CARINSKI ZAKON

Broj 45/92, 16/93, 50/93, 28/96, 29/97, 59/98, 23/2001 i 36/2002

VI CARINSKI POSTUPAK U SAOBRAĆAJU VODENIM PUTEVIMA

Pristajanje brodova

Član 61.

(1) Brodovi koji saobraćaju sa inostranstvom mogu pristajati samo u lukama i pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj.

(2) U slučaju više sile, brodovi iz stava 1. ovog člana mogu pristajati i na drugim mestima. U tom slučaju zapovednik broda je dužan da o tome odmah obavesti najbližu carinarnicu ili najbliži organ unutrašnjih poslova.

Član 62.

(1) U lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj brodovi mogu pristajati samo uz određeni carinski gat na određenom delu luke, odnosno pristaništa ili obale, ili u slobodnoj ili carinskoj zoni.

(2) U lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj, lučka, odnosno pristanišna kapetanija, u sporazumu sa državnim organom unutrašnjih poslova nadležnim za kontrolu prelaženja državne granice, carinarnicom i preduzećem za lučke, odnosno pristanišne usluge, određuje carinski gat, odnosno deo pristaništa ili luke na kome mogu pristajati brodovi.

(3) Preduzeća za lučke, odnosno pristanišne usluge dužna su da obezbede carinarnici prostorije potrebne za kontrolu putničkog prometa i sprovođenje drugih mera carinskog nadzora.

Član 63.

(1) Za pristajanje brodova van carinskog gata, odnosno van određenog dela luke, pristaništa ili obale, potrebno je odobrenje nadležne lučke, odnosno pristanišne kapetanije. Radi sprovođenja mera carinskog nadzora, ovlašćeni predstavnik broda dužan je da obezbedi prevoz carinskog radnika do broda i nazad.

(2) Izuzetno od odredbe člana 61. stav 1. ovog zakona, za pristajanje brodova u pristaništu koje nije otvoreno za međunarodni saobraćaj, osim u slučajevima više sile, potrebno je odobrenje nadležne lučke, odnosno pristanišne kapetanije.

(3) Odobrenje iz st. 1. i 2. ovog člana izdaje lučka, odnosno pristanišna kapetanija, u saglasnosti s republičkim organom unutrašnjih poslova nadležnim za kontrolu prelaženja državne granice i sa carinarnicom.

Član 64.

(1) U lukama, odnosno pristaništima koja nisu otvorena za međunarodni saobraćaj mogu pristajati samo brodovi koji u domaćem saobraćaju prevoze domaću robu iz jednog mesta u Jugoslaviji u drugo mesto u Jugoslaviji i brodovi navedeni u članu 66. stav 2. tač. 2. i 8. ovog zakona.

(2) Brodovi u domaćem saobraćaju na graničnim rekama mogu pristajati uz carinski gat, odnosno deo pristaništa ili obale određene za pristajanje brodova u pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj ili u slobodnoj ili carinskoj zoni samo po prethodnom odobrenju carinarnice.

Član 65.

(1) Preduzeća u oblasti pomorskog i rečnog saobraćaja, odnosno plovidbeni agenti dužni su da carinarnice koje se nalaze u lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj obaveštavaju o redu plovidbe brodova koji redovno saobraćaju sa inostranstvom i da im dostavljaju red plovidbe tih brodova najdocnije sedam dana pre dana početka njegovog važenja.

(2) Preduzeća u oblasti pomorskog i rečnog saobraćaja, odnosno plovidbeni agenti dužni su da carinarnice iz stava 1. ovog člana obaveštavaju o dolasku vanrednih brodova iz inostranstva, uz naznačenje dana i časa njihovog dolaska u luku, odnosno pristanište, kao i o svakom zadocnjenju prijavljenih brodova dužem od šest časova.

(3) Preduzeća u oblasti pomorskog i rečnog saobraćaja, odnosno plovidbeni agenti dužni su da o dolasku vanrednih brodova obaveste carinarnicu u njeno radno vreme, a najdocnije jedan čas pre dolaska broda u luku, odnosno pristanište.

Član 66.

(1) Brodovi koji plove u carinskom pograničnom pojasu na moru, međunarodnim plovnim rekama, graničnim rekama i graničnim jezerima moraju imati manifest.

(2) Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, manifest ne moraju imati:

1. brodovi koji uživaju povlašćenu plovidbu;
2. brodovi koji prevoze domaću ili stranu neocarinjenu robu za koju imaju druge odgovarajuće carinske isprave;
3. brodovi koji viju vojnu zastavu;
4. službeni brodovi (brodovi organa uprave, pomorske plovidbe, unutrašnje plovidbe i dr.);
5. brodovi za naučne svrhe;
6. brodovi koji služe samo za ribolov;
7. brodovi koji služe samo za potrebe poljoprivrednika;
8. sportski brodovi i čamci dok služe sportu, odnosno ličnim potrebama njihovih sopstvenika.

Član 67.

(1) Brodovi i roba iz člana 66. ovog zakona moraju se prijaviti carinarnici u roku od 24 časa po dolasku broda u luku, odnosno pristanište.

(2) Brod i roba prijavljuju se carinarnici podnošenjem manifesta.

Član 68.

Domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u drugo mesto morem, graničnim rekama ili graničnim jezerima na teritoriji Jugoslavije podleže carinskom nadzoru.

Posebne odredbe o carinskom postupku u saobraćaju na Dunavu

Član 69.

(1) Brodovi koji Dunavom dolaze iz inostranstva, odnosno odlaze u inostranstvo moraju da se zaustave i prijave graničnoj carinarnici radi sprovođenja carinskog postupka.

(2) Za brodove koji plove Dunavom, carinski postupak može da se sprovede i za vreme kretanja broda.

Član 70.

(1) Zapovednik broda koji dolazi iz inostranstva dužan je da ulaznoj carinarnici podnese ispravu za uvoz i provoz robe i da uz nju priloži:

1. spisak brodske posade;
2. spisak putnika i njihovog prtljaga (ime i prezime putnika, naziv i broj putne isprave, državljanstvo, mesto u koje putuje i broj komada ručnog prtljaga);
3. spisak namirnica koje se nalaze na brodu;
4. brodske prevozne isprave.

(2) Svaki carinski pregled broda, robe i isprava carinski radnik potvrđuje svojim potpisom i pečatom nadležne granične carinarnice na odgovarajućoj ispravi.

Član 71.

(1) Zapovednik broda dužan je da carinskim radnicima obezbedi dolazak na brod i povratak sa broda i da im omogući vršenje carinskog pregleda.

(2) Zapovednik broda dužan je da obezbedi osvetljenje na brodu i u svim prostorijama broda u kojima se vrši carinski pregled.

Povlašćena plovidba

Član 72.

(1) Domaći brodovi koji redovno saobraćaju u carinskom pograničnom pojasu na moru, graničnim rekama i graničnim jezerima uživaju sledeće povlastice:

1. mogu saobraćati i sa lukama, odnosno pristaništima koja nisu otvorena za domaći saobraćaj ako su označena u plovidbenom redu broda;
2. mogu vršiti utovar, istovar i pretovar robe i putnika bez carinskog nadzora.

(2) Odobrenje za povlašćenu plovidbu izdaje carinarnica nadležna prema matičnoj luci, odnosno pristaništu broda.

Član 73.

(1) Brod koji uživa povlašćenu plovidbu ne srne bez prethodnog odobrenja carinarnice da pristane uz stranu obalu, odnosno da dodirne stranu obalu, strani brod ili brod koji ne uživa povlašćenu plovidbu.

(2) Ako usled više sile postupi protivno odredbi stava 1. ovog člana, zapovednik broda je dužan da o tome odmah obavesti najbližu carinarnicu.

Član 74

(1) Brod koji uživa povlašćenu plovidbu ne može bez prethodnog odobrenja carinarnice, osim u slučaju više sile, da pristane u luku, odnosno pristanište koje nije označeno u plovidbenom redu broda. To odobrenje carinarnica može da izda i usmeno.

(2) Ako usled više sile postupi protivno odredbi stava 1. ovog člana, zapovednik broda je dužan da o tome obavesti najbližu carinarnicu.

VII CARINSKI POSTUPAK U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

Član 75.

Vazduhoplovi kojima je dozvoljeno preletanje carinske linije mogu leteti vazdušnim putevima određenim za međunarodni vazdušni saobraćaj, sletati na vazduhoplovna pristaništa otvorena za međunarodni vazdušni saobraćaj i sa njih uzletati.

Član 76.

(1) Vazduhoplovi, posada vazduhoplova, putnici, putnički prtljag i roba, osim vazduhoplova iz člana 77. stav 3. tačka 1. ovog zakona, podležu carinskom nadzoru, i to prilikom dolaska - od trenutka prelaska carinske linije, a prilikom odlaska - do trenutka prelaska carinske linije.

(2) Predstavnici vazduhoplova i sopstvenika robe i sva druga lica koja dolaze na deo vazduhoplovnog pristaništa koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj podležu carinskom nadzoru kao lica koja prelaze carinsku liniju.

(3) Radi sprovođenja mera carinskog nadzora na vazduhoplovnom pristaništu otvorenom za međunarodni saobraćaj, vazduhoplovi koji saobraćaju sa inostranstvom postavljaju se na pristanišnu platformu koja se, dok je vazduhoplov na njoj smatra carinskom platformom.

Član 77.

(1) Vazduhoplovi i roba koji dolaze iz inostranstva moraju se prijaviti carinarnici podnošenjem manifesta, odnosno izvoda iz manifesta čim vazduhoplov sleti na vazduhoplovno pristanište.

(2) Manifest se mora podneti carinarnici i kad vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva ne prevozi robu.

(3) Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, manifest ne moraju imati:

1. domaći i strani vojni vazduhoplovi;
2. sportski vazduhoplovi, ako se koriste za sportske svrhe;

3) vazduhoplovi koji služe ličnim potrebama njihovih sopstvenika, osim u slučajevima kad se koriste za komercijalni prevoz robe.

Član 78.

(1) Vazduhoplovno pristanište je dužno da obezbedi carinarnici nužne prostorije i prostore za sprovođenje carinskog nadzora i carinjenje robe koju putnici sobom nose.

(2) Pod prostorom, u smislu stava 1. ovog člana, koji sporazumno utvrđuju carinarnica i vazduhoplovno pristanište, podrazumeva se deo prostorije na vazduhoplovnom pristaništu određen za preuzimanje prtljaga putnika u međunarodnom saobraćaju na koji su postavljeni pultovi za kontrolu prometa.

Član 79.

(1) Preduzeća koja obavljaju javni prevoz u vazdušnom saobraćaju i zastupnici inostranih vazduhoplovnih kompanija dužni su da svim carinarnicama na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni vazdušni saobraćaj dostave red letenja vazduhoplova u redovnom saobraćaju najdocnije sedam dana pre dana početka njegovog važenja.

(2) Lica iz stava 1. ovog člana dužna su blagovremeno da obaveštavaju carinarnice:

1. o svim promenama u redovnom redu letenja vazduhoplova;
2. o specijalnim letovima vazduhoplova, s naznačenjem časa njihovog dolaska iz inostranstva, odnosno odlaska u inostranstvo;
3. o svakom zadocnjenju sletanja, odnosno uzletanja vazduhoplova dužem od tri časa.

(3) Ako su u pitanju specijalni letovi vazduhoplova stranih vazduhoplovnih kompanija koje nemaju svoje zastupništvo u zemlji i letovi stranih i domaćih vazduhoplova u privatnoj svojini, organ uprave koji izdaje odobrenje za takav let dužan je da jedan primerak tog odobrenja dostavi carinarnici.

VIII CARINSKI POSTUPAK U POŠTANSKOM SAOBRAĆAJU

Član 80.

Sve poštanske pošiljke u međunarodnom poštanskom saobraćaju podležu carinskom nadzoru u skladu s propisima donesenim na osnovu ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 81.

U međunarodnom poštanskom saobraćaju preduzeće poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja vrši prenos poštanskih pošiljki između carinarnice i korisnika poštanskih usluga, kao i druge poslove iz oblasti carinskog postupka s poštanskim pošiljkama, po propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

Član 82.

(1) Poštu carinjenja i njihovu mesnu nadležnost određuje Preduzeće za poštansko-telefonsko-telegrafski saobraćaj republike članice, u saglasnosti sa Saveznom upravom carina.

(2) Potrebne prostorije za pregled i carinjenje poštanskih pošiljaka obezbeđuje pošta carinjenja.

Član 83.

Carinskom pregledu ne podležu pismonosne pošiljke:

1. za koje se, prema težini ili dimenzijama, pretpostavlja da ne sadrže carinsku robu;
2. koje sadrže knjige, novine i časopise;
3. koje su, prema međunarodnim ugovorima i posebnim propisima, oslobođene carinskog pregleda.

Član 84.

Carinskom pregledu ne podležu poštanske pošiljke koje se prevoze preko carinskog područja Jugoslavije.

IX CARINSKI POSTUPAK U PUTNIČKOM PROMETU

Član 85.

(1) Putnik je dužan da pri prelasku carinske linije prijavi i na zahtev carinskog radnika pokaže lični prtljag i sve stvari koje sobom nosi.

(2) Sa prijavljenim stvarima carinarnica će postupiti po propisu donesenom na osnovu ovog zakona.

(3) Stvari koje putnik nije prijavio do trenutka kad ga je carinski radnik pozvao da pokaže svoj lični prtljag i stvari smatraju se neprijavljenim.

Član 86.

(1) Radi proveravanja prijave iz člana 85. ovog zakona, carinski radnik, po potrebi, pregleda stvari koje putnik sobom nosi.

(2) Stvari koje nose diplomatski kuriri na osnovu diplomatskog kurirskog pisma ne podležu pregledu.

Član 87.

(1) Ako postoji osnovana sumnja da putnik kod sebe ima stvari koje nije prijavio, izvršiće se lični pretres putnika.

(2) Lični pretres putnika vrši lice istog pola u posebnoj prostoriji.

(3) O izvršenom ličnom pretresu sastavlja se zapisnik, koji potpisuje lice koje vrši lični pretres i lice nad kojim se vrši lični pretres.

(4) Stvari koje nisu prijavljene, a pronađene su prilikom pregleda, odnosno ličnog pretresa putnika privremeno se oduzimaju do završetka krivičnog, odnosno prekršajnog postupka.

Član 88.

(1) Ako je pregledom stvari ili ličnim pretresom putniku nanesena materijalna šteta, putnik ima pravo na naknadu štete.

(2) Ako su prilikom pregleda odnosno ličnog pretresa kod putnika nađene skrivene stvari ili su krivicom putnika preduzete neophodne mere carinskog nadzora usled kojih je prouzrokovana šteta, pričinjena šteta se ne naknađuje, osim ako je šteta pričinjena namerno ili grubom nepažnjom.

(3) Vlada propisuje postupak za rad carinskih organa kad se strana za naknadu štete neposredno obrati carinarnici.

(4) Postupak za naknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za naknadu štete.

(5) Naknada štete naplaćuje se na teret saveznog budžeta.

Član 89.

Vlada, na predlog funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija, a po prethodno pribavljenom mišljenju direktora Savezne uprave carina, donosi bliže propise o carinskom postupku u železničkom i drumskom saobraćaju, u saobraćaju vodenim putevima, vazdušnom i poštanskom saobraćaju i putničkom prometu; o merama carinskog nadzora nad robom, putnicima i prevoznim sredstvima, kao i o ispravama i načinu njihovog podnošenja u carinskom postupku.

X UPUĆIVANJE, PRIJAVLJIVANJE l PREDAJA ROBE PRIJEMNOJ CARINARNICI

Član 90.

(1) Ako je isprava za uvoz i provoz robe koja se podnosi carinarnici, odnosno u prevoznim ispravama koje prate robu naznačeno da će se roba cariniti kod neke druge carinarnice, ulazna carinarnica upućuje robu pod carinskim nadzorom označenoj carinarnici (prijemna carinarnica).

(2) Ako se u prevoznom sredstvu nalazi roba čiji je uvoz regulisan posebnim propisima, ili ako postoji osnovana sumnja da se u prevoznom sredstvu nalazi roba čiji je uvoz zabranjen, ulazna carinarnica će izvršiti pregled prevoznog sredstva i robe. Po završenom pregledu prevoznog sredstva i robe, carinarnica upućuje robu pod carinskim nadzorom označenoj carinarnici (prijemna carinarnica), a sa robom čiji je uvoz zabranjen postupiće po odredbama cl. 101. i 102. ovog zakona.

(3) Ulazna carinarnica određuje mere carinskog nadzora i rok u kome se roba mora prijaviti i, na zahtev prijemne carinarnice, predati prijemnoj carinarnici.

Član 91.

Ako vozar za vreme prevoza robe do prijemne carinarnice primi od pošiljaoca robe naknadno uputstvo (dispoziciju) kojim je izmenjen ugovor o prevozu prijaviće, odnosno predaće robu onoj carinarnici koja je u naknadnom uputstvu označena.

Član 92.

Vlada donosi bliže propise o načinu upućivanja, prijavljivanja i predaje robe prijemnoj carinarnici i naknadnog upućivanja robe drugoj carinarnici, kao i o merama carinskog nadzora pod robom koja se upućuje drugoj carinarnici.

XI PROVOZ ROBE

Član 93.

Za robu prijavljenu za provoz preko carinskog područja Jugoslavije vozar je dužan da podnese provoznu ispravu carinarnici preko koje je roba ušla u carinsko područje Jugoslavije

Član 94.

(1) Preko carinskog područja Jugoslavije ne može se prevoziti roba čiji je uvoz zabranjen.

(2) Sa robom čiji je provoz zabranjen carinarnica će postupiti shodno odredbama cl. 101. i 102. ovog zakona.

(3) Cigarete, alkoholna pića i drugi proizvodi koji se u zemlji iz koje se dopremaju smatraju monopolskim proizvodima, kao i oružje, municija, eksploziv i opojne droge, mogu se prevoziti preko carinskog pograničnog pojasa na moru samo brodovima koji saobraćaju na redovnim linijama u međunarodnom saobraćaju.

(4) U lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj koje odredi Vlada roba iz stava 3. ovog člana može se utovariti na brodove koji saobraćaju na redovnim linijama u međunarodnom saobraćaju.

(5) Izuzetno od odredaba st. 3. i 4. ovog člana, Savezna uprava carina može u opravdanim slučajevima, odobriti da se roba iz stava 3. ovog člana može prevoziti i brodovima koji ne saobraćaju na redovnim linijama u međunarodnom saobraćaju, kao i da brodovi koji prevoze tu robu mogu uplovljavati u luke, odnosno pristaništa koja nisu obuhvaćena rešenjem Vlade iz stava 4. ovog člana i u tim lukama, odnosno pristaništima ukrcavati i iskrcavati tu robu.

Član 95.

(1) Ako postoji osnovana sumnja da se u prevoznom sredstvu kojim se roba provozi nalazi roba čiji je provoz preko carinskog područja Jugoslavije zabranjen, carinarnica će izvršiti pregled robe i prevoznog sredstva.

(2) Ako se pregledom utvrdi da se u prevoznom sredstvu nalazi roba čiji je provoz zabranjen, sa robom i prevoznim sredstvima postupiće se po odredbama ovog zakona.

Član 96.

Vozar je dužan da robu preveze do izlazne carinarnice i da toj carinarnici preda prevoznu ispravu koju mu je izdala ulazna carinarnica.

Član 97.

Odredbe cl. 90. i 91. i cl. 153. do 155. ovog zakona, koje se odnose na upućivanje robe drugoj carinarnici, shodno će se primenjivati i na postupak pri provozu robe.

Član 98.

(1) Roba namenjena provozu može se zadržati u carinskom području Jugoslavije na osnovu zahteva vozara osim robe koja je štetna ili opasna za čovekovu životnu sredinu.

(2) Carinarnica vrši prijem i carinjenje robe iz stava 1. ovog člana po propisanom postupku koji se primenjuje pri uvozu robe.

Prevoz domaće robe iz jednog mesta u drugo mesto u Jugoslaviji preko inostranog carinskog područja

Član 99.

Domaću robu koja se prevozi iz jednog mesta u drugo mesto u Jugoslaviji preko inostranog carinskog područja izlazna carinarnica, na zahtev vozara, posle pregleda prevoznih sredstava i robe i stavljanja na robu carinskih obeležja radi utvrđivanja njene istovetnosti, upućuje ulaznoj carinarnici odgovarajućom carinskom ispravom.

Član 100.

(1) Ulazna carinarnica sravnjuje stanje robe sa carinskim ispravama koje prate robu.

(2) Ako ulazna carinarnica utvrdi da podaci navedeni u carinskim ispravama odgovaraju stanju robe i prevoznih sredstava, dozvoljava da se roba podigne ispod carinskog nadzora i o tome obaveštava izlaznu carinarnicu. U protivnom, ulazna carinarnica u prisustvu vozara sastavlja zapisnik o utvrđenim nepravilnostima i o tome obaveštava izlaznu carinarnicu radi daljeg postupka.

(3) Ako ulazna carinarnica utvrdi da je roba izmenjena, zadržava je i čuva do okončanja postupka.

(4) Carinarnica koja je odobrila upućivanje robe drugoj carinarnici određuje mere carinskog nadzora i rok u kome se roba mora predati prijemnoj carinarnici.

XII POSTUPAK SA ROBOM ČIJI JE UVOZ ZABRANJEN

Član 101.

(1) Ako se pri prijavi robe ili pri predaji robe carinarnici nađe roba čiji je uvoz zabranjen, carinarnica će rešenjem narediti vozaru ili njegovom ovlascenom predstavniku, odnosno licu koje je takvu robu unelo da je vrati u inostranstvo u roku od 48 časova, uz upozorenje da će se roba oduzeti ako se u tom roku ne vrati u inostranstvo.

(2) Ako posle izvršene predaje robe carinarnica nađe robu čiji je uvoz zabranjen, rešenjem će narediti vozaru ili njegovom ovlascenom predstavniku, odnosno carinskom obvezniku ili držaocu robe da je vrati u inostranstvo u roku koji ne može da bude duži od osam dana, uz upozorenje da će se roba oduzeti ako se u određenom roku ne vrati u inostranstvo.

(3) Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, ako do trenutka podizanja robe ispod carinskog nadzora carinarnica, odnosno drugi ovlašćeni organ utvrdi da je ta roba štetna i opasna za životnu sredinu, carinarnica će rešenjem narediti vozaru ili njegovom ovlascenom predstavniku, odnosno carinskom obvezniku ili držaocu robe, ili licu koje je takvu robu unelo da je odmah vrati u inostranstvo, odnosno u najkraćem mogućem roku.

(4) Ako lice iz st. 1. i 2. ovog člana ne postupi po rešenju carinarnice o vraćanju robe, ili u roku određenom za vraćanje robe ne preda carinarnici robu na slobodno raspolaganje, carinarnica će doneti rešenje o oduzimanju robe.

(5) Robom čiji je uvoz zabranjen smatra se i roba čiji je uvoz regulisan posebnim propisima, a uvoznik ne ispunjava propisane uslove.

Član 102.

Roba oduzeta, odnosno predata carinarnici u smislu člana 101. ovog zakona, osim robe koja se prema važećim propisima mora uništiti ili vratiti u inostranstvo, izlaže se prodaji.

XIII SMEŠTAJ CARINSKE ROBE

Član 103.

(1) Carinska roba može se smestiti:

1. u železničko-carinske magacine;
2. u carinska skladišta, carinska smestišta, konsignaciona skladišta, specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje, centralna skladišta, u slobodne i carinske zone, u prostorije u kojima se održavaju međunarodni sajmovi i izložbe i u slobodne carinske prodavnice.

(2) Carinarnica može odobriti smeštaj carinske robe i u druge prostorije i prostore.

(3) Ako su za smeštaj i rukovanje nekom robom propisani posebni uslovi, carinarnica će odobriti smeštaj robe u prostorije iz st. 1. i 2. ovog člana samo ako su ispunjeni ti uslovi.

(4) Roba iz st. 1. i 2. ovog člana nalazi se pod carinskim nadzorom.

(5) Troškovi izlaska carinskog radnika radi smeštaja robe pod carinski nadzor u carinska smestišta, konsignaciona skladišta i druge prostorije i prostore van mesta u kome je sedište carinarnice ili njene organizacione jedinice i troškovi sprovođenja carinske robe, kao mere carinskog nadzora, naplaćuju se od podnosioca zahteva za smeštaj robe pod carinski nadzor, odnosno podnosioca zahteva za upućivanje ili provoz robe, po tarifi koju propisuje Vlada.

Član 104.

(1) Železničko-carinski magacin, carinsko skladište, carinsko smestište, konsignaciono skladište i centralno skladište mogu se otvarati u mestu u kome je sedište carinarnice ili njene organizacione jedinice, kao i u drugim mestima van sedišta carinarnice ili njene organizacione jedinice, ako su ispunjeni propisani uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.

(2) Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje može se otvarati u lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj i u nautičko-turističkim centrima i marinama u kojima je organizovana carinska kontrola, radi snabdevanja stranih i domaćih plovnih objekata i vazduhoplova iz člana 175. ovog zakona.

(3) Slobodne carinske prodavnice mogu se otvarati na vazduhoplovnim pristaništima, lukama i pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj, odnosno na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola, za prodaju robe putnicima koji odlaze u inostranstvo, putnicima u provozu preko carinskog područja Jugoslavije i putnicima koji dolaze u Jugoslaviju. U slobodnim carinskim prodavnicama, putnicima koji odlaze u inostranstvo i putnicima koji su u provozu preko carinskog područja Jugoslavije roba se može prodavati posle carinske kontrole, a putnicima koji dolaze iz inostranstva - pre carinske kontrole.

Član 105.

(1) Držalac prostorija i prostora iz člana 103. stav 1. tač. 1. i 2. ovog zakona odgovoran je za robu smeštenu u tim prostorijama i prostorima, kao i za carinu i druge uvozne dažbine prema stanju robe u trenutku unošenja u te prostorije i prostore, i dužan je da se pridržava propisanih obaveza.

(2) Držalac prostorija i prostora iz člana 103. stav 1. tač. 1. i 2. ovog zakona dužan je da vodi evidenciju o robi smeštenoj u tim prostorijama i prostorima.

(3) Za robu smeštenu u drugim prostorijama i prostorima prema članu 103. stav 2. ovog zakona, kao i za carinu i druge uvozne dažbine, odgovara podnosilac zahteva za smeštaj robe, prema stanju robe u trenutku smeštaja.

Član 106.

Vlada propisuje postupak i uslove za otvaranje železničko-carinskih magacina, carinskih skladišta, carinskih smestišta, specijalizovanih skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje, centralnih skladišta, konsignacionih skladišta i slobodnih carinskih prodavnica; način sprovođenja mera carinskog nadzora nad robom smeštenom u tim magacinima, skladištima i smestištima, na međunarodnim sajmovima i izložbama, u slobodnim carinskim prodavnicama i drugim prostorijama i prostorima; način vođenja evidencije o toj robi; poseban postupak carinjenja robe smeštene u konsignacionim skladištima, kao i poseban postupak sa robom smeštenom u konsignacionim skladištima.

Rok ležanja robe

Član 107.

(1) U železničko-carinskom magacinu, carinskom skladištu, carinskom smestištu ili u drugim prostorijama, odnosno prostorima, rok ležanja robe može iznositi najviše 60 dana. U opravdanim slučajevima, rok ležanja robe carinarnica može produžiti do 15 dana.

(2) Ako je roba smeštena u prostorije u kojima se održavaju međunarodni sajmovi, rok ležanja robe može iznositi najviše šest meseci.

(3) Ako je u pitanju oprema, carinarnica može, u izuzetnim i opravdanim slučajevima, produžiti rokove iz st. 1. i 2. ovog člana.

(4) Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, roba u vezi s čijim carinjenjem je podnesen prigovor, odnosno žalba, ili je pokrenut prekršajni postupak, može ležati do okončanja upravnog, odnosno prekršajnog postupka.

(5) Rokovi ležanja robe iz ovog člana odnose se na robu koja se uvozi u carinsko područje Jugoslavije.

Član 108.

(1) Ako roba nije ocarinjena, carinarnica, po isteku rokova iz člana 107. ovog zakona, poziva lice na koje glasi prevozna isprava, odnosno vozara da u roku od naredna dva dana pristupi carinjenju robe, ili da robu vrati u inostranstvo, prenese u slobodnu ili carinsku zonu, odnosno da je preda carinarnici na mestu koje carinarnica odredi.

(2) Po isteku roka iz stava 1. ovog člana carinarnica prodaje robu.

XIV CARINSKA ZONA

Član 109.

(1) Carinska zona je deo carinskog područja Jugoslavije na kome se primenjuju posebne mere carinskog nadzora i posebne olakšice u pogledu carinskog postupka.

(2) Carinska zona se može sastojati iz više delova.

Član 110.

(1) Carinska zona se može otvarati u pomorskoj luci, vazduhoplovnom ili rečnom pristaništu, otvorenim za međunarodni javni saobraćaj i robnotransportnom centru.

(2) Područje carinske zone mora biti ograđeno i označeno kao carinska zona.

(3) Područje carinske zone u pomorskoj luci i rečnom pristaništu sastoji se od gatova, odnosno delova obale uz koje mogu pristajati brodovi i od područja luke, odnosno pristaništa koji su međusobno prostorno povezani i predstavljaju celinu.

(4) Ako se područje carinske zone sastoji iz više delova, svaki deo mora biti posebno ograđen i označen.

Član 111.

(1) Carinsku zonu može otvoriti preduzeće ili drugo pravno lice koje ima pravo korišćenja zemljišta u luci, pristaništu, na aerodromu i u robnotransportnom centru.

(2) Zahtev za otvaranje carinske zone podnosi se saveznom organu nadležnom za poslove finansija.

(3) Uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se elaborat o ekonomskoj opravdanosti osnivanja carinske zone.

Član 112.

Vlada, na predlog Saveznog ministarstva za finansije, rešenjem daje saglasnost za otvaranje carinske zone, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva.

Član 113.

(1) Lice koje je otvorilo carinsku zonu dužno je da u carinskoj zoni obezbedi prostorije za rad carinske službe.

(2) Carinska zona može početi sa radom kad Savezna uprava carina utvrdi da su obezbeđeni uslovi za obavljanje carinskog nadzora na području carinske zone.

Član 114.

(1) U carinskoj zoni mogu da se vrše:

1. istovar, utovar, pretovar i uskladištenje neocarinjene robe koja se uvozi, domaće ocarinjene i neocarinjene robe namenjene izvozu i robe koja se provozi;
2. uobičajene pripreme robe za tržište, i to: sortiranje, merenje, markiranje, pakovanje, egaliziranje, sastavljanje, rastavljanje i pravljenje uzoraka.

(2) Pod neocarinjenom domaćom robom koja je namenjena izvozu, u smislu stava 1. ovog člana, podrazumeva se domaća roba koju na području carinske zone treba kompletirati za izvoz ili uskladištiti radi izvoza.

(3) Roba iz stava 1. ovog člana, osim neocarinjene robe koja se uvozi a koja se u carinskoj zoni pretovaruje može se ocariniti samo u carinskoj zoni u kojoj je smeštena. U opravdanim slučajevima (ako se roba privremeno uvozi ili ako je namenjena prodaji preko konsignacionog skladišta), carinarnica može odobriti da se roba uputi na carinjenje drugoj carinarnici.

(4) Izuzetno od odredbe stava 1. tačka 1. ovog člana, ako postoje neiskorišćeni kapaciteti skladišta, Savezna uprava carina može odobriti smeštaj u carinsku zonu i domaće robe koja nije namenjena izvozu, pod uslovom da se posebno evidentira i da njen smeštaj ne otežava kontrolu poslovanja.

Član 115.

U carinskoj zoni dozvoljen je promet robe na malo radi snabdevanja saobraćajnih sredstava u međunarodnom saobraćaju koji vrše preduzeća koja se bave tim snabdevanjem u smislu cl. 175. do 178. ovog zakona, kao i promet na malo prehrambenih proizvoda za ugostiteljske usluge u carinskoj zoni.

Član 116.

Korisnici carinske zone mogu biti preduzeća i druga pravna lica i fizička lica koja obavljaju privrednu delatnost a koja su registrovana kod nadležnih organa i strana pravna i fizička lica.

Član 117.

(1) Lice koje je otvorilo carinsku zonu dužno je da, radi omogućavanja carinskog nadzora, vodi evidenciju o robi koja se uvozi u carinsku zonu, izvozi iz carinske zone, provozi preko carinske zone ili smešta u carinsku zonu kao i da vodi evidenciju o manipulacijama s robom u carinskoj zoni.

(2) Direktor Savezne uprave carina donosi propis kojim se bliže uređuje način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana.

(3) Vlada propisuje posebne mere carinskog nadzora i posebne olakšice u pogledu carinskog postupka u carinskim zonama.

Član 118.

(1) Na području carinske zone dozvoljen je ulaz samo licima zaposlenim u carinskoj zoni i licima koja u nju ulaze radi obavljanja poslova.

(2) Na lica iz stava 1. ovog člana primenjuju se mere carinskog nadzora predviđene za prelazak carinske linije.

XV CARINJENJE ROBE

Uvoz

Član 119.

(1) Carinjenje robe sastoji se od: prijema uvozne carinske deklaracije (u daljem tekstu: deklaracija), pregleda robe i svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama; utvrđivanja carinske osnovice, iznosa carine i drugih uvoznih dažbina koje terete robu, kao i naplaćivanje utvrđenih iznosa carine i drugih uvoznih dažbina.

(2) Ako je carinska roba stavljena u slobodan promet pre sprovedenog carinskog postupka i naplate carine i drugih uvoznih dažbina, nadležni carinski organi pokrenuće postupak carinjenja po službenoj dužnosti.

(3) Ako se privremeno uvezena roba otuđi, ne vrati u inostranstvo, da drugom na upotrebu ili upotrebi u druge svrhe, a ne u svrhe zbog kojih je privremeno uvezena, nadležni carinski organ pokrenuće postupak carinjenja po službenoj dužnosti.

(4) Direktor Savezne uprave carina može odobriti pod carinskim nadzorom, montažu opreme za objekte čija je izgradnja planirana za period duži od dve godine, pre sprovedenog postupka carinjenja, na osnovu garancije banke kojom banka garantuje plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina.

Član 120.

(1) Carinjenje robe koja se uvozi vrši carinarnica kojoj je roba prijavljena za carinjenje, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

(2) Direktor Savezne uprave carina može propisati, s obzirom na tehničke i druge uslove, u kojim slučajevima granične carinarnice ili njihove organizacione jedinice neće cariniti robu koja se uvozi, odnosno odrediti carinarnice ili njihove organizacione jedinice koje će cariniti određenu robu.

Član 121.

(1) Na zahtev podnosioca deklaracije, carinarnica može odobriti da se carinjenje robe koja se uvozi, odnosno izvozi izvrši van mesta, odnosno prostorija ili prostora u kojima carinarnica redovno carini robu.

(2) Vlada propisuje tarifu troškova carinjenja robe iz stava 1. ovog člana koje naplaćuje carinarnica od podnosioca zahteva.

Član 122.

(1) Carinjenje robe vrši se na osnovu podnesene deklaracije, ako ovim zakonom donesenim na osnovu ovog zakona nije drukčije određeno propisom.

(2) Carinarnica je dužna da izvrši carinjenje robe koja se nalazi u železničkim vagonima, kamionima i kontejnerima i avionskih i ekspresnih pošiljki u roku od pet radnih časova, a robe koja se nalazi na brodovima i šleperima - u roku od 48 časova po prijemu deklaracije, osim ako prekoračenje tih rokova nije prouzrokovao podnosilac deklaracije ili ako je carinarnica naredila istovar robe.

(3) Carinarnica je dužna da izvrši carinjenje robe smeštene u železničko-carinskim magacinima, carinskim skladištima i slobodnim ili carinskim zonama u roku od pet radnih dana od dana prijema deklaracije, osim ako prekoračenje tog roka nije prouzrokovao podnosilac deklaracije ili ako je sastavljen zapisnik, odnosno ako su uzeti uzorci, a podnosilac deklaracije ne može podići robu po članu 131. i članu 132. stav 3. ovog zakona.

(4) Ako je pregledom robe podnosiocu deklaracije nanesena materijalna šteta, podnosilac deklaracije ima pravo na naknadu štete.

(5) Ako su prilikom pregleda robe nađene skrivene stvari ili su krivicom podnosioca deklaracije preduzete mere carinskog nadzora usled kojih je prouzrokovana šteta, pričinjena šteta se ne nadoknađuje.

(6) Vlada propisuje postupak za rad carinskih organa ako se stranka za naknadu štete neposredno obrati carinarnici.

(7) Postupak za naknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

(8) Naknada štete isplaćuje se na teret saveznog budžeta.

Podnošenje deklaracije i propisanih isprava

Član 123.

(1) Deklaraciju sa propisanim ispravama podnosi carinski obveznik ili lice koje je ovlašćeno da podnese deklaraciju (podnosilac deklaracije).

(2) Za pravilnost preduzetih radnji, odnosno za neizvršenje radnji koje je potrebno izvršiti, kao i za tačnost podataka unesenih u deklaraciju i u priložene isprave odgovorno je lice iz stava 1. ovog člana, odnosno lice koje je priloženu ispravu sačinilo ili predalo licu iz stava 1. ovog člana.

(3) Podnosilac deklaracije može, uz odobrenje carinarnice kod koje se vrši carinjenje robe, podneti deklaraciju i pre prispeća robe namenjene uvozu, odnosno izvozu.

(4) Preduzeće i drugo pravno lice koje u carinskom postupku učestvuje kao podnosilac deklaracije podnosi zahtev Saveznoj upravi carina radi upisa u registar podnosilaca deklaracije.

(5) Savezna uprava carina vodi evidenciju lica iz stava 2. ovog člana.

(6) Vlada propisuje uslove i način carinjenja robe za koju nije podnesena potpuna dokumentacija i slučajeve za koje se ne podnosi deklaracija, a za koje je propisano oslobođenje od plaćanja carine.

(7) Direktor Savezne uprave carina donosi propise o sadržini i obliku deklaracije, načinu njenog podnošenja, podacima koje upisuje podnosilac deklaracije, ispravama koje je podnosilac deklaracije dužan da podnese uz deklaraciju, kao i o ostalim ispravama koje se koriste u carinskom postupku.

(8) Direktor Savezne uprave carina propisuje u kojim slučajevima ne treba upisivati u deklaraciju naimenovanje iz tarifnog broja, odnosno tarifne oznake utvrđene Carinskom tarifom, kao i način unošenja podataka iz stava 3. ovog člana.

Prijem deklaracije

Član 124.

(1) Pri prijemu deklaracije carinarnica utvrđuje:

1. da li je deklaracija pravilno i uredno popunjena u skladu s propisom donesenim na osnovu ovog zakona;
2. da li su uz deklaraciju priložene sve isprave potrebne za carinjenje robe, da li su te isprave izdali nadležni organi ili organizacije i da li sadrže sve podatke potrebne za carinjenje robe;
3. da li je uvoz, odnosno izvoz robe zabranjen;
4. da li se podaci iz priloženih isprava slažu s podacima u deklaraciji.

(2) Ako utvrdi da postoje nedostaci ili neispravnosti u deklaraciji, carinarnica će deklaraciju, s prilozima, vratiti podnosiocu, naznačujući na njoj u čemu se sastoji nedostatak, odnosno neispravnost.

(3) Ako se podnosilac deklaracije ne slaže s nalazom carinarnice u pogledu nedostataka i neispravnosti, carinarnica je dužna da donese rešenje kojim će odbiti prijem deklaracije kao neispravne.

(4) Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, carinarnica može, u opravdanim slučajevima, primiti deklaraciju koja je neuredno popunjena ili koja sadrži očigledne greške, odnosno netačne podatke od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina, kao i primena propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju, s tim što se ispravna deklaracija mora podneti u roku od dva dana od dana prijema deklaracije.

(5) Danom podnošenja deklaracije, u smislu ovog zakona, smatra se dan kad je deklaracija koja ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana predata carinarnici.

(6) Podaci u deklaraciji ne mogu se ispravljati posle njenog prijema (registracije).

(7) Podnosilac deklaracije ima pravo da pre podnošenja deklaracije, pod nadzorom carinarnice, utvrdi količinu, vrstu i kakvoću robe, kao i da uzme uzorke robe u potrebnoj količini.

Pregled robe

Član 125.

(1) Na osnovu primljene deklaracije carinarnica vrši pregled robe, u celini ili delimično i utvrđuje:

1. da li podaci navedeni u deklaraciji i priloženim ispravama odgovaraju stvarnom stanju u pogledu količine, vrste, kakvoće, vrednosti i porekla robe;
2. da li se roba, prema stvarnom stanju, svrstava u tarifni broj, odnosno u tarifnu oznaku koju je podnosilac deklaracije naznačio.

(2) Pregled robe (sirovina, reprodukcionog materijala i delova za ugradnju) carinarnica može vršiti i na osnovu isprava koje sadrže podatke o vrsti, količini i vrednosti robe, s tim da carinski obveznik podnese deklaraciju u roku od dva dana od dana izvršenog pregleda.

(3) Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, pregled robe (sirovina, reprodukcionog materijala, delova za tekuće održavanje, delova za ugradnju u nove proizvode i potrošnog materijala), čiji je uvoz slobodan, carinarnica može izvršiti u procesu proizvodnje.

(4) Lica kod kojih se nalazi uvezena roba dužna su da omoguće carinskim organima pregled robe iz stava 3. ovog člana.

(5) Vlada propisuje bliže uslove i postupke za primenu st. 2. i 3. ovog člana.

Član 126.

(1) Pregled robe vrši se u rokovima iz člana 122. ovog zakona u prisustvu podnosioca deklaracije, koji je dužan da pokaže robu.

(2) Ako se podnosilac deklaracije udalji pre završetka pregleda, carinarnica o tome sastavlja službenu zabelešku na deklaraciji i završava započeti pregled i bez njegovog prisustva.

(3) Otvaranje i zatvaranje koleta u carinskom skladištu i u konsignacionom skladištu obezbeđuje držalac skladišta, a u carinskom smestištu, slobodnoj i carinskoj zoni, slobodnoj carinskoj prodavnici i u drugim prostorijama - podnosilac deklaracije.

Član 127.

(1) Carinarnica može preduzeti sve mere potrebne za utvrđivanje stanja robe, kao što su: uzimanje uzoraka radi hemijsko-tehnološkog i drugog ispitivanja robe, merenje robe, uzimanje prospekata i druge tehničke dokumentacije potrebne za utvrđivanje svojstva robe i si.

(2) Direktor Savezne uprave carina propisuje način uzimanja uzoraka robe, prospekata i druge tehničke dokumentacije potrebne za utvrđivanje svojstva robe i si.

Član 128.

(1) Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stanje robe u pogledu porekla, kakvoće, vrste, količine i vrednosti odgovara podacima iz deklaracije i isprava priloženih uz deklaraciju, odnosno da se roba svrstava u tarifni broj, odnosno tarifnu oznaku upisanu u deklaraciju, prihvata podatke unesene u deklaraciju i overava ih kao svoj nalaz.

(2) Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da podaci navedeni u deklaraciji i ispravama priloženim uz deklaraciju ne odgovaraju stanju robe, odnosno da se roba ne svrstava u tarifnu oznaku upisanu u deklaraciji, dužna je da svoj nalaz zapisnički utvrdi i da jedan primerak zapisnika preda podnosiocu deklaracije.

Član 129.

(1) Na nalaz carinarnice u pogledu količine, vrste, kakvoće, vrednosti i porekla robe, kao i u pogledu svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama, podnosilac deklaracije može podneti prigovor carinarnici.

(2) Prigovor se ne može podneti posle podizanja robe iz carinarnice.

Član 130.

(1) Po prijemu prigovora iz člana 129. ovog zakona, carinarnica obrazuje komisiju koja utvrđuje stanje robe, o čemu sačinjava zapisnik. Po prijemu zapisnika, carinarnica donosi rešenje. Ako pregled robe vrši komisija, pregledu može prisustvovati podnosilac deklaracije.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ako za utvrđivanje vrste i kakvoće robe treba izvršiti njeno hemijsko-tehnološko ispitivanje ili drugo ispitivanje, propisno obeležene uzorke carinarnica dostavlja carinskoj laboratoriji. Nalaz hemijsko-tehnološkog ispitivanja ili drugog ispitivanja služi carinarnici kao dokaz o svojstvu robe, u postupku donošenja rešenja po prigovoru.

(3) Ako se podnosilac deklaracije ne slaže s nalazom iz stava 2. ovog člana, može od carinskog organa zahtevati da se o njegovom trošku uzorak robe dostavi odgovarajućoj stručnoj organizaciji radi hemijsko-tehnološkog ili drugog ispitivanja. Nalaz tog ispitivanja carinski organ ceni u postupku donošenja rešenja po prigovoru, odnosno žalbi.

Član 131.

(1) Podnosilac deklaracije može podići robu iz carinarnice i pre donošenja rešenja po prigovoru iz člana 129. ovog zakona ako uplati iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema nalazu carinarnice.

(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, carinarnica uzima uzorak robe, a za robu od koje se ne mogu uzeti uzorci podnosilac deklaracije je dužan da podnese carinarnici prospekte, slike ili detaljni opis robe, iz kojih se nesumnjivo može utvrditi istovetnost robe.

Član 132.

(1) Podaci o robi u pogledu vrednosti, količine i kakvoće koji su upisani u deklaraciju mogu se smatrati privremenim ako u trenutku carinjenja postoje okolnosti koje isključuju mogućnost da ih podnosilac deklaracije, odnosno carinarnica konačno utvrde u smislu cl. 127. i 128. ovog zakona (primena klizne skale, kotacija na berzi, kvalitativno i kvantitativno preuzimanje robe i dr.).

(2) Ako su radi hemijsko-tehnološkog ispitivanja ili drugog ispitivanja uzeti uzorci robe, prospekti i si, carina i druge uvozne dažbine obračunavaju se privremeno, na osnovu raspoloživih podataka.

(3) Podnosilac deklaracije može podići robu ispod carinskog nadzora ako uplati iznos carine i drugih uvoznih dažbina obračunatih na osnovu podataka iz st. 1. i 2. ovog člana.

(4) Carinski obveznik dužan je da u roku od 30 dana od dana kad je nastupila mogućnost za raspolaganje potrebnim podacima o robi za konačno utvrđivanje vrednosti, količine ili kakvoće, a najdocnije u roku od tri meseca od dana uvoza, podnese carinarnici isprave o tim činjenicama. U opravdanim slučajevima, carinarnica može ovaj rok produžiti.

(5) Radi utvrđivanja da li podaci u ispravama iz stava 4. ovog člana odgovaraju stanju robe, carinarnica može prilikom uvoza uzeti uzorke robe, prospekte i si. i kad ne utvrđuje stanje robe u smislu cl. 127. i 128. ovog zakona. Carinarnica može zahtevati od podnosioca deklaracije da isprave iz stava 4. ovog člana sadrže sve podatke koji omogućavaju konačno utvrđivanje vrednosti, količine, odnosno kakvoće robe radi utvrđivanja iznosa carine i drugih uvoznih dažbina.

(6) U roku od 15 dana od dana prijema nalaza iz stava 2. ovog člana, odnosno isprava iz stava 4. ovog člana, carinarnica donosi rešenje kojim konačno utvrđuje podatke o robi, iznos carine i drugih uvoznih dažbina i odlučuje o povraćaju razlike carine i drugih uvoznih dažbina ako je iznos po konačnom obračunu manji, odnosno o naplati razlike ako je iznos po konačnom obračunu veći.

(7) Rešenjem iz stava 6. ovog člana ne mogu se menjati podaci o robi koji su u ranije sprovedenom postupku konačno utvrđeni.

(8) Ako se utvrdi da uvezena roba ne odgovara ugovorenoj kakvoći, carinarnica će i za tu robu obračunati carinu i druge uvozne dažbine na ugovorenu cenu te robe.

(9) Na robu iz stava 8. ovog člana koja je neupotrebljiva carinarnica ne obračunava carinu i druge uvozne dažbine.

Obračunavanje i naplaćivanje carine

Član 133.

(1) Posle pregleda robe, carinarnica obračunava i naplaćuje carinu i druge uvozne dažbine.

(2) Carinski obveznik dužan je da plati obračunatu carinu i druge uvozne dažbine u roku od osam dana od dana prijema obračuna.

(3) Carinu i druge uvozne dažbine za robu koju uvoze fizička lica carinarnica može naplatiti preko zakonom ovlašćenog lica za obavljanje poslova platnog prometa.

(4) Podnosilac deklaracije ne može podići robu ispod carinskog nadzora pre nego što carinarnici kojoj je podneo deklaraciju uplati carinu i druge uvozne dažbine.

(5) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, carina i druge uvozne dažbine za brodove koji se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije obračunavaju se i naplaćuju shodno postupku propisanom u članu 132. ovog zakona, na osnovu deklaracije koju je carinski obveznik dužan da podnese u roku od deset dana od dana dobijanja privremenog plovidbenog lista.

Član 134.

Vlada može propisati uslove za podizanje robe ispod carinskog nadzora posle carinskog pregleda, a pre uplate carine i drugih uvoznih dažbina, način obezbeđenja naplate carine i drugih uvoznih dažbina i način obaveštavanja u postupku nadzora nad kretanjem carinske robe. Rok za uplatu carine i drugih uvoznih dažbina ne može biti duži od osam dana od dana prijema obračuna carine i drugih uvoznih dažbina.

Član 135.

Na iznos carine i drugih uvoznih dažbina koje se naplaćuju u carinskom postupku, a koji nije naplaćen u propisanom roku, plaća se kamata po stopi koju propiše Vlada na predlog funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija, za svaki dan zadocnjenja.

Naknadno obračunavanje, naplaćivanje i povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina

Član 136.

(1) Ako se na osnovu podataka iz deklaracije od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina i iz isprava koje su podnesene uz deklaraciju utvrdi da obračun carine i drugih uvoznih dažbina ne odgovara stvarnom stanju robe, odnosno ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene u manjem ili većem iznosu, odnosno ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene više puta:

1. carinarnica je dužna da u roku od godinu dana od dana podnošenja deklaracije naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati, odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina koje nisu bile obračunate ili su obračunate u manjem ili većem iznosu;
2. podnosilac deklaracije može, u roku od godinu dana od dana podnošenja deklaracije, podneti zahtev carinarnici kod koje je platio carinu i druge uvozne dažbine da naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati, odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina neobračunatih ili obračunatih u manjem ili većem iznosu.

(2) Rešenje iz stava 1. ovog člana za robu prodatu sa konsignacionog skladišta carinarnica donosi na ime kupca robe.

(3) Rokovi iz stava 1. ovog člana za carinu i druge uvozne dažbine plaćene po postupku sprovedenom u smislu člana 119. stav 2, člana 131. stav 1. i člana 132. st. 4. i 6. ovog zakona počinju da teku od dana kad je rešenje doneseno u tom postupku postalo konačno.

(4) Ako se na osnovu podataka iz izvozne carinske deklaracije utvrdi da ti podaci nisu usaglaseni sa stvarnim stanjem robe, odnosno s podacima iz isprava koje su podnesene uz deklaraciju, podnosilac deklaracije može tražiti izmenu tih podataka u roku od godinu dana od dana podnošenja deklaracije.

(5) Rokovi iz stava 1. ovog člana u slučajevima sukcesivnog uvoza opreme, počinju da teku od dana kad je nastala obaveza plaćanja carine za poslednju redovnu pošiljku opreme.

Član 137.

(1) Ako se upoređivanjem podataka iz deklaracije i podataka iz isprava koje su podnesene uz deklaraciju od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina, osim u slučajevima iz člana 166. ovog zakona, utvrdi da podaci iz deklaracije ne odgovaraju podacima iz priloženih isprava, odnosno stvarnom stanju robe, carinarnica će, na zahtev podnosioca deklaracije koji je podnesen u roku od jedne godine od dana podnošenja deklaracije, rešenjem izmeniti podatke radi usaglašavanja s podacima iz priloženih isprava, odnosno sa stvarnim stanjem robe.

(2) Ispravka podataka u ispravama koje se podnose u carinskom postupku za privremeno uvezenu, privremeno izvezenu i konsignacionu robu, vrše se na način, pod uslovima i u roku propisanim u stavu 1. ovog člana.

(3) Rok iz stava 1. ovog člana kod carinjenja pri izvozu robe počinje da teče od dana prelaska robe preko carinske linije.

Član 138.

(1) Ako se na osnovu isprava ili naknadnog pregleda robe nesumnjivo utvrdi istovetnost robe i da podaci uneseni u deklaraciju ne odgovaraju stanju uvezene robe, carinarnica će, na zahtev podnosioca deklaracije, koji je podnesen u roku od godinu dana od dana podnošenja deklaracije, rešenjem izmeniti podatke od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina.

(2) Rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje se iznos carine i drugih uvoznih dažbina koji treba vratiti, odnosno naplatiti.

(3) Rešenje iz stava 1. ovog člana za robu prodatu sa konsignacionog skladišta carinarnica donosi na ime kupca robe.

Član 139.

(1) Izuzetno od odredaba stava 1. člana 136. ovog zakona, ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene u manjem ili većem iznosu zbog toga što podnosilac deklaracije nije u deklaraciji naveo tačne podatke od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina, carinarnica će u roku od dve godine od dana podnošenja deklaracije doneti rešenje o naplati, odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina.

(2) Ako utvrdi da je roba uvezena na osnovu povlastice iz cl. 22, 23. i 24, člana 25. tač. 3. i 4. i člana 26. ovog zakona otuđena, predata drugom na upotrebu ili upotrebljena u druge svrhe a ne u svrhe zbog kojih je oslobođena plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina, carinarnica će, u roku od dve godine od dana kad je za tu robu prestalo ograničenje propisano u tim članovima, doneti rešenje o naplati carine i drugih uvoznih dažbina u smislu člana 27. ovog zakona.

(3) Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana za robu prodatu sa konsignacionog skladišta carinarnica donosi na ime kupca robe.

Član 140.

Odredbe cl. 136. do 139. ovog zakona ne isključuju primenjivanje vanrednih pravnih sredstava, propisanih propisom o opštem upravnom postupku

Naknadno proveravanje podataka o uvezenoj i izvezenoj robi

Član 141.

(1) Učesnici u carinskom postupku, korisnici uvezene robe i druga lica kod kojih se nalazi uvezena roba dužni su da, u roku od dve godine od dana podnošenja deklaracije, carinskim organima omoguće pregled poslovnih knjiga, isprava, obračuna i drugih podataka iz evidencije, kao i pregled robe radi proveravanja podataka utvrđenih u provedenom carinskom postupku na osnovu činjenica od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina, odnosno uslova za korišćenje carinske povlastice iz cl. 22. i 23, člana 24, osim stava 1. tačka 1, člana 25. tač. 3. i 4. i člana 26. ovog zakona.

(2) Carinski obveznici ili druga lica koja poseduju dokument o izvezenoj robi dužna su, u roku od tri godine od dana podnošenja izvozne carinske deklaracije da carinskim organima ili stručnim licima koje oni ovlaste (kontrolori) omoguće pregled finansijske i druge dokumentacije, kao i uvid u proizvodnju robe, radi proveravanja tačnosti podataka navedenih u izdatim uverenjima o domaćem poreklu robe koje su u postupku izvoznog carinjenja overili carinski organi.

(3) Ako pri uvozu robe carina nije bila plaćena u smislu cl. 22. i 23, člana 24, osim stava 1. tačka 1, člana 25. tač. 3. i 4. i člana 26. ovog zakona, pravo carinarnice naknadno proveravanje podataka iz stava 1. ovog člana prestaje po isteku dve godine od dana kad je za tu robu prestalo ograničenje propisano u tim članovima.

Prinudna naplata

Član 142.

(1) Ako dospelu carinu, druge uvozne dažbine i kamate, koje se naplaćuju u carinskom postupku, carinski obveznik nije platio u propisanom roku, naplata će se izvršiti prinudnim putem.

(2) Prinudna naplata od preduzeća vrši se po propisima za naplatu prihoda budžeta i fondova, a od građana, po propisima o prinudnoj naplati doprinosa i poreza.

(3) Od naplaćenog iznosa carine, drugih uvoznih dažbina i kamata po rešenjima donesenim u upravnom podstupku od građana koje opštinski organi izvrše prinudnim putem, opštini pripada naknada u iznosu od 20% od naplaćenog iznosa iz sredstava saveznog budžeta.

Član 143.

Izvršnim naslovom u postupku izvršenja, odnosno prinudne naplate, smatra se:

1. izvršno rešenje carinarnice;
2. deklaracija po kojoj je izvršeno carinjenje, ako podnosilac deklaracije nije u propisanom roku podneo prigovor;
3. obračun carinskih i drugih uvoznih dažbina u putničkom prometu snabdeven klauzulom izvrsnosti.

Član 144.

Vlada može propisati iznose carine i drugih uvoznih dažbina i kamata za koje se neće donositi rešenje o naplati, odnosno naknadnoj naplati ni vršiti prinudna naplata.

Vraćanje uvezene robe u inostranstvo

Član 145.

(1) Uvezena roba može se vratiti u inostranstvo do trenutka predaje carinskom obvezniku - podnosiocu deklaracije.

(2) Zahtev za vraćanje robe u inostranstvo za neocarinjenu robu može podneti lice na koje glasi prevozna isprava, odnosno vozar, ako prevozna isprava nije iskupljena. Ako je roba ocarinjena, a nalazi se pod carinskim nadzorom, zahtev za vraćanje robe u inostranstvo može podneti podnosilac deklaracije, odnosno ovlašćeni vozar.

(3) Zahtev iz stava 2. ovog člana mora da bude u pismenoj formi, a podnosi se carinarnici pod čijim se nadzorom roba nalazi.

(4) Carinarnica je dužna da po vraćanju robe u inostranstvo vrati podnosiocu zahteva uplaćenu carinu i druge uvozne dažbine.

(5) Podnosilac zahteva vraća robu u inostranstvo pod carinskim nadzorom.

Član 146.

(1) Uvezena roba može se vratiti u inostranstvo i posle njene predaje carinskom obvezniku:

1. ako je za vreme garantnog roka utvrđeno da ne odgovara ugovorenim uslovima;
2. ako garantni rok nije bio ugovoren, a roba se vraća zbog toga što je u roku od šest meseci od dana plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina korisnik stavio prigovor isporučiocu robe da roba ne odgovara ugovorenim uslovima;
3. ako strana firma, osim u slučajevima predviđenim u tač. 1. i 2. ovog stava, šalje istovetnu ili drugu robu odgovarajuće vrednosti ili vraća iznos koji odgovara vrednosti vraćene robe;
4. ako se mašine, aparati, uređaji, prevozna sredstva, instrumenti i si. vraćaju zbog toga stoje prilikom njihovog uvoza bila ugovorena mogućnost vraćanja;
5. ako se sirovine, reprodukcioni materijal i delovi za ugrađivanje, koji su uvezeni za izvođenje investicionih radova i ustupljeni stranom izvođaču, vraćaju zbog toga što nisu upotrebljeni u izgradnji investicionog objekta;
6. ako strani izlagač ne proda svoje eksponate koji su bili uvezeni i ocarinjeni radi prodaje na međunarodnom sajmu.

(2) Kao vraćanje robe u inostranstvo, u smislu odredaba stava 1. ovog člana, smatra se i predaja robe carinarnici na slobodno raspolaganje, osim robe koja nema upotrebnu vrednost i robe koja je štetna ili opasna za životnu sredinu, a koju je korisnik dužan da uništi pod carinskim nadzorom.

(3) Po zahtevu za vraćanje robe u inostranstvo na osnovu stava 1. ovog člana carinarnica donosi rešenje.

Član 147.

(1) Ako se roba vraća po članu 146. stav 1. tač. 1, 2. i 5. ovog zakona, može se, u roku od šest meseci od dana vraćanja robe u inostranstvo, podneti zahtev za vraćanje plaćene carine i drugih uvoznih dažbina carinarnici koja je izvršila carinjenje uvezene robe vraćene u inostranstvo. Na robu koja je uvezena kao zamena za robu koja je vraćena u inostranstvo, odnosno čije je vraćanje carinarnica odobrila, primenjuju se propisi koji su važili na dan podnošenja carinske deklaracije za robu koja se vraća u inostranstvo.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, na robu koja se uvozi kao zamena za robu koja je vraćena kao neodgovarajuća u inostranstvo po članu 146. stav 1. tač. 1, 2. i 5. ovog zakona ne plaćaju se carina i druge uvozne dažbine pod uslovom da nije podnesen zahtev za vraćanje plaćene carine i drugih uvoznih dažbina, odnosno da nije ostvaren povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina kod carinarnice koja je izvršila carinjenje uvezene robe vraćene u inostranstvo.

(3) Ako se roba vraća po članu 146. stav 1. tačka 6. ovog zakona, može se, u roku od šest meseci od dana vraćanja robe u inostranstvo, podneti zahtev za vraćanje plaćene carine i drugih uvoznih dažbina carinarnici koja je izvršila carinjenje uvezene robe vraćene u inostranstvo.

(4) Za robu koja nije vraćena u inostranstvo, čija je vrednost smanjena zbog razloga iz člana 146. stav 1. tač. 1.i2. ovog zakona, a inostrani prodavač vraća odgovarajući iznos plaćene cene, odnosno šalje robu kao zamenu za odgovarajući iznos cene koji ne može da vrati, preduzeća i druga lica mogu, u roku od šest meseci od dana vraćanja odgovarajućeg iznosa plaćene cene, odnosno robe u zamenu za taj iznos podneti zahtev za vraćanje dela carine i drugih uvoznih dažbina srazmemo umanjenju vrednosti uvezene robe.

(5) Ako je uvezena roba (sirovine i reprodukcioni materijal) upotrebljena u proizvodnji robe koja je izvezena u inostranstvo, može se u roku od šest meseci od dana izvoza podneti zahtev za vraćanje plaćene carine i drugih uvoznih dažbina carinarnici koja je izvršila carinjenje uvezene robe.

(6) Vlada propisuje uslove i postupak za vraćanje carine i drugih uvoznih dažbina za robu koja je vraćena u inostranstvo po odredbi člana 146. stav 1. tačka 4. ovog zakona, kao i za robu iz stava 5. ovog člana.

(7) Postupak po zahtevu iz stava 5. ovog člana i vraćanje plaćene carine i drugih uvoznih dažbina se mora izvršiti u roku od osam dana od dana uredno podnetog zahteva za vraćanje carine i drugih uvoznih dažbina.

(8) Iznos carine i drugih uvoznih dažbina koji se vraća za robu iz stava 5. ovog člana, utvrđuje se primenom kursa dinara iz člana 28. Zakona o deviznom poslovanju, koji važi na dan izvršenog izvoza i to na vrednost uvezene robe izražene u stranoj valuti.

Izvoz

Član 148.

(1) Roba koja se izvozi podleže carinskom nadzoru od trenutka carinjenja do prelaska carinske linije.

(2) Roba se ne može izvesti u inostranstvo pre nego što se ocarini.

(3) Roba čiji je izvoz uslovljen pribavljanjem posebne dozvole ili ispunjenjem propisanih uslova ne može se cariniti bez odgovarajućih isprava kojima se to dokazuje.

Član 149.

(1) Carinjenje robe namenjene izvozu vrši carinarnica kojoj je podnesena izvozna carinska deklaracija (u daljem tekstu: deklaracija).

(2) Carinarnica je dužna da robu koja se nalazi u železničkim vagonima, kamionima i kontejnerima i avionskim i ekspresnim pošiljkama ocarini u roku od dva radna časa po podnošenju deklaracije, osim ako je prekoračenje roka prouzrokovao podnosilac deklaracije ili ako je carinarnica naredila istovar robe.

(3) Direktor Savezne uprave carina može propisati u kojim slučajevima se carinjenje robe namenjene izvozu neće vršiti kod granične carinarnice.

Član 150.

(1) Carinarnica će na zahtev izvoznika, a na osnovu podataka iz deklaracije i isprava podnesenih uz deklaraciju kao i na osnovu pregleda robe, izdati uverenje o jugoslovenskom poreklu robe ako zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju i propisima donesenim na osnovu tog zakona nije drukčije propisano.

(2) Ako se u postupku carinjenja, na osnovu podataka iz deklaracije i isprava podnesenih uz deklaraciju ili pregledom robe, utvrdi da roba koja se izvozi nije jugoslovenskog porekla prema pravilima o poreklu robe predviđenim međunarodnim sporazumom, carinarnica će odbiti da izda uverenje o poreklu robe

Član 151.

(1) Carinarnica koja je ocarinila robu namenjenu izvozu upućuje robu, pod carinskim nadzorom, carinarnici preko koje će se roba izvesti u inostranstvo (izlazna carinarnica).

(2) Na zahtev carinskog obveznika, denčane pošiljke ocarinjene za izvoz carinarnica koja je izvršila carinjenje može pod carinskim nadzorom uputiti drugoj carinarnici radi smeštaja u sabirni centar za takvu robu.

(3) Po prijemu robe iz stava 2. ovog člana, prijemna carinarnica sprovodi postupak propisan stavom 4. ovog člana i članom 152. ovog zakona.

(4) Po prispecu robe, izlazna carinarnica ispituje stanje carinskih obelezja. Ako carinska obelezja nedostaju, ili su oštećena, carinarnica proverava stanje robe i o tome sastavlja zapisnik koji potpisuje i vozar.

Član 152.

(1) Ako izlazna carinarnica utvrdi da su carinska obelezja ispravna, može, po potrebi, sravniti stanje robe s carinskim ispravama koje prate robu.

(2) Ako izlazna carinarnica utvrdi da podaci navedeni u carinskim ispravama koje prate robu odgovaraju stanju robe i prevoznog sredstva, dozvoljava izvoz robe iz Jugoslavije i o tome posebnom potvrdom odmah obaveštava otpremnu carinarnicu. U protivnom, carinarnica u prisustvu vozara sastavlja zapisnik o utvrđenim neispravnostima i o tome obaveštava carinarnicu koja je ocarinila robu, radi daljeg postupka.

(3) Ako izlazna carinarnica utvrdi da je roba izmenjena, odnosno da je u pitanju druga vrsta robe, zadržava robu i čuva je do okončanja postupka.

Član 153.

(1) Ako je roba ocarinjena za izvoz dopremljena u luku, odnosno pristanište radi daljeg prevoza brodom, vozar koji je dopremio robu dužan je da izlaznoj carinarnici podnese ispravu za izvoz i provoz robe i da uz nju priloži carinske isprave koje prate robu.

(2) Vozar je dužan da u ispravi za izvoz i provoz robe upiše prvo robu koja se iz prevoznog sredstva neposredno utovaruje u brod, a posle robu koja se privremeno smešta u carinskom skladištu i naknadno utovaruje u brod.

(3) Po izvršenom sravnjivanju isprave za izvoz i provoz robe sa priloženim ispravama, carinarnica zadržava jedan primerak isprave za izvoz i provoz robe i carinske isprave koje prate robu, a drugi primerak isprave sa prevoznim ispravama vraća vozaru koji je podneo ispravu.

(4) Obrazac isprave za izvoz i provoz robe propisuje direktor Savezne uprave carina.

Član 154.

(1) Roba koja se izvozi može se utovarati u brod koji odlazi u inostranstvo samo ako je izvršeno carinjenje.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, carinarnica može, na pismeni zahtev podnosioca deklaracije, odobriti utovar u brod domaće istovrsne neupakovane robe i pre izvršenog carinjenja.

Član 155

(1) Pre utovara robe u brod carinarnica sravnjuje podatke iz carinskih isprava sa stanjem robe i ako utvrdi da se stanje robe slaže sa podacima u ispravama, odobrava utovar robe u brod.

(2) Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i kad se carinska roba utovaruje na domaći ili strani vojni brod.

Član 156.

(1) Za robu namenjenu izvozu koja se utovaruje u luci, odnosno pristaništu, manifest se sastavlja posle završenog carinjenja, a zatim se predaje carinarnici zajedno sa propisanim carinskim ispravama, najdocnije dva časa pre isplovljenja broda.

(2) Carinarnica sravnjuje manifest sa priloženim ispravama, pa ispravno sastavljeni manifest potvrđuje i predaje podnosiocu zajedno sa priloženim ispravama.

(3) Ako carinarnica utvrdi da je manifest neispravan, vraća ga podnosiocu sa naznačenjem u čemu je neispravnost.

Član 157.

(1) Na osnovu naloga izvoznika, vozar može zahtevati da se ocarinjena roba za izvoz zadrži u zemlji.

(2) Zahtev iz stava 1. ovog člana vozar podnosi carinarnici u mestu u kome se roba nalazi, odnosno najbližoj usputnoj carinarnici, ako je roba iz tog mesta već otpremljena.

Član 158.

(1) Na osnovu primljenog zahteva carinarnica pregleda ocarinjenu robu, skida stavljene plombe i o zadržavanju robe izveštava carinarnicu koja je izvršila carinjenje, dostavljajući joj i primerak deklaracije.

(2) Zadržavanje robe, u smislu stava 1. ovog člana, carinarnica potvrđuje na prevoznoj ispravi i na primerku deklaracije koje vraća vozaru.

(3) Kad primi izveštaj da je roba ocarinjena za izvoz zadržana u Jugoslaviji, carinarnica koja je izvršila carinjenje obaveštava o tome nadležne organe kojima je dostavljena deklaracija.

Član 159.

Na postupak pri izvozu robe shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku pri uvozu robe, ako odredbama cl. 148. do 158. ovog zakona nije drukčije određeno.