Carinski zakon ("Službeni list SFRJ", br. 10/76, 36/79, 52/79, 12/82, 61/82, 7/84, 25/85, 38/86, 28/88, 40/89, 70/89, 21/90 i 17/92), osim odredaba koje se odnose na slobodne zone i odredbe člana 281.

Član 216.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe cl. 18. do 28. i člana 30. Zakona o slobodnim carinskim zonama ("Službeni list SFRJ", br. 3/90), kao i odredbe člana 31. tog zakona, osim u delu koji se odnosi na slobodne zone

Član 217. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ"