ZAKON O TRGOVINI

PREDLOG

Glava prva - UVODNE ODREDBE

Odeljak 1 - SADRŽINA I DEFINICIJE

Sadržina

Član 1.

Ovim zakonom se uređuje trgovina robom i uslugama, uslovi za njeno obavljanje, prodajni podsticaji u trgovini, zaštita od nepoštene utakmice, način utvrđivanja poremećaja u trgovini, mere za postizanje stabilnosti tržišta i unapređenje trgovine i nadzor nad trgovinom.

Definicije

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje :

1. grupacija jeste skup privrednih društava, preduzeća ili preduzetnika, međusobno povezanih ulaganjem kapitala, ugovorom ili zajedničkim interesima u poslovanju, kada istupaju na tržištu kao ekonomska celina, iako su pravno samostalna lica, u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva, preduzeća ili preduzetnike;
2. javno preduzeće jeste preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa a koje osniva država odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina;
3. jedinična cena jeste ukupna cena po jedinici mere (kilogram, litar, metar, kvadratni metar, kubni metar) koja se uobičajeno koristi u prometu određene robe;
4. lice jeste fizičko ili pravno lice;
5. nagradna igra jeste privremena ponuda učešća u igri u kojoj se dobitnik određuje slučajnim izborom, koje može biti uslovljeno prethodnom kupovinom robe ili usluge;
6. nagradno takmičenje jeste privremena ponuda učešća na takmičenju na kome se pobednik određuje na osnovu njegovog znanja, veština i drugih sposobnosti, koje može biti uslovljeno prethodnom kupovinom robe ili usluge;
7. naročiti prodajni podsticaji jesu popusti, pokloni, nagrade, nagradna takmičenja, nagradne igre i druge radnje trgovca u cilju neposrednog ili posrednog podsticanja prodaje robe ili usluga;
8. poklon jeste privremena ponuda besplatnog davanja robe ili usluge prilikom kupovine druge robe ili usluge;
9. popust jeste privremena ponuda kupovine po sniženoj ceni robe ili usluge, kupovine veće količine robe ili usluge po istoj ceni, ili ponovljene kupovine iste robe ili usluge po sniženoj ceni;
10. poslovna tajna jesu podaci koji se odnose na trgovca, njegovu delatnost, robu ili usluge, za koje trgovac ima opravdan interes da budu poznati samo određenim licima i čiju tajnost štiti odgovarajućim merama;
11. potrošač jeste fizičko lice koje kupuje robu ili koristi uslugu za sopstvene potrebe ili potrebe svog domaćinstva;
12. prateći propisi jesu propisi doneti na osnovu ovog zakona, radi njegovog sprovođenja;
13. preduzetnik jeste fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i posebnim zakonom;
14. privredno društvo jeste pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti kao ortačko društvo, komanditno društvo, akcionarsko društvo i društvo s ograničenom odgovornošću, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
15. prinudna mera jeste mera ograničenja trgovine koja se utvrđuje aktom nadležnog organa, u skladu sa ovim zakonom;
16. prodavnica jeste prodajni objekt, namenjen za trgovinu na malo, koji ispunjava građevinske, tehničke, sanitarne i druge uslove predviđene ovim zakonom i pratećim propisima;
17. prodaja ispod cene koštanja jeste prodaja ispod nabavne cene robe ili usluge, uključujući i cenu prevoza, osiguranja i drugih operativnih troškova u trgovini i porez;
18. prodajna cena jeste ukupna cena po jedinici robe, uključujući i porez;
19. profesionalni kupac jeste privredno društvo, preduzeće, drugo pravno lice i organizacija, kao i preduzetnik koji robu kupuju radi obavljanja registrovane delatnosti, a ne radi lične ili porodične potrošnje;
20. promoter jeste trgovac koji sprovodi ili za čiji račun se sprovode naročiti prodajni podsticaji;
21. reklama jeste svaki oblik predstavljanja u trgovini u cilju podsticanja prodaje robe i usluga;
22. reklamer jete trgovac koji se reklamira i autor reklamne poruke, a u slučaju da njihov identitet nije moguće utvrditi, javno glasilo i drugi prenosilac reklame u skladu sa zakonom kojim se uređuje oglašavanje, putem koga se reklamna poruka prenosi;
23. roba jeste telesna pokretna stvar, kao i prava intelektualne svojine (autorsko i srodna prava) i druga prava, podobna za prodaju ili kupovinu, uključujući i hartije od vrednosti;
24. spoljna trgovina jeste prekogranični promet robe i usluga;
25. stavljanje robe u promet jeste radnja preduzeta radi prodaje robe, kao što je njena prodaja, nuđenje na prodaju na bilo koji način jednom ili više unapred određenih ili neodređenih lica, uvoz ili prevoz radi nuđenja na prodaju ili prodaje;
26. takmac jeste trgovac koji prodaje robu ili uslugu koja je po svojim osobinama, nameni i ceni zamenjiva sa robom ili uslugom drugog trgovca na istom tržištu;
27. trgovina jeste kupovina robe, prodaja robe, njena razmena za drugu robu ili usluge, kao i pružanje usluga, bez obzira da li se pružaju besplatno ili za naknadu;
28. trgovac jeste lice, koje se bavi trgovinom kao isključivom, pretežnom ili jednom od više svojih delatnosti, kao i proizvođač robe ili lice koje obavlja drugu delatnost, koja nije kupovina i prodaja robe, ili vrši uslugu u tim delatnostima, ako preduzima radnje kojima utiče ili može da utiče na slobodu utakmice u trgovini;
29. trgovac na veliko jeste lice koje je se bavi trgovinom na veliko;
30. trgovac na malo jeste lice koje se bavi trgovinom na malo;
31. tržišna utakmica jeste odnos koji trgovac uspostavlja sa drugim trgovcima u nabavci i prodaji robe i vršenju usluga radi povećanja obima prodaje svoje robe ili usluga ili dobiti;
32. tržište jeste prostor u okviru teritorije Republike Srbije u kome se obavlja trgovina;
33. uporedna reklama jeste reklama koja neposredno ili posredno ukazuje na takmaca ili robu ili uslugu koju prodaje;
34. usluge jesu privredne aktivnosti koje omogućavaju i/ili olakšavaju promet robom ili služe zadovoljenju drugih ljudskih potreba utvrđene zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, a naročito: prevoz robe i putnika, usluge u prevozu robe i putnika; otpremništvo, aerodromske, stanične, lučke, pristanišne i druge usluge u saobraćaju; usluge u građevinarstvu, osiguranje, ugostiteljske usluge, turističke usluge, posredovanje, zastupanje i komisiono istupanje u trgovini, berzanske usluge, poštanske-telefonsko-telegrafske i druge komunikacione usluge, usluge radija i televizije, usluge kontrole količine i kvaliteta robe ili radova, naučno-istraživačke usluge, usluge pružanja obaveštenja i znanja u privredi i nauci, usluge atestiranja, usluge ekonomske propagande, istraživanje tržišta, tehničke usluge na rekama ili rečnom dnu.

Odeljak 2 - NAČELA

Načelo slobode trgovine

Član 3.

Trgovina se obavlja slobodno, u skladu sa ovim zakonom i pratećim propisima.

Ništav je svaki akt i svaka radnja organa države, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, komore, udruženja, ili druge organizacije trgovca ili grupacije, kojima se ograničava sloboda trgovine, suprotno odredbama ovog zakona.

Narušavanjem slobode trgovine ne smatraju se mere koje Vlada ili ministarstvo nadležno za poslove trgovine (u daljem tekstu: Ministarstvo) odredi na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona i drugih propisa radi obezbeđenja snabdevenosti i stabilnosti tržišta.

Načelo ravnopravnosti

Član 4.

Trgovci se slobodno organizuju, samostalni su u obavljanju trgovine, povezivanju i udruživanju, imaju isti položaj u pogledu opštih uslova trgovine i pravne zaštite i za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju sredstvima kojima raspolažu.

Načelo jedinstvenog tržišta

Član 5.

Na tržištu Republike Srbije važe isti propisi za sve trgovce i potrošače.

Zabranjen je svaki akt ili radnja kojima se deli tržište.

Podelom tržišta, u smislu ovog zakona, ne smatra se donošenje akata radi:

1. podsticanja razvoja nerazvijenih područja, u skladu sa posebnim propisima o razvoju nerazvijenih područja;
2. zaštite određenih kategorija potrošača, kao što su penzioneri sa niskim primanjima, deca bez roditeljskog staranja ili stara, invalidna i druga nemoćna lica;
3. podsticanja proizvodnje ili trgovine robom, odnosno pružanja usluga, čije je trajno snabdevanje ili obavljanje bitno za život i rad stanovništva ili za stabilnost i snabdevenost tržišta.

Načelo poštene tržišne utakmice

Član 6.

Trgovci su dužni da u tržišnoj utakmici postupaju pošteno, na način kojim ne nanose štetu ostalim trgovcima, potrošačima ili opštim interesima.

Načelo stabilnosti i snabdevenosti tržišta

Član 7.

Vlada, Ministarstvo i drugi organi dužni su da donošenjem propisa i primenom odgovarajućih mera na koje su zakonom ovlašćeni, održavaju stabilnost i snabdevenost tržišta, kao i nesmetano obavljanje trgovine.

Načelo uzdržavanja od ograničenja trgovine

Član 8.

Državni organi ne mogu da određuju ograničenja u trgovini, koja nisu u skladu sa ovim zakonom ili na koja zakonom nisu ovlašćeni.

Zabrane, ograničenja i druge mere u trgovini, ako je njihovo uvođenje neophodno, državni i drugi nadležni organi i organizacije primenjuju pažljivo, u obimu i vremenu potrebnom za postizanje svrhe zbog koje su uvedene.

Državni organi u obavljanju nadzora dužni su da postupaju efikasno i sa što manje troškova.

Glava druga - USLOVI ZA OBAVLjANjE TRGOVINE

Odeljak 1 - USLOVI ZA TRGOVCA

Registracija

Član 9.

Trgovinom može da se bavi lice koje je registrovano u Registru privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Lica koja su registrovana za proizvodnju robe ili za obavljanje drugih delatnosti, kao pretežnih delatnosti, mogu da se bave trgovinom, u granicama delatnosti za koje su registrovana i bez posebne registracije za trgovinu.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, poljoprivredni proizvođači ne moraju da budu registrovani kad trguju proizvodima koje su proizveli, uključujući stoku i živinu.

Trgovac može da obavlja, u manjem obimu i povremeno, poslove koji služe obavljanju registrovane trgovine, kao što su usluge čuvanja robe, njenog prevoza, pakovanja, sortiranja, utovara, istovara, provere kvaliteta i količine, ako ispunjava uslove za njihovo obavljanje.

Posebni uslovi

Član 10.

Pored uslova iz člana 9. ovog zakona, trgovac mora da ima:

1. poslovne prostorije koje ispunjavaju:
   1. propisane tehničke i građevinske uslove, koji se odnose na vrstu, veličinu, površinu, broj, namenu poslovnog prostora i na opremu i sredstva za obavljanje trgovine;
   2. sanitarne i higijenske uslove;
2. zaposlena lica koja ispunjavaju:
   1. uslove u pogledu stručne spreme;
   2. sanitarne i zdravstvene uslove, ako neposredno posluju sa robom (prodavci) ili neposredno pružaju usluge.

Ako trgovac prodaje robu čija fizičko-hemijska i druga svojstva mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili životnu sredinu, dužan je da pored uslova iz stava 1. ovog člana ispunjava i uslove u pogledu posebne opremljenosti prodajnih i skladišnih prostorija, načina njihovog čuvanja, prevoza, rukovanja i prodaje.

Ministarstvo bliže propisuje uslove iz st. 1. i 2. ovog člana, s tim što sanitarne i zdravstvene uslove uređuje uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, a tehničke i druge uslove za trgovinu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, uključujući trgovinu živim životinjama, mesom i mesnim prerađevinama uređuje uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ispunjenost uslova za obavljanje trgovine proveravaju nadležni organi u postupku izdavanja akta o utvrđivanju ispunjenosti propisanih uslova trgovcu, odnosno redovnog inspekcijskog nadzora.

Izdavanje trgovcu akta o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti ili dozvole za rad nije uslov za registraciju trgovine lica koje obavlja delatnost trgovine, osim kada je ovim ili posebnim zakonima koji uređuju promet pojedinim vrstama robe ili pružanje određenih usluga to propisano.

Posebna saglasnost za izgradnju velikih trgovinskih objekata

Član 11.

Veliki trgovinski objekat čija je površina veća od 2.000 kvadratnih metara, računajući i magacinski prostor, ne može da se gradi ili rekonstruiše, odnosno otvara, na području užeg centra naselja, osim ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave drukčije odluči, po prethodno pribavljenom mišljenju regionalne privredne komore.

Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na robne kuće i trgovinske centre kao skup prodajnih objekata.

Područje užeg centra naselja utvrđuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Objekat namenjen za trgovinu u površini preko 5.000 kvadratnih metara, računajući i magacinski prostor, može se graditi ili rekonstruisati odnosno otvarati samo po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.

U postupku odlučivanja po zahtevu za davanje saglasnosti iz stava 4. ovog člana, Ministarstvo pribavlja mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave na čijem području se nalazi lokacija za izgradnju objekata, odnosno na čijem području se nalazi objekat koji treba da se rekonstruiše, kao i mišljenje Privredne komore Srbije.

Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave i privredna komora ne dostave mišljenje iz stava 5. ovog člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva za davanje mišljenja, Ministarstvo nastavlja postupak za davanje saglasnosti iz stava 4. ovog člana.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave i Ministarstvo, pri davanju mišljenja odnosno saglasnosti iz st. 1, 4. i 5. ovog člana dužni su da vode računa o:

1. potrebi očuvanja sposobnosti malih i srednjih preduzeća da učestvuju u tržišnoj utakmici nakon otvaranja, odnosno izgradnje ili rekonstrukcije velikog trgovinskog objekta;
2. interesu potrošača i drugih kupaca za postojanje prodajnog objekta određene površine i namene;
3. potrebi unapređenja trgovine uvođenjem novih metoda prodaje i distribucije robe;
4. potrebi postojanja različite strukture prodajnih objekata, po veličini i nameni, kao i različitih trgovinskih subjekata na mikro i makro lokaciji planirane gradnje ili rekonstrukcije;
5. drugim činiocima koji doprinose efektivnoj i ravnopravnoj tržišnoj utakmici i blagostanju potrošača i društvene zajednice.

Ministarstvo pri davanju saglasnosti iz stava 4. ovog člana dužno je da vodi računa i o potrebi ravnomerne pokrivenosti teritorije Republike Srbije i pojedinih regiona, gradova i opština prodajnim objektima različite površine i namene.

Rešenje Ministarstva kojim se odlučije o zahtevu za davanje saglasnosti iz stava 4. ovog člana je konačno u upravnom postupku.

Uslovi za otkup poljoprivrednih proizvoda

Član 12.

Trgovac može da preuzima poljoprivredne proizvode kupljene na osnovu opšte ponude za kupovinu upućene neodređenom broju poljoprivrednika (otkup poljoprivrednih proizvoda) samo u odgovarajućim poslovnim prostorijama, otkupnim stanicama i na otkupnim mestima, bilo da ih ima u svojini ili u zakupu, koje ispunjavaju propisane građevinske, tehničke, higijenske i sanitarne uslove.

Poljoprivrednikom u smislu stava 1. ovog ovog člana smatra se fizičko lice od koga trgovac kupuje poljoprivredne proizvode, ali ne i lice koje se bavi trgovinom poljoprivrednim proizvodima kao pretežnom delatnošću za čije obavljanje je registrovan u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Otkupna stanica mora da ima najmanje jednu prostoriju koja ispunjava građevinske, tehničke, higijenske i sanitarne uslove za prijem, merenje, skladištenje, utovar i istovar poljoprivrednih proizvoda.

Otkupno mesto mora da ima uređen prostor koji ispunjava građevinske, tehničke, higijenske i sanitarne uslove za prijem, merenje, skladištenje, utovar i istovar poljoprivrednih proizvoda.

Trgovac koji otkupljuje poljoprivredne proizvode dužan je da na vidnom mestu istakne svoje poslovno ime, uz jasno obaveštenje o datumu i vremenu otkupa, otkupnoj ceni, roku plaćanja i drugim uslovima kupovine koji su značajni za lice od koga se ti proizvodi otkupljuju.

Uslovi iz stava 5. ovog člana ne odnose se na trgovca koji otkupljuje poljoprivredne proizvode po osnovu ugovora zaključenog sa određenim poljoprivrednikom bez isticanja opšte ponude za otkup.

Ako trgovac čuva i skladišti poljoprivredne proizvode, dužan je da ispuni propisane uslove za njihovo skladištenje, osim ako ih ne poveri na čuvanje licu koje ih ispunjava.

Ministarstvo, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede i ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, propisuje bliže uslove za poslovne prostorije, otkupne stanice i otkupna mesta za otkup poljoprivrednih proizvoda.

Poljoprivrednik iz st. 1. i 2. ovog člana mora da ispunjava uslove propisane posebnim zakonom kojim se uređuje proizvodnja poljoprivrednih proizvoda, kao i uslove propisane zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.

Neposredan otkup

Član 13.

Trgovac koji otkupljuje poljoprivredne proizvode neposredno od poljoprivrednika ne mora da ispunjava uslove iz člana 12. ovog zakona, ako :

1. je član robne berze registrovane za organizovanje trgovine poljoprivrednim proizvodima u skladu sa propisima kojima se uređuju robne berze;
2. poljoprivredniku omogući naplatu više cene od zašitne cene poljoprivrednih proizvoda, kad se od te cene odbije trgovačka marža ili provizija i naknada troškova trgovca, ako je takva cena propisana za određeni poljoprivredni proizvod, za šta trgovac i berza solidarno odgovaraju poljoprivrednom proizvođaču celom svojom imovinom, bez obzira da li se trgovac pojavljuje kao zastupnik ili posrednik poljoprivrednika;
3. ukupna marža odnosno zastupnička, posrednička ili komisiona provizija trgovaca u berzanskoj prodaji ne bude veća od 20% od cene prodatih proizvoda sa uračunatim troškovima trgovaca;
4. obaveza poljoprivrednika za isporuku poljoprivrednih proizvoda dospeva tek u času kad mu bude isplaćena u celosti ugovorena cena, pri čemu su ugovorne odredbe o drugačijoj dospelosti obaveze isporuke ništave;
5. su poljoprivredni proizvodi u ukupno ugovorenoj prodajnoj količini uskladišteni kod poljoprivrednika, kao prodavca ili kod drugog lica ovlašćenog za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, koje je poljoprivredniku izdalo prenosivu skladišnicu za te proizvode, osim ako zakon i drugi propisi kojim se uređuje berzanska trgovina poljoprivrednim proizvodima, dopuštaju i uređuju prodaju budućih poljoprivrednih proizvoda.

Obaveza izdavanja potvrde

Član 14.

Trgovac je dužan da prilikom kupovine poljoprivrednih proizvoda izda prodavcu potvrdu koja sadrži poslovno ime i sedište odnosno ime i prebivalište trgovca, ime i adresu prodavca, naziv, količinu i kvalitet kupljenih proizvoda, cenu, rok plaćanja i datum kupovine, kao i potpis ovlašćenog lica i pečat trgovca.

Trgovac je dužan da vodi knjigu izdatih potvrda i da je čuva u skladu sa propisima o računovodstvu.

Obrazac potvrde iz stava 1. ovog člana i sadržinu, izgled i način vođenja knjige potvrda iz stava 2. ovog člana, propisuje Ministarstvo.

Odeljak 2 - USLOVI ZA ROBU

Odsek 1 - Ispravnost

Član 15.

Roba koja se stavlja u promet mora da bude ispravna, podobna da služi svojoj nameni i bezbedna za ljude, životinje, biljke i životnu sredinu.

Pakovanje

Član 16.

Roba kojom zbog njene prirode nije moguće da se rukuje u prometu bez posebnog pakovanja, mora da bude upakovana na način koji obezbeđuje da joj se ne menja priroda, niti da joj se pogoršavaju svojstva (veličina, kvalitet i drugo).

Pakovanje mora da štiti robu od uobičajenih rizika u prometu i prevozu, kao i da omogući jednostavno i sigurno rukovanje robom, s obzirom na njena svojstva, prirodu i namenu, osim ako je sa kupcem izričito ugovoren bolji kvalitet pakovanja.

Roba sa svojstvima koja stvaraju povećani rizik od štete licima i stvarima mora da bude bezbedno upakovana pre nego što bude ponuđena na prodaju, osim ako je propisima o proizvodnji i prometu opasnih stvari i materija drugačije uređena njena bezbedna trgovina i upotreba.

Usaglašenost i prateće isprave

Član 17.

Roba a naročito tehnička, hemijska, poljoprivredna ili prehrambena, mora da bude uaglašena sa standardima i propisima o kvalitetu.

U svakoj fazi prometa trgovac mora da ima isprave uz robu koja se kod njega nalazi, iz kojih može jasno da se identifikuje roba na koju se isprave odnose i njen vlasnik, a ako trgovac nije vlasnik robe, iz pratećih isprava mora da se jasno vidi pravni osnov po kom je drži kod sebe, kao što je ugovor o komisionu, uskladištenju ili zastupanju.

Prevozilac mora da ima kod sebe otpremnicu, tovarni list, teretnicu ili drugu prevoznu ispravu, koja jasno identifikuje robu koju prevozi.

Smatra se da nejasni i nečitki podaci u ispravama iz st. 2. i 3. ovog člana nisu ni uneti.

Ministarstvo utvrđuje listu standarda i propisa o kvalitetu za robu iz stava 1. ovog člana.

Lista iz stava 5. ovog člana objavljuje se u «Službenom glasniku Republike Srbije».

Ministarstvo bliže propisuje vrste isprava iz st. 2. i.3. ovog člana, njihovu sadržinu i upotrebu u pojedinim fazama trgovine.

Tehnička ispravnost

Član 18.

Ako je za određenu robu, naročito tehničku, data garancija ispravnog funkcionisanja u određenom roku, proizvođač ili trgovac, koji je dao garanciju, dužan je da obezbedi njenu opravku i održavanje (servisiranje) na celoj teritoriji Republike Srbije, u roku i na način u skladu sa propisima o garanciji za ispravno funkcionisanje prodate stvari i propisima o zaštiti potrošača.

Odgovornost za štetu prouzrokovanu stavljanjem u promet robe sa nedostatkom

Član 19.

Na odgovornost za štetu prouzrokovanu stavljanjem u promet robe sa nedostatkom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje odgovornost proizvođača stvari sa nedostatkom.

Shodna primena

Član 20.

Odredbe ovog zakona o uslovima za robu shodno se primenjuju na pružanje usluga.

Odsek 2 - Označavanje robe

Tačnost označavanja

Član 21.

Trgovac ili drugo lice koje u svom poslovanju stavi robu u promet, mora tačno da je označava, u skladu sa propisima kojima se uređuje označavanje robe i znakovi razlikovanja.

Oznakom se smatra svaki tekst, žig, znak ili slika na pakovanju, nalepnici, omotu, obaveštenju ili ispravi uz robu koja sadrži podatak o:

1. vrsti, veličini ili količini robe;
2. načinu, mestu i vremenu njene proizvodnje, izrade ili opravke;
3. sastavu;
4. podobnosti za upotrebu, promeni tokom upotrebe, tačnosti ili drugim fizičkim osobinama;
5. proveri izvršenoj od bilo kog lica i ishodu provere;
6. potvrdi bilo kog lica ili usklađenosti sa potvrdom bilo kog lica;
7. načinu održavanja;
8. načinu upotrebe;
9. proizvođaču odnosno drugom tvorcu;
10. prethodnom vlasniku ili korisniku.

Roba sadrži i druge podatke u skladu sa ovim zakonom, posebnim zakonom koji uređuje oblik, sadržinu i način isticanja jedne ili više oznaka odnosno jednog ili više podataka o prirodi, nameni ili drugim svojstvima značajnim za promet i upotrebu proizvoda, uključujući podatke određene tehničkim propisom.

Oznaka koja sadrži propisane obavezne podatke mora da se nalazi na samoj robi, ili njenom pakovanju, a ako je to nemoguće, zbog posebnih svojstava ili prirode robe, oznaka mora da se nalazi na ispravama, koje prate robu.

Roba čija je upotreba složenija, mora da ima uputstvo o načinu upotrebe na srpskom jeziku.

Trajnija roba veće vrednosti, čije je održavanje složenije, mora da ima uputstvo o načinu održavanja, sa obaveštenjem o licima koja su stručna za njeno održavanje i mestima njihovog nalaženja.

Odredbe st. 1 - 5. ovog člana shodno se primenjuju na označavanje ispravnosti uređaja za merenje (u daljem tekstu: merilo) i isprave kojima se potvrđuje ispravnost tog merila odnosno tačnost merenja i ispunjenost propisanih uslova za upotrebu merila u trgovini.

Upozorenje o štetnosti i zabrani prodaje

Član 22.

Roba koja može da ugrozi život ili zdravlje ljudi, životinja, biljaka ili životnu sredinu mora da sadrži jasno upozorenje o svojim opasnim i štetnim svojstvima, sa tačnim obaveštenjem o vrstama bolesti i drugim štetama koje može da izazove njena upotreba.

Trgovac ili drugo lice koje prodaje ili služi robu štetnu za zdravlje maloletnih lica, zbog čega je propisana zabrana prodaje ili služenja te robe maloletnim licima, mora istaći upozorenje o toj zabrani u prostoru gde obavlja delatnost i pridržavati se te zabrane.

Trgovac ili drugo lice koje stavlja robu u promet može robu označiti ekološkim znakom, u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na izlaganje i reklamiranje robe ili pružanje i reklamiranje usluga.

Zabrana pogrešnog označavanja

Član 23.

Zabranjeno je svako pogrešno označavanje robe u trgovini, koje znatnije može da utiče na procenu njene tržišne vrednosti, upotrebljivosti ili štetnosti, a naročito označavanje kojim se:

1. izaziva zabuna kod kupca u pogledu osobina, vrste, sastava, količine, trajnosti, porekla ili načina proizvodnje;
2. pripisuju robi osobine ili dejstva koje ne poseduje;
3. pripisuju robi, kao posebne, osobine koje inače poseduje i druga roba iste vrste, uključujući upotrebu tuđe robne marke ili druge oznake.

Pogrešnim označavanjem smatra se i označavanje robe sa svim tačnim podacima, ako se iz smisla upotrebljenih reči, slika, stila ili drugog sadržaja oznake kod ponuđenog lica stvara pogrešna predstava o bilo kom značajnijem svojstvu robe.

Trgovac ili drugo lice koje stavi u promet robu sa pogrešnom oznakom odgovorno je za štetu koju usled toga pretrpi drugo lice, osim ako dokaže da je:

1. pogrešna oznaka nastala usled radnje drugog odgovornog lica, u koga se pouzdao, ili usled događaja ili drugog uzroka na koji nije mogao da utiče, pod uslovom da je pažljivo ispitao tačnost i potpunost oznake, kao i da je preduzeo sve mere koje se razumno mogu zahtevati od urednog trgovca, kako bi sprečio pogrešno označavanje robe;
2. unapred jasno upozorio kupca da ne odgovara za tačnost i potpunost oznake robe koja potiče od drugog lica.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na izlaganje i reklamiranje robe i usluga.

Označavanje cene

Član 24.

Trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv i lako uočljiv način označi prodajnu i jediničnu cenu robe odnosno cenu usluge koju nudi potrošačima na prodaju.

Jedinična cena ne mora se naznačiti ako je jednaka prodajnoj ceni.

Za robu koja se nudi na prodaju u rasutom stanju mora biti označena samo jedinična cena.

Odredbe st. 1 - 3. ovog člana ne primenjuju se na prodaju putem aukcije, kao i na prodaju umetničkih dela i antikviteta.

Ministarstvo bliže utvrđuje vrstu robe za koju jedinična cena ne mora biti označena, imajući u vidu prirodu i namenu robe, kao i mogućnost izazivanja zabune kod potrošača.

Zabrana pogrešnog označavanja cene

Član 25.

Zabranjeno je trgovcu da pogrešno označava cene robe odnosno usluge koju nudi potrošačima na prodaju, a naročito da:

1. označava nižu cenu nego što stvarno jeste;
2. ističe cenu, bez jasnog naglašavanja, zavisno od slučaja, da ona važi samo za plaćanje u gotovom novcu, ili da važi samo u određenim okolnostima, ili da ne važi u određenim okolnostima;
3. nudi robu na prodaju, odnosno uslugu po ceni nižoj od tekuće, iako je nema u ponudi, ili je ima u tako maloj količini, da je očigledno da time namerava da potrošača privuče i navede na kupovinu druge robe, odnosno usluge;
4. nudi robu ili uslugu niže klase kvaliteta po ceni za robu ili uslugu više klase kvaliteta, predstavljajući je kao robu, odnosno uslugu više klase kvaliteta;
5. propusti da jasno naglasi da se prateća usluga u vezi sa prodajom robe odnosno usloge posebno naplaćuje, ili da se, pored označene cene, naplaćuje dodak, koji je nužan da bi roba ili usluga bila kupljena;
6. lažno označi da se očekuje rast ili pad cena ili njihovo zadržavanje na istom nivou, bez obzira da li je naznačeno vreme, na koje se odnosi očekivanje;
7. naznači lažno poređenje cena, kao što je označavanje da je cena snižena, a nije, ili poređenje sa cenom druge robe iste namene , odnosno usluge iste vrste;
8. učini bilo koju drugu radnju kojom se kod potrošača stvara pogrešan utisak da su cene povoljnije nego što stvarno jesu, u nameri da se navedu na kupovinu određene robe, odnosno usluge.

Lice koje pogrešnim označavanjem cene nanese štetu kupcu, odnosno potrošaču, odgovorno je za naknadu štete.

Za štetu iz stava 2. ovog člana nije odgovoran:

1. trgovac koji dokaže da je preduzeo sve mere, koje se razumno mogu zahtevati od dobrog trgovca, da spreči pogrešno označavanje;
2. prenosilac oglasne poruke ako je povredu učinio u obliku prenosa vesti ili objavljivanja oglasa, pod uslovom da nije znao, niti je morao da zna za pogrešno označavanje;
3. promoter koji nije imao opravdanih razloga da sumnja u tačnost označene cene.

Odsek 3 - Oglašavanje

Načelo istinitosti

Član 26.

Oglašavanje trgovine robom i uslugama mora biti istinito sa potpunim i određenim oglasnim porukama o trgovcu, njegovoj delatnosti, robi ili usluzi koja se oglašava u skladu sa zakonom, dobrim poslovnim običajima poštene konkurencije i profesionalnom etikom.

Mere predostrožnosti

Član 27.

Oglasne poruke o robi ili usluzi koja može da ugrozi život i zdravlje potrošača moraju sadržati upozorenje o njenim štetnim svojstvima i potrebnim merama predostrožnosti ili bezbednosti, u skladu sa posebnim zakonom.

Zaštita dece i omladine

Član 28.

Oglasne poruke koje dopiru do dece i omladine ne smeju zloupotrebljavati njihovo poverenje i neiskustvo.

Oglasne poruke ne smeju zloupotrebljavati osećaje odraslih prema deci i omladini.

Detetom se u smislu ovog zakona smatra lice mlađe od 14 godina, a omladincem lice starije od 14 i mlađe od 18 godina.

Odsek 4 - Naročiti prodajni podsticaji

Obaveštavanje

Član 29.

Promoter je dužan da u oglasnim porukama o naročitim prodajnim podsticajima naznači:

1. vrstu podsticaja (popust, poklon, nagrada, nagradna igra ili nagradno takmičenje);
2. cenu robe ili usluge čija se prodaja podstiče, uključujući porez i dodatne troškove, kao što su troškovi prevoza, isporuke ili poštarine;
3. svoje ime ili naziv;
4. rok trajanja ponude;
5. kada je ponuda vezana za uslove, opis tih uslova ili ime ili naziv i adresu lica kod koga se mogu saznati.

Besplatno pružanje dopunskih obaveštenja

Član 30.

Promoter je dužan da na upit besplatno pruži dopunska obaveštenja o naročitim prodajnim podsticajima i razmotri prigovore koji su mu upućeni u vezi sa njima.

Ako promoter ustanovi posebnu telefonsku ili drugu odgovarajuću službu za davanje obaveštenja u vezi sa naročitim prodajnim podsticajima, ne sme da naplaćuje njene usluge.

Odgovor na prigovor

Član 31.

Promoter je dužan da na prigovor koji mu je upućen u vezi sa naročitim prodajnim podsticajima odgovori pismeno, telefaksom, elektronskom poštom ili na drugi odgovarajući način u roku od 15 dana od dana prijema prigovora.

Zaštita dece i omladine

Član 32.

Promoter ne sme od dece pribavljati lične podatke bez prethodne saglasnosti roditelja ili staratelja.

Promoter sme deci neposredno davati poklone samo uz saglasnost roditelja koji je prisutan na licu mesta.

Promoter ne sme deci i omladini davati poklone koji mogu naneti štetu njihovom zdravlju, uključujući alkoholna pića i duvanske proizvode.

Obaveštavanje o popustima

Član 33.

Promoter je dužan da u oglasnim porukama o popustima naznači:

1. tačan iznos popusta izražen procentualno ili kao jedinična cena;
2. prodaju ispod cene koštanja;
3. trajanje prodaje uz popust.

Na upit, promoter je dužan da pruži obaveštenje o:

1. svim uslovima i ograničenjima vezanim za popust;
2. prethodnoj ceni robe ili usluge i vremenu kada je ta cena primenjivana.

Promoter je dužan da u kuponima, vaučerima i drugim legitimacionim papirima i znacima koji ovlašćuju imaoca na dobijanje popusta naznači:

1. novčanu vrednost kupona, vaučera, drugog legitimacionog papira ili znaka;
2. ograničenja prava imaoca, a naročito rok važenja kupona, vaučera, drugog legitimacionog papira ili znaka;
3. robu ili uslugu na koju se kupon, vaučer, ili drugi legitimacvioni papir ili znak odnosi.

Obaveštavanje o poklonima

Član 34.

Promoter je dužan da u oglasnim porukama o poklonima naznači:

1. stvarnu vrednost poklona;
2. troškove vezane za poklon.

Na upit, promoter je dužan da pruži obaveštenje o svim uslovima i ograničenjima vezanim za poklon.

Obaveštavanje o nagradnim takmičenjima i igrama

Član 35.

Promoter je dužan da u oglasnim porukama o nagradnim takmičenjima i igrama naznači:

1. vrstu i vrednost nagrada;
2. krajnji rok za prijem prijava;
3. ograničenja za učešće, kao što su starost učesnika, nepripadanje učesnika određenoj kategoriji lica, geografski prostor za koji se nagradno takmičenje ili igra organizuje i drugo;
4. način dokazivanja ispunjenosti uslova za učešće (kupovina robe ili usluge i drugo);
5. obavezu pribavljanja dozvole za učešće od roditelja, staraoca i drugih lica, ako takvu dozvolu traži;
6. dodatne troškove vezane za učešće u nagradnom takmičenju ili igri;
7. stvarne ili procenjene troškove ili odbitke vezane za preuzimanje nagrade.

Na upit, promoter je dužan da pruži obaveštenje o:

1. svim uslovima vezanim za nagradno takmičenje ili igru, kao što su ograničenja učešća i drugo;
2. broju i vrsti nagrada koje se mogu dobiti;
3. pravilima za učešće i dobijanje nagrada;
4. pravu na zamenu nagrade novčanim iznosom, ako je predviđeno;
5. kriterijumima za procenu prijava;
6. postupku dodele nagrada i sastavu žirija, kada dobitnika bira žiri;
7. datumu i načinu objavljivanja rezultata;
8. načinu preuzimanja nagrada i troškovima vezanim za to;
9. roku u kome nagrade moraju biti preuzete;
10. nameri i uslovima naknadnog angažovanja dobitnika u svrhe oglašavanja;
11. podacima u nagrađenim prijavama čije objavljivanje je uslovljeno saglasnošću dobitnika i propisima o zaštiti podataka.

Glava treća - VRSTE TRGOVINE

Vrste i načini trgovine

Član 36.

Vrste trgovine su:

1. trgovina na veliko (veletrgovina / veleprodaja);
2. trgovina na malo (maloprodaja);
3. pružanje trgovinskih usluga;
4. druge vrste trgovine u skladu sa ovim zakonom i pratećim propisima.

Posebni načini trgovine koji se uređuju ovim zakonom, jesu:

1. trgovina javnim nadmetanjem (aukcija, licitacija);
2. berzanska trgovina;
3. daljinska trgovina;
4. trgovina na pijacama, veletržnicama, sajmovima i drugim privremenim izložbama;
5. trgovina ličnim nuđenjem ("prodaja na pragu", "prodaja od vrata do vrata").

Trgovac može da obavlja sve ili više vrsta trgovine, ako ovim zakonom ili drugim propisom nije drugačije određeno.

Opšti uslovi za trgovinu predviđeni ovim zakonom i uređeni pratećim propisima važe za obavljanje svake vrste trgovine iz stava 1. ovog člana, osim ako je ovim zakonom i pratećim propisima drugačije uređeno za pojedine vrste trgovine.

Odeljak 1 - TRGOVINA NA VELIKO

Pojam

Član 37.

Trgovina na veliko je svaka prodaja robe trgovcu na malo ili trgovcu na veliko, kada kupuju robu radi dalje prodaje, proizvođaču, kao i drugom profesionalnom kupcu.

Trgovina na veliko je i prekogranični promet robe i usluga, osim ako se zakonom koji uređuje spoljnu trgovinu određeni poslovi prodaje ili kupovine robe određuju kao trgovina na malo, kao što je prodaja robe kupcima prilikom prelaska državne granice u slobodnim carinskim prodavnicama, u avionima i na brodovima na međunarodnim putovanjima i drugim odgovorajućim prostorima.

Uslovi

Član 38.

Trgovina na veliko se obavlja u posebnim prodajnim prostorijama, skladištima za prodaju robe na veliko, veletržnicama i na drugim mestima koja ispunjavaju uslove propisane za trgovinu na veliko.

Trgovina na veliko može da se obavlja i bez zadržavanja robe u skladištu ili drugoj prostoriji (tranzitni promet).

Ako trgovac na veliko u svojim skladištima, drugim prostorijama ili na bilo koji drugi način proda robu licu koje nije profesionalni kupac, smatra se da obavlja trgovinu na malo i mora da ispuni sve uslove propisane za trgovinu na malo, kao i da ispoštuje propise o zaštiti potrošača.

Ministarstvo bliže uređuje uslove koje mora da ispunjava prostorija ili skladište odnosno prevozno sredstvo za trgovinu na veliko, kao i uslovi skladištenja, prevoza i rukovanja robom iz st. 1. i 2. ovog člana, radi zaštite života i zdravlja ljudi, životinja, biljaka i životne sredine ako ti uslovi nisu propisani posebnim zakonom kojim se uređuje trgovina određenom vrstom robe i propisima za sprovođenje tog posebnog zakona.

Odeljak 2 - TRGOVINA NA MALO

Pojam

Član 39.

Trgovina na malo je prodaja robe potrošačima radi zadovoljavanja njihovih ličnih i porodičnih potreba ili potreba domaćinstva.

Uslovi

Član 40.

Trgovina na malo se obavlja u prodavnici ili izvan nje, ako su za prodaju izvan prodavnice ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i pratećim propisima.

Prodaja robe izvan prodavnice je naročito prodaja na tezgama, u kioscima, putem automata, iz kolica, vozila i povremena organizovana masovna prodaja (vašar, sajam, izložba ili priredba), bez obzira da li se održava u zatvorenom ili na otvorenom prostoru.

Prodaja robe iz stava 2. ovog člana ne obuhvata trgovinu na pijacama ili veletržnicama, niti daljinsku trgovinu.

Prodaja robe izvan prodavnice obavlja se pod uslovima i na način koji bliže uređuje Ministarstvo, vodeći računa o razlozima zaštite potrošača a naročito zdravstvenim, higijenskim i tržišnim razlozima.

Prodaja robe izvan prodavnica obavlja se na osnovu dozvole nadležnog organa jedinice lokalne samouprave za postavljanje tezge, kioska, automata i druge opreme za prodaju robe izvan prodavnice na javnoj površini, odnosno dozvole za održavanje povremene masovne prodaje.

Dozvolom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave za održavanje povremene masovne prodaje u zakazano vreme (sajam, vašar i sl.) dopušta se svakom trgovcu da na njoj učestvuje, bez potrebe da dobije bilo kakvu pojedinačnu dozvolu za učešće, ali se time ne dira u pravo lica, koje organizuje povremenu masovnu prodaju da određuje uslove pod kojim trgovci mogu da učestvuju u toj prodaji.

Prilikom odlučivanja o davanju dozvole iz stava 5. ovog člana nadležni organ jedinice lokalne samouprave postupa u skladu sa propisanim uslovima za obavljanje prodaje izvan prodavnice i nema pravo da odbije njeno davanje iz razloga nepovoljne ocene celishodnosti.

Prodaja robe izvan prodavnica može da se obavlja samo na mestima koje odredi jedinica lokalne samouprave svojim propisom, vodeći računa o urbanističkim, tržišnim, higijenskim i drugim mesnim prilikama i mogućnostima.

Prodaja robe iz kolica ili vozila ne sme da se obavlja nuđenjem robe na vratima stana odnosno kuće potrošača, osim ako je trgovac ovlašćen i na trgovinu ličnim nuđenjem.

Na prodaju robe izvan prodavnica shodno se primenjuju odredbe ovog zakona i pratećih propisa o prodaji u prodavnicama, ako ovim zakonom i pratećim propisima nije drugačije uređeno.

Trgovac na malo je dužan da se pridržava propisanih uslova trgovine na malo sve vreme njenog obavljanja, kao i da na svakom prodajnom mestu, a naročito kod kase za naplatu cene, uočljivo istakne telefonski broj i adresu nadležne tržišne inspekcije.

Radno vreme

Član 41.

Trgovac na malo je dužan da radi i da svoju trgovinu održava dostupnom potrošačima tokom celog radnog vremena, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima koji uređuju isticanje obaveštenja o radnom vremenu i poštovanje propisanog radnog vremena, odnosno propisa o zaštiti potrošača.

Kriterijume za određivanje radnog vremena prodavnica i drugih oblika trgovine na malo propisuje Ministarstvo.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave propisuje:

1. najkraće trajanje i raspored radnog vremena prodavnica određene vrste robe na području jedinice lokalne samouprave;
2. obavezu rada u određenom vremenu u dane državnih praznika i drugih neradnih dana za određene prodavnice (dežurstvo);
3. dane održavanja i radno vreme pijaca, sajmova, vašara, izložbi i drugih povremenih masovnih prodaja na području jedinice lokalne samouprave.

Trgovac na malo odlučuje o trajanju i rasporedu radnog vremena prodavnice ili drugog oblika trgovine na malo u skladu sa propisom iz stava 2. i 3. ovog člana.

Trgovac na malo je dužan da radno vreme prijavi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave gde se nalazi prodavnica, da ga jasno naznači na vidnom mestu na ulazu u prodavnicu i da se pridržava naznačenog radnog vremena.

Kad trgovac na malo vidno ne naznači radno vreme na svojoj prodavnici ili drugoj prostoriji, smatra se da mu radno vreme traje najmanje 12 sati dnevno u toku obdanice, ako nadležni organ drukčije ne uredi radno vreme trgovaca na malo na svom području.

Trgovac na malo može da radi i prekovremeno, ako propisima o radnom vremenu nije drugačije uređeno za velike prodavnice ili za delatnosti čije obavljanje izaziva buku ili predstavlja povećan rizik za ugrožavanje javnog reda i mira.

Odredbe o radnom vremenu u trgovini na malo shodno se primenjuju na druge vrste trgovine, a naročito u pružanju usluga na malo, ako je to potrebno s obzirom na njihovu prirodu, radi zaštite potrošača odnosno korisnika.

Knjige, računi i isprave

Član 42.

Trgovac na malo je dužan da vodi trgovačku knjigu, u koju dnevno beleži podatke o nabavkama robe, njenoj prodaji i naplati cene, kao i o trgovinskim uslugama, koje je pružio uz naknadu.

Podaci se beleže u trgovačku knjigu na osnovu isprava propisane sadržine, koje je trgovac na malo dužan da čuva u sedištu ili kod stručnog lica, koje je pismeno ovlastio da vodi trgovačku knjigu.

Trgovačka knjiga može da se vodi i elektronski, umesto u papirnom obliku, uz mogućnost sastavljanja kopija identičnih izvornom elektronskom zapisu.

Trgovačka knjiga se drži u svakoj prodavnici i na mestu prodaje izvan prodavnice i mora da bude dostupna inspekcijskim i drugim nadležnim organima radi uvida, tokom radnog vrmena prodavnice, odnosno prodajnog mesta.

Trgovac na malo je dužan da izda račun kupcu za svaku prodatu robu, sa jasnom oznakom prodate robe i naplaćene cene i drugim podacima u skladu sa propisima o fiskalizaciji.

Bliže uslove i način vođenja, držanja i pokazivanja, kao i izgled i sadržaj (obrazac) trgovačke knjige, isprava i računa propisuje ministar nadležan za poslove trgovine (u daljem tekstu: Ministar) uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija

Propisom iz stava 6. ovog člana može se utvrditi šta se smatra malim prometom izvan poslovnih prostorija i posebnim uslovima i načinu obavljanja tog prometa zbog čega je nerazumno i neizvodivo vođenje trgovačke knjige za lica koja pod tim uslovima i na taj način posluju izvan poslovne prostorije.

Obaveza vođenja trgovačke knjige ne odnosi se na poljoprivredne proizvođače i proizvođače domaće radinosti koji u smislu ovog zakona imaju pravo da bez posebne registracije prodaju te proizvode na pijacama.

Odredbe st. 1 - 8. ovog člana shodno se primenjuju i na druge vrste i načine trgovine, ako zakonima ili drugim propisima za njih nije drugačije uređeno vođenje knjiga, držanja isprava i izdavanja računa.

Odeljak 3 - PRUŽANjE USLUGA

Usluge u trgovini

Član 43.

Usluge u vezi sa trgovinom robe, kao što su posredovanje, zastupanje, komisiono nastupanje, skladištenje, provera količine ili kvaliteta, otpremništvo i druge usluge koje se uobičajeno obavljaju radi zaključenja ili ispunjenja ugovora o prodaji robe, ovlašćen je da, bez posebne registracije, pruža svaki registrovani trgovac na veliko ili trgovac na malo, ako ispunjava uslove propisane za njihovo obavljanje.

Proizvođač je ovlašćen da bez posebne registracije, pruža usluge iz stava 1. ovog člana u okviru prometa robe koju proizvodi.

Lice koje je registrovano za vršenje komisionih usluga u trgovini može da pruža i zastupničke i posredničke usluge u trgovini, dok je lice koje je registrovano za pružanje zastupničkih usluga ovlašćeno da pruža i posredničke usluge.

Usluge koje su uređene posebnim zakonima, kao što su prevoz, usluge u građevinarstvu, osiguranje, ugostiteljstvo, turizam, telekomunikacije, radio, televizija i druge usluge, čije uspešno obavljanje iziskuje ulaganje znatnijih sredstava, te posebnu stručnost i osposobljenost, pružaju lica koja ispunjavaju uslove predviđene posebnim zakonima koji uređuju te usluge, na način predviđen tim zakonima i drugim posebnim propisima.

Odredbe ovog zakona o trgovini robom na veliko shodno se primenjuju na pružanje usluga u trgovini na veliko a odredbe ovog zakona o trgovini robom na malo shodno se primenjuju na pružanje usluga neposredno njihovim korisnicima.

Odredbama ovog člana ne isključuje se pravo korisnika usluge na naknadu štete koju je pretrpeo zbog loših usluga, a naročito štetu prouzrokovanu pružanjem:

1. ličnih usluga, kao što su frizerske, pedikirske, manikirske, maserske i druge usluge na telu fizičkog lica;
2. šalterskih usluga, kao što su usluge na šalterima banaka, pošta i drugih privrednih i vanprivrednih subjekata, organa i službi Repbulike Srbije i teritorijalnih jedinica, osim ako zakonom o zaštiti potrošača ili posebnim zakonima za pojedine delatnosti nije drugačije predviđeno;
3. profesionalnih (intelektualnih) usluga, kao što su lekarske, stomatološke, medicinske, laboratorijsko-biohemijske, apotekarske, advokatske, knjigovodstvene, poresko-savetničke i druge usluge, radi čijeg pružanja se prvenstveno koristi intelektualno znanje i iskustvo u odgovarajućoj struci;
4. zanatskih usluga, kao što su obućarske, krojačke, saračke, sajdžijske, kovačke i slične usuge, koje se prvenstveno pružaju upotrebom posebne veštine radi izrade, dorade, ili opravke raznih predmeta.

Odeljak 4 - TRGOVINA JAVNIM NADMETANjEM

Pojam

Član 44.

Trgovina javnim nadmetanjem je prodaja robe licu koje prodavcu, povodom njegovog javnog poziva, istakne povoljniju ponudu nego ostala lica zainteresovana za kupovinu.

Poziv radi prodaje je javan, ako je učinjen na način da za njega može da sazna veći broj unapred neodređenih lica i ako sadrži podatke o robi, početnu cenu i ostale uslove prodaje.

Javnim nadmetanjem se smatra i nadmetanje između dva ili više određenih lica, koje je prodavac pozvao da učine što povoljniju ponudu, počev od uslova opisanih u pozivu (nadmetanje prikupljanjem ponuda).

Pravila o prodaji javnim nadmetanjem shodno se primenjuju na kupovinu javnim nadmetanjem.

Pravila o trgovini javnim nadmetanjem radi prodaje ili kupovine robe shodno se primenjuju i na nadmetanje radi zaključenja ugovora o pružanju usluga pod što povoljnijim uslovima.

Isključenje pravila o prekomernom oštećenju

Član 45.

U trgovini javnim nadmetanjem isključena je primena opštih pravila o poništaju ugovora zbog prekomernog oštećenja prodavca ili kupca, osim u slučaju prevare.

Uslovi

Član 46.

Svaki trgovac je slobodan da organizuje javno nadmetanje radi prodaje svoje robe ili radi kupovine robe za svoje potrebe (javno nadmetanje za svoj račun).

Javno nadmetanje za račun drugog lica ovlašćeno je da organizuje samo lice (aukcionar), koje je registrovano za delatnost organizovanja javnog nadmetanja (javno nadmetanje za tuđ račun).

Aukcionar može da se bavi isključivo organizovanjem javnog nadmetanja i zaključivanjem ugovora o prodaji sa najboljim ponudiocem (pobednikom nadmetanja) za račun nalogodavca, kao i pratećim uslugama, kao što su obaveštavanje o predmetu nadmetanja, pakovanje robe, njena isporuka kupcu ili naplata cene.

Aukcionar može da istupa prema učesnicima u nadmetanju kao zastupnik ili kao komisionar prodavca (nalogodavca).

Trgovina javnim nadmetanjem, u smislu ovog zakona, smatra se trgovinom na veliko, osim ako se javno nadmetanje organizuje radi prodaje individualno određenih stvari, kad se u pogledu uslova i načina obavljanja smatra trgovinom na malo.

Mesto održavanja javnog nadmetanja, u zatvorenom i na otvorenom prostoru, mora da ispunjava propisane uslove koji se odnose na:

1. mogućnosti pristojnog smeštaja većeg broja lica (učesnika);
2. opremljenost sredstvima oglašavanja;
3. istaknutost mesta rukovodioca javnog nadmetanja;
4. izložbeni prostor za ponuđenu robu odnosno uzorke ili modele te robe ako se radi o standardizovanoj robi.

Aukcionar je dužan da svojim uslovima poslovanja uredi način rešavanja sporova sa nezadovoljnim učesnicima, kao i između učesnika, u vezi javnog nadmetanja koje organizuje, uključujući posredovanje ili arbitražu kao način rešavanja tih sporova.

Zaključenje ugovora o prodaji javnim nadmetanjem

Član 47.

Ugovor o prodaji javnim nadmetanjem smatra se zaključenim kad rukovodilac nadmetanja udarcem čekića, zvonom ili na drugi jasan način, u prisustvu učesnika, saopšti koja je od učinjenih ponuda najpovoljnija, kao i da je prihvaćena.

Prisutnim se smatra i učesnik, koji se ne nalazi na mestu nadmetanja, pod uslovom da sa rukovodiocem nadmetanja održava vezu tokom nadmetanja upotrebom savremenih tehničkih sredstava (telefon, računar ili drugo sredstvo), koja mu omogućavaju trenutno primanje i davanje izjava, u skladu sa uslovima poslovanja aukcionara.

Po zaključenju ugovora o prodaji javnim nadmetanjem na način iz stava 1. ovog člana, ne mogu se uzimati u obzir druge povoljnije ponude, niti je dozvoljen jednostran odustanak od tako zaključenog ugovora, osim zbog promenjenih okolnosti ili kada je druga ugovorna strana povredila ugovorene obaveze.

Dužnosti aukcionara

Član 48.

Aukcionar je dužan da:

1. objavi opšte uslove svog poslovanja i da ih vidno istakne na mestu održavanja javnog nadmetanja;
2. da vidno i jasno označi mesto održavanja javnog nadmetanja, putem isticanja svog poslovnog imena, naglašavanja da se tu održava javno nadmetanje i oznakom radnog vremena;
3. omogući zainteresovanim licima da razgledaju izložene predmete nadmetanja u primerenom roku pre početka nadmetanja, sa podacima o svakom izloženom predmetu nadmetanja potrebnim za obaveštavanje zainteresovanih učesnika o njegovim svojstvima, radi stvaranja razumne predstave o isplativosti kupovine po određenoj ceni;
4. blagovremeno objavi katalog javnog nadmetanja, sa potpunim i tačnim podacima o predmetu prodaje, mestu i vremenu održavanja nadmetanja, početnoj ceni i drugim uslovima nadmetanja, načinu učešća u nadmetanju i o drugim činjenicama značajnim za kupovinu izloženih predmeta;
5. pozove na davanje ponuda za svaki izloženi predmet posebno i za svaki prodati predmet zaključi poseban ugovor o prodaji, bez obzira da li je isto lice kupac jednog ili više predmeta u nadmetanju;
6. pošteno vodi nadmetanje i utvrđuje najpovoljniju ponudu;
7. posle naplate cene u celini preda predmet nadmetanja pobedniku;
8. isplati cenu nalogodavcu odmah, a najkasnije narednog dana od dana okončanja javnog nadmetanja kojim je predmet prodat odnosno najkasnije trećeg dana od dana okončanja javnog nadmetanja ako je nalogodavac dao saglasnost u pisanom obliku na tako produženi rok za isplatu cene;
9. procenjuje predmete izložene javnom nadmetanju i obaveštava svoje nalogodavce o cenama koje predmeti mogu da dostignu tokom nadmetanja, interesovanju kupaca za njih, danu održavanja nadmetanja, ishodu nadmetanja i o postignutoj ceni, mestu, vremenu i načinu isplate ako je prodaja izvršena;
10. ne učestvuje lično ili preko trećeg lica u nadmetanju koje organizuje;
11. se stara o održavanju reda tokom javnog nadmetanja;
12. sačini, izda ili preda svakom pobedniku nadmetanja sve isprave koje su, po propisima i uslovima nadmetanja, potrebne da stekne u svojinu kupljeni predmet.

Aukcionar je dužan da isplati cenu nalogodavcu u roku iz stava 1. tačka 8) ovog člana i kada preda predmet nadmetanja pobedniku pre naplate te cene.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na dužnosti aukcionara kada organizuje javno nadmetanje za svoj račun u skladu sa ovim zakonom.

Dužnosti iz stava 1. tač. 1) do 12) ovog člana ne mogu se ukinuti ili izmeniti ugovorom o zastupanju ili komisionu koji aukcionar zaključuje sa nalogodavcem odnosno ugovorom o prodaji koji zaključuje sa pobednikom.

Prava aukcionara

Član 49.

Aukcionar ima pravo na:

1. prodaju predmeta nadmetanja ispod procenjenog iznosa, ako nije drugačije ugovoreno odnosno ako mu je nalogodavac pismeno naložio da predmet nadmetanja ne može prodati ispod određene cene;
2. proviziju od nalogodavca ako drugačije nije ugovoreno ;
3. naknadu nužnih i korisnih troškova, ako je to ugovoreno sa nalogodavcem;
4. pravo zaloge na predmetu javnog nadmetanja, radi obezbeđenja potraživanja na proviziju i naknadu troškova od nalogodavca ako drugačije nije ugovoreno.

Odgovornost aukcionara

Član 50.

Aukcionar je odgovoran za svu štetu vlasniku predmeta nadmetanja i svakom učesniku nadmetanja, ako nije bio ovlašćen za prodaju tog predmeta nadmetanja.

Ako aukcionar proda predmet ispod cene koju mu je pismeno naložio prodavac (nalogodavac), dužan je da mu nadoknadi razliku do naložene cene, kao i svu štetu koju je pretrpeo ili će verovatno da pretrpi, s obzirom na posebne okolnosti, koje su aukcionaru bile poznate ili morale biti poznate u vreme nadmetanja.

Pobednik nadmetanja koji je blagovremeno platio cenu za kupljeni predmet nadmetanja, stiče svojinu na tom predmetu u času kad ga preuzme iako ga je kupio po ceni nižoj od iznosa koji je nalogodavac pismeno odredio aukcionaru, osim ako je aukcionar pre nadmetanja naglasio da se predmet ne može prodati ispod određene i tako označene cene.

Aukcionar je odgovoran za štetu stvarnom vlasniku prodatog predmeta nadmetanja ili kupcu, ako proda predmet nadmetanja za koji je znao ili morao znati da nije u svojini nalogodavca ili da nalogodovac nije ovlašćen da ga izloži prodaji.

Aukcionar ne odgovara za fizičke mane predmeta nadmetanja , osim ako je znao ili morao znati da predmet ima skrivene mane, a nije ih jasno saopštio učesnicima pre početka nadmetanja.

Ništave su odredbe opštih uslova poslovanja aukcionara kojima se isključuje, ili umanjuje odgovornost aukcionara uređena ovim članom.

Odredbama ovog člana ne isključuje se primena opštih pravila o odgovornosti prodavca.

Zabrana nadmetanja

Član 51.

Učesniku u javnom nadmetanju je zabranjeno da dogovori odustanak drugog učesnika u tom nadmetanju odnosno da mu u istu svrhu plati naknadu.

Učesnik u javnom nadmetanju koji je kupio predmet nadmetanja suprotno zabrani iz stava 1. ovog člana dužan je da ga vrati nalogodavcu, a ako ga je prodao trećem savesnom licu odgovoran je za naknadu štete nalogodavcu, solidarno sa drugim učesnicima sa kojima je dogovorio takvo učešće u nadmetanju.

Zabrana iz stava 1. ovog člana se ne odnosi na učesnike javnog nadmetanja koji su zaključili ugovor o zajedničkom nastupanju u javnom nadmetanju, pod uslovom da je taj ugovor zaključen u pisanoj formi i prijavljen aukcionaru pre početka nadmetanja.

Zabrana zloupotrebe javnog nadmetanja

Član 52.

Zabranjena je zloupotreba javnog nadmetanja, a naročito:

1. prodaja predmeta nadmetanja pobedniku po nižoj ceni od iznosa koji je ponudio, ili vraćanje dela cene po isplati, ili odlaganje njene isplate na period duži od roka određenog u uslovima nadmetanja;
2. ograničavanje prava na dalje učešće u nadmetanju licu koje je, kao pobednik, u toku tog nadmetanja već kupilo ili se obavezalo da kupi jedan ili više predmeta nadmetanja;
3. nuđenje i davanje na poklon predmeta nadmetanja.

Učesnik u javnom nadmetanju koji je kupio predmet nadmetanja suprotno zabrani iz stava 1. ovog člana dužan je da ga vrati nalogodavcu, a ako ga je prodao trećem savesnom licu odgovoran je za naknadu štete nalogodavcu, solidarno sa drugim licima koja su učestvovala u zloupotrebi javnog nadmetanja.

Uslovi za trgovinu javnim nadmetanjem

Član 53.

Vlada bliže uređuje trgovinu javnim nadmetanjem u pogledu minimalnih uslova tog nadmetanja, predmeta nadmetanja koji se obavezno prodaju javnim nadmetanjem, načina poslovanja aukcionara i postupka prodaje javnim nadmetanjem.

Odeljak 5 - BERZANSKA TRGOVINA

Pojam

Član 54.

Berzanska trgovina je trgovina koju organizuje robna berza, u kojoj mogu da učestvuju samo ovlašćena lica.

Ovlašćenim licima iz stava 1. ovog člana smatraju se lica, koja su registrovana za učešće u berzanskoj trgovini, pod uslovom da su primljena u članstvo berze.

Trgovac registrovan za učešće u berzanskoj trgovini može da obavlja i druge vrste trgovine, osim ako je to zabranjeno zakonom koji uređuje berze.

Berzanska trgovina je trgovina na veliko, osim ako se propisima kojim se uređuju robne berze određeni poslovi u berzanskoj trgovini smatraju, zbog svoje prirode, trgovinom na malo.

Na robnoj berzi može da se trguje samo robom koja je primljena u kotaciju, pod uslovima i na način uređen pravilima berze.

Berza ne može da učestvuje u svojstvu trgovca u trgovini koju organizuje, niti da na drugi način bude takmac svojim članovima u toj trgovini.

Odeljak 6 - DALjINSKA TRGOVINA

Pojam

Član 55.

Daljinska trgovina je trgovina robom na malo, kao i pružanje usluga potrošačima, koju trgovac organizuje upotrebom sredstava za komunikaciju između fizički udaljenih lica, a naročito adresovanih i neadresovanih pošiljaka, pisama, reklamnih materijala sa narudžbenicom, kataloga, telefona, radija, videofona, videoteksta, elektronske pošte, interneta, faksimila, televizije (telešoping) i drugih sredstava.

Daljinsku trgovinu može da organizuje samo trgovac koji:

1. se registrovao za tu vrstu trgovine, bez obzira da li je obavlja kao jedinu delatnost ili kao jednu od više svojih delatnosti;
2. može da isporuči prodatu robu kupcu na teritoriji Republike Srbije, lično ili preko drugog trgovca, najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora, ako drugačije nije ugovoreno.

Trgovac može da nudi zaključenje ugovora na način iz stava 1. ovog člana samo ako se potrošač tome ne protivi.

Trgovac može da nudi zaključenje ugovora u daljinskoj trgovini koristeći telefonski pozivni automat i faksimil samo uz izričitu saglasnost potrošača.

Obaveza obaveštavanja potrošača

Član 56.

Trgovac je dužan da u primerenom roku pre zaključenja ugovora u daljinskoj trgovini obavesti potrošača na jasan i primeren način o trgovačkoj prirodi svoje aktivnosti, kao i o:

1. svom imenu ili poslovnom imenu, a ako se plaćanje vrši unapred, i o adresi, odnosno sedištu;
2. bitnim osobinama robe ili usluge;
3. ceni robe ili usluge, uključujući i porez;
4. roku isporuke;
5. načinima plaćanja, isporuke ili izvršenja;
6. pravu na otkaz;
7. troškovima korišćenja sredstava sporazumevanja, kada se obračunavaju po većoj tarifi od redovne;
8. roku u kome ponuda i cena važe;
9. minimalnom roku trajanja ugovora, za ugovore o trajnom ili povremenom snabdevanju robom ili pružanju usluga.

Ako se roba ili usluge nude putem telefona, trgovac je dužan da potrošaču saopšti svoj identitet i svrhu razgovora na samom početku razgovora.

Na oglasne poruke, koje se saopštavaju preko sredstava za daljinsko sporazumevanje, kako bi kupce privukle da dođu u prodavnicu ili drugo mesto prodaje, radi kupovine robe primenjuju se i propisi koji uređuju oglašavanje odnosno reklamiranje.

Obaveza potvrde zaključenog ugovora

Član 57.

Trgovac je dužan da potrošaču pošalje potvrdu o ugovoru zaključenom u daljinskoj trgovini u pisanoj ili drugoj trajnoj formi u primerenom roku posle zaključenja ugovora, a najkasnije u vreme isporuke robe.

Potvrda mora da sadrži:

1. iznos cene i podatak da li je cena naplaćena;
2. obaveštenje o uslovima i postupku otkaza ugovora;
3. adresi ili sedištu trgovca na koje potrošač može uputiti prigovore;
4. ime i adresu odnosno poslovno ime i sedište lica koje je dužno da pruži usluge servisa za prodatu robu;
5. garanciju za ispravno funkcionisanje prodate robe, u skladu sa propisima kojima se uređuje garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari;
6. obaveštenje o pravu na otkaz ugovora zaključenog sa neodređenim trajanjem ili rokom trajanja preko jedne godine;
7. datum izdavanja.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana, osim obaveze obaveštavanja o adresi ili sedištu trgovca gde potrošač može da uputi prigovor, ne primenjuju se na ugovore o uslugama koje se pružaju putem sredstava za komunikacije između odsutnih lica, pod uslovom da se pružaju jednokratno i da naknadu za pružene usluge obračunava operater sredstava sporazumevanja između fizički udaljenih lica.

Pravo potrošača na otkaz

Član 58.

Potrošač ima pravo da otkaže ugovor u daljinskoj trgovini bez obrazloženja u roku od sedam dana.

Rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče prvog narednog radnog dana posle dana kada je potrošač primio robu odnosno uslugu ili potvrdu o zaključenom ugovoru, ako je potvrdu primio posle prijema robe odnosno usluge.

Ako trgovac nije ispunio obavezu slanja potvrde o zaključenom ugovoru, potrošač ima pravo na otkaz ugovora najduže u roku od tri meseca od dana isporuke robe ili zaključenja ugovora o pružanju usluga.

Trgovac je dužan da u slučaju urednog otkaza ugovora, bez odlaganja a najkasnije u roku od trideset dana od dana prijema obaveštenja o otkazu, potrošaču vrati iznos plaćene cene i troškova, bez prava na naknadu troškova po tom osnovu, osim prava na naknadu neposrednih troškova vraćanja robe.

Potrošač nema pravo na otkaz ugovora o:

1. pružanju usluga, kada je trgovac već otpočeo njihovo pružanje pre isteka roka iz stava 1. ovog člana;
2. prodaji robe ili pružanju usluga, čija je cena uslovljena kretanjima na finansijskom tržištu, na koje trgovac ne može da utiče;
3. o prodaji jasno individualizovane robe, robe isporučene na osnovu specifikacije potrošača ili robe koja je sklona brzom kvarenju ili propadanju;
4. prodaji audio ili video zapisa ili računarskog softvera koje potrošač može izmeniti;
5. prodaji novina i periodike;
6. prodaji lutrije i igara na sreću.

Isključenje primene

Član 59.

Obaveze trgovca na obaveštavanje potrošača i slanje potvrde o zaključenom ugovoru u daljinskoj trgovini, kao i pravu potrošača na otkaz ne primenjuju se na ugovore o:

1. prodaji robe namenjene svakodnevnoj potrošnji koja se isporučuje potrošaču na njegovu kućnu adresu ili radno mesto;
2. pružanju usluga smeštaja, prevoza, snabdevanja hranom i pićem (keteringa) ili zabave, kada se trgovac obavezao da usluge izvrši na određeni dan ili u određenom roku.

Obaveza izvršenja ugovora

Član 60.

Trgovac je dužan da izvrši porudžbinu iz ugovora o daljinskoj trgovini u roku od 30 dana od dana njenog prijema, osim ako je ugovoren duži rok.

Ako trgovac nije u stanju da izvrši porudžbinu, dužan je da potrošača obavesti o tome i da mu vrati plaćeni iznos što je pre moguće, a najkasnije u roku iz stava 1. ovog člana.

Trgovac nema pravo nadoknade troškova vraćanja robe u slučaju da potrošač otkaže ugovor pošto je pristao da mu se isporuči druga slična roba, umesto poručene, koju trgovac nije u mogućnosti da mu isporuči.

Pravo na tužbu

Član 61.

Pravo na tužbu u sporovima iz ugovora zaključenog u daljinskoj trgovini ima lice koje je pretrpelo štetu i organizacije ili udruženja za zaštitu potrošača.

U sporovima iz stava 1. ovog člana trgovac snosi teret dokaza da je izvršio obaveze iz ovog zakona, koje se odnose na obaveštavanje potrošača, potvrdu i izvršenje ugovora, kao i poštovanje propisanih rokova.

Zabrana slanja nenaručene robe

Član 62.

Trgovcu je zabranjeno da u daljinskoj trgovini šalje licu obrazac sa klauzulom da to lice prihvata da kupi opisanu robu, ako kupovinu izričito ne odbije u ostavljenom roku.

Lice kome je trgovac, bez porudžbine, poslao robu ima pravo da je zadrži, bez obzira na volju trgovca, ako mu trgovac nije tražio da tu robu vrati u roku od šest meseci od dana kad ju je dobio, ili u roku od 30 dana od dana kad je poslao trgovcu pismeno obaveštenje da nije naručio tu robu.

Troškove vraćanja nenaručene robe od primaoca iz stava 2. ovog člana snosi trgovac, a roba se vraća u stanju u kojem je primljena, bez prava trgovca na naknadu troškova pakovanja robe, ako je robu primalac u međuvremenu raspakovao i nije u mogućnosti da je vrati u prvobitnom pakovanju.

Trgovac koji je blagovremeno tražio vraćanje robe, nema pravo na naknadu za koristi koje je kupac imao od upotrebe robe, niti pravo na naknadu štete koju je pretrpeo usled toga što je kupac robu oštetio ili joj je na drugi način umanjio vrednost.

Uređivanje uslova i načina daljinske trgovine

Član 63.

Na daljinsku trgovinu shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o trgovini na malo.

Ministarstvo bliže uređuje uslove i načine daljinske trgovine, radi zaštite potrošača.

Roba čija je upotreba složenija, mora da ima uputstvo o načinu upotrebe na srpskom jeziku.

Trajnija roba veće vrednosti, čije je održavanje složenije, mora da ima uputstvo o načinu održavanja, sa obaveštenjem o licima koja su stručna za njeno održavanje i mestima njihovog nalaženja.

Odeljak 7 - TRGOVINA NA PIJACAMA, VELETRŽNICAMA I SAJMOVIMA

Trgovina na pijacama

Član 64.

Trgovina na pijacama je trgovina na malo koja se obavlja na otvorenim ili u zatvorenim prostorima određenim aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, (u daljem tekstu: nadležni organ) za povremenu ili svakodnevnu masovnu prodaju voća i povrća, stočarskih, živinarskih i ostalih poljoprivrednih proizvoda, robe svakodnevne potrošnje, zanatskih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i ostale robe koja po svojim osobinama može da se izlaže pijačnoj trgovini.

Pijaca je, u smislu ovog zakona, zatvoren ili otvoren prodajni prostor određen aktom nadležnog organa na kome se povremeno ili svakodnevno prodaju poljoprivredni proizvodi, namirnice, roba za svakodnevnu potrošnju i ostala roba.

Pijacu može da ustanovi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, na svom području.

Ako aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave održavanje pijaca i pružanje usluga na njima, nije predviđeno kao komunalna delatnost, pijacu može da ustanovi i registrovano udruženje proizvođača ili trgovaca koje se bavi proizvodnjom ili trgovinom robe za čiju prodaju se pijaca ustanovljava, po prethodno pribavljenoj dozvoli nadležnog organa, saglasno propisima o planiranju i izgradnji.

Jedinica lokalne samouprave ili udruženje koje je ustanovilo pijacu upravlja pijacom, održava red na njoj i odgovara za njen rad, ako pisanim ugovorom upravljanje pijacom ne poveri drugom licu (pijačna uprava).

Aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave utvrđuju se prostor, način i vreme održavanja trgovine, način upravljanja pijacom i davanja u zakup pijačnog prostora, merila za određivanje dela pijačnog prostora koji se daje u zakup na rok duži od sedam dana i za određivanje visine naknade za zakup pijačnog prostora i druga pitanja od značaja za organizovanje i rad pijace.

Pijačni prostor čine tezge, kiosci, omeđene površine zemljišta i drugi prostor unutar površine pijace određen u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Pijačna uprava može davati u zakup pijačni prostor na rok duži od sedam dana samo u postupku javnog nadmetanja, shodnom primenom odredbi ovog zakona, koje se odnose na trgovinu javnim nadmetanjem i u skladu sa aktom iz stava 6. ovog člana.

Pijačna uprava određuje pijačni prostor, koji se daje u zakup na rok duži od sedam dana, posebno vodeći računa da preostali pijačni prostor svojom veličinom i položajem zadovoljava potrebe dnevnih zakupaca pijačnog prostora i omogućuje ravnopravnu tržišnu utakmicu između dnevnih i zakupaca na duži rok.

Opšti uslovi ugovora o zakupu pijačnog prostora utvrđuju se aktom koji donosi pijačna uprava, uz saglasnost nadležnog organa na čijem području se nalazi pijaca, ako taj organ ne vrši i funkciju pijačne uprave.

Pijačni prostor se smatra javnom površinom u vreme kad radi pijaca.

Uslovi trgovine na pijacama

Član 65.

Trgovinom na pijacama mogu da se bave registrovani trgovci, a bez registracije i lica koja se bave proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, proizvođači u domaćoj radinosti i druga fizička lica, pod uslovima utvrđenim zakonom.

Zakupac pijačnog prostora sa rokom dužim od sedam dana može biti samo trgovac registrovan za trgovinu na veliko ili malo, kao i poljoprivredni proizvođač za prodaju svojih proizvoda.

Fizička lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom i druga fizička lica mogu bez registracije prodavati na pijacama isključivo voće, povrće i druge poljoprivredne proizvode domaćeg porekla, koje su sami proizveli, zatim proizvode svoje domaće radinosti, kao i svoju polovnu robu.

Voće, povrće i druge poljoprivredne proizvode uvoznog porekla, kao i robu široke potrošnje mogu prodavati na pijacama isključivo trgovci registrovani za trgovinu na veliko ili na malo.

Pijaca odnosno lice koje upravlja pijacom ne sme na pijaci da organizuje prodaju ili kupovinu robe za svoj račun.

Ništavi su ugovori zaključeni protivno stavu 5. ovog člana, a pijaca, odnosno lice koje njom upravlja nema pravo na povraćaj robe odnosno novca, koji je dalo u izvršavanju obaveza po osnovu tih ugovora.

Lice koje upravlja pijacom dužno je da:

1. pijacu jasno obeleži, da je izdvoji od okolnog prostora i da označi dane njenog održavanja (pijačni dani);
2. obezbedi vagu, na kojoj potrošači mogu za sve vreme rada pijace da provere masu kupljene robe (kontrolna vaga), da tu vagu jasno označi na mestu njenog nalaženja i da potrošačima omogući lak pristup toj vagi;
3. omogući prisustvo tržišnog i sanitarnog inspektora za sve vreme rada pijace, kao i veterinarskog inspektora, ako se na pijaci prodaje stoka i živina;
4. obezbedi primerene uslove za prodaju i rukovanje robom, kao i za njeno čuvanje.

Shodna primena i prateći propisi

Član 66.

Na trgovinu na pijacama shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, koje se odnose na trgovinu na veliko i malo.

Ministarstvo bliže uređuje uslove za lica koja prodaju robu na pijacama i način dokazivanja porekla robe koja se prodaje na pijacama.

Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja uz saglasnost Ministrstva bliže uređuju uslove i način provere zdravstvene i sanitarne odnosno fitosanitarne i veterinarsko-sanitarne ispravnosti namirnica, proizvoda biljnog i životinjskog porekla i druge robe koja se prodaje na pijacama, kao i sanitarni i zdravstveni uslovi za lica koja prodaju robu na pijacama.

Veletržnica

Član 67.

Veletržnica je prostor na kojem se organizuje trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima uz pružanje pratećih usluga, kao što su izdavanje prostora za izlaganje i prodaju tih proizvoda, njihovo skladištenje, dorada, prerada, pakovanje i druge usluge u vezi sa rukovanjem i prevozom tih proizvoda.

Svako zainteresovano lice može da organizuje veletržnicu uz prethodnu dozvolu nadležnog organa na čijem području je organizuje, ali je ne može organizovati u užem centru naselja, osim ako nadležni organ drugačije odluči.

Aktom nadležnog organa utvrđuju se prostor, način i vreme održavanja trgovine, način upravljanja veletržnicom, davanja u zakup i merila za zakupninu poslovnog prostora na veletržnici i druga pitanja od značaja za organizovanje i rad veletržnice.

Prostor veletržnice čine prostorije, skladišta, tezge, kiosci, omeđene površine zemljišta i drugi prostor unutar površine veletržnice određen u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Lice koje upravlja veletržnicom može davati u zakup prostor veletržnice na rok duži od mesec dana samo putem javnog nadmetanja, shodnom primenom odredbi ovog zakona, koje se odnose na trgovinu javnim nadmetanjem i u skladu sa aktom iz stava 3. ovog člana.

Lice koje upravlja veletržnicom uređuje prostor veletržnice tako da obezbedi povremenim trgovcima odgovarajući prostor na veletržnici, koji im po svojoj veličini i položaju omogućava ravnopravnu tržišnu utakmicu sa zakupcima na rok duži od mesec dana.

Opšti uslovi ugovora o zakupu prostora veletržnice utvrđuju se aktom koji donosi lice koje upravlja veletržnicom, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa na čijem području se veletržnica nalazi.

Prostor veletržnice se smatra javnom površinom u vreme kad ona radi.

Uslovi trgovine na veletržnicama

Član 68.

Trgovinu na veletržnicama mogu da obavljaju trgovci registrovani za trgovinu na veliko poljoprivrednim proizvodima, a bez registracije i lica koja se bave proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, kad prodaju sopstvene proizvode.

Trgovac na veliko može da prodaje na veletržnici poljoprivredne proizvode i na malo bez posebne registracije za trgovinu na malo.

Voće, povrće i druge poljoprivredne proizvode uvoznog porekla, kao i robu široke potrošnje na veletržnicama mogu prodavati isključivo registrovani trgovci.

Veletržnica odnosno lice koje upravlja veletržnicom ne sme na njoj da organizuje prodaju ili kupovinu robe za svoj račun.

Ništavi su ugovori zaključeni protivno stavu 4. ovog člana, a veletržnica odnosno lice koje njom upravlja nema pravo na povraćaj robe odnosno novca, koji je dalo u izvršavanju obaveza po osnovu tih ugovora.

Lice koje upravlja veletržnicom dužno je da:

1. veletržnicu jasno obeleži, da je izdvoji od okolnog prostora i da označi dane njenog rada;
2. obezbedi vagu shodno odredbama ovog zakona o kontrolnoj vagi na pijacama;
3. omogući prisustvo tržišnog i sanitarnog inspektora za sve vreme rada veletržnice;
4. obezbedi primerene uslove za prodaju i rukovanje robom, kao i za njeno čuvanje.

Shodna primena i prateći propisi na veletržnicama

Član 69.

Na trgovinu na veletržnicama shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, koje se odnose na trgovinu na veliko, izuzev kad se roba prodaje potrošačima, kad se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o trgovini na malo.

Propis iz člana 66. stav 2. ovog zakona, kojim Ministarstvo bliže uređuje uslove za lica koja prodaju robu na pijacama i način dokazivanja porekla te robe shodno se se primenjuje na lica koja obavljaju trgovinu na malo na veletržnicama.

Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležano za poslove zdravlja, uz saglasnost Ministarstva bliže uređuju uslove i način provere zdravstvene i sanitarne odnosno fitosanitarne i veterinarsko-sanitarne ispravnosti namirnica, proizvoda biljnog i životinjskog porekla i druge robe koja se prodaje na veletržnicama, kao i sanitarne i zdravstvene uslove za lica koja prodaju robu na veletržnicama .

Sajmovi

Član 70.

Sajam je izložba na određenom prostoru, ograničenog trajanja, na kojoj se okupljaju trgovci (izlagači), kupci i potrošači, radi upoznavanja sa robom, tehnologijama ili uslugama, koji se trenutno nude na tržištu.

Sajamska priredba može da traje najviše mesec dana u kalendarskoj godini, ako nadležni organ, na čijoj se teritoriji sajam organizuje, ne predvidi drugačije.

Sajam organizuje nadležni organ, na čijem području se održava, a drugo lice samo uz prethodnu dozvolu nadležnog organa jedinice lokalne samouprave na čijem području treba da se održi (povremeni sajam).

Delatnošću organizovanja sajmova može da se bavi samo privredno društvo, po prethodno pribavljenoj dozvoli za održavanje sajmova od nadležnog organa , na čijem području namerava da organizuje sajam (trajni sajam).

Delatnost trajnog sajma sastoji se iz povremenog organizovanja sajamskih priredbi određenih namena na utvrđenom prostoru, uz pružanje pratećih usluga, kao što su iznajmljivanje, projektovanje i pripremanje izložbenih mesta u sajamskom prostoru, skladištenje robe ili izdavanje skladišnog prostora, organizovanje ili vršenje prevoza robe za izlagače, utovar, istovar i pakovanje robe, marketinške, ugostiteljske i druge usluge u vezi sa organizovanjem priredbe.

Aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave utvrđuju se prostor, način održavanja sajmova, način upravljanja povremenim sajmom, kao i ograničenja i zabrane organizatoru sajma, kojim se štite opšti interesi jedinice lokalne samouprave na čijem području se organizuje, građana i privrednih subjekata.

Prostor sajma čine izložbeni prostor, prostorije, skladišta, tezge, kiosci, omeđene površine zemljišta i drugi prostor unutar površine sajma određen u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Uslovi održavanja sajma

Član 71.

Organizator povremenog ili trajnog sajma, upravlja sajmom i ne može da trguje za svoj ili tuđ račun robom čiju izložbu organizuje, osim u vansajamsko vreme, ako je registrovan za trgovinu.

Ništavi su ugovori zaključeni protivno stavu 1. ovog člana a organizator sajma nema pravo na povraćaj robe odnosno novca, koji je dao u izvršavanju obaveza po osnovu tih ugovora.

Organizator je dužan da donese i objavi uslove organizovanja i pravila održavanja sajma.

Ako je organizator sajma privredno društvo u skladu sa ovim zakonom, taj organizator donosi i objavljuje uslove organizovanja i pravila održavanja sajma uz prethodnu saglasnost nadležnog organa na čijem područiju se sajam nalazi.

Organizator sajma dužan je da:

1. sajam jasno obeleži, da ga izdvoji od okolnog prostora i da označi dane njegovog održavanja u vreme kad se održava;
2. omogući prisustvo tržišnog i, po potrebi, drugih inspektora za sve vreme rada sajma;
3. obezbedi primerene uslove za izlaganje, prodaju i rukovanje robom, kao i za njeno čuvanje.

Izlagači robe na sajmu mogu da budu samo njeni proizvođači odnosno trgovci na veliko ili na malo.

Robom izloženom na sajmu može da se trguje samo na veliko, pri čemu se izložena roba smatra uzorkom, osim kad je organizator dopustio svojim uslovima organizovanja sajma i njenu prodaju na malo.

Shodna primena i prateći propisi trgovine na sajmovima

Član 72.

Na trgovinu na sajmovima shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, koje se odnose na trgovinu na veliko, izuzev kad se roba prodaje potrošačima, kad se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o trgovini na malo.

Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja uz saglasnost Ministarstva bliže uređuju uslove i način provere zdravstvene i sanitarne odnosno fitosanitarnoe i veterinarsko-sanitarne ispravnosti namirnica, proizvoda biljnog i životinjskog porekla i druge robe koja se izlaže i prodaje na sajmovima, kao i sanitarne i zdravstvene uslove za lica koja izlažu i prodaju tu robu na sajmovima.

Odredbe ovog zakona o sajmovima shodno se primenjuju i na druge povremene izložbe, priredbe i slične manifestacije koje se održavaju na određenom prostoru.

Odeljak 8 - TRGOVINA LIČNIM NUĐENjEM

Pojam

Član 73.

Trgovina ličnim nuđenjem je trgovina na malo, koju trgovac obavlja tako što nudi robu ili usluge ličnim prilaženjem određenom potrošaču, koji je fizički prisutan na mestu ponude, kada potrošač nije tražio da mu se učini ponuda, a naročito prodajom od vrata do vrata ("na pragu").

Trgovinom ličnim nuđenjem smatra se naročito trgovina koja se obavlja:

1. od strane putujućih trgovaca, bez obzira na način prodaje („na pragu“ kuće, stana ili prostorijama ponuđenog ili na drugi način);
2. na skupovima potrošača koje je trgovac organizovao pozivanjem potrošača (oglašavanjem, ličnim pozivanjem, promovisanjem);
3. iz kolica ili vozila, kada prodavac lično poziva određenog potrošača da kupi robu iz kolica ili vozila, osim kad su kolica ili vozilo smešteni na pijaci ili vašaru;
4. iz torbe (torbarenje, kolportiranje) na javnim mestima;
5. svakim drugim ličnim pristupanjem trgovca potrošačima, koji nisu tražili da im se učini ponuda.

Trgovina ličnim nuđenjem može da se obavlja za svoj ili za tuđ račun.

Trgovac može da obavlja trgovinu ličnim nuđenjem lično ili preko drugih lica, kao zaposlenih ili ugovornih poslenika.

Uslovi

Član 74.

Trgovinu ličnim nuđenjem može da obavlja trgovac, koji se registrovao za takav način trgovine i koji ispunjava druge uslove u skladu sa ovim zakonom, bez obzira da li mu je to isključiva ili jedna od više delatnosti koje obavlja.

Trgovac je dužan da prijavi trgovinu ličnim nuđenjem nadležnom organu opštine odnosno grada, pre nego što počne da je obavlja na odgovarajućem području, kao i da je odjavi, kada je okonča.

Prijava iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podatke o trgovcu, o robi ili uslugama koje će se lično nuditi, načinu ličnog nuđenja, danu otpočinjanja trgovine i njenom trajanju.

Organ jediice lokalne samouprave vodi evidenciju o podnetim prijavama iz stava 3. ovog člana.

Vlada bliže uređuje vrstu robe i usluga koje ne mogu biti predmet trgovine ličnim nuđenjem.

Ministarstvo bliže uređuje sadržinu prijave i evidencije iz stava 3. ovog člana.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave bliže uređuje uslove i način trgovine ličnim nuđenjem jedinstveno za sve trgovce na području te jedinice lokalne samouprave .

Propisom iz stava 7. ovog člana ne može se zabraniti trgovina ličnim nuđenjem iz razloga nepovoljne ocene svrsishodnosti njenog obavljanja na području jedinice lokalne samouprave.

Trgovac je dužan da se na području jedinice lokalne smaouprave, gde obavlja trgovinu ličnim nuđenjem, pridržava propisa o uslovima i načinu ličnog nuđenja i prodaje.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave ako utvrdi da se trgovina ličnim nuđenjem obavlja protivno ovom zakonu i drugim propisima, o toj povredi propisa, bez odlaganja, obaveštava Ministarstvo.

Trgovina ličnim nuđenjem preko punomoćnika

Član 75.

Lice koje obavlja trgovinu ličnim nuđenjem za tuđ račun, ne sme istovremeno da je obavlja istom robom na istom području za svoj račun, osim ako je drugačije ugovorio sa trgovcem za čiji račun je obavlja.

Lice koje suprotno stavu 1. ovog člana obavlja trgovinu ličnim nuđenjem za svoj račun, dužan je da ostvareni prihod, po odbitku svojih troškova i ugovorene zarade, ustupi trgovcu za čiji račun radi.

Ako trgovac obavlja trgovinu ličnim nuđenjem preko punomoćnika, dužan je da svakom od njih izda legitimacionu karticu, iz koje je jasno vidljiv identitet izdavaoca i lica kome je ta kartica izdata, kao i obim i granice ovlašćenja imaoca legitimacione kartice da za račun trgovca obavlja trgovinu ličnim nuđenjem.

Lica iz stava 1. ovog člana, preko kojih trgovac obavlja trgovinu ličnim nuđenjem, moraju da budu trgovci registrovani za trgovinu ličnim nuđenjem.

Trgovac, odnosno njegov punomoćnik, dužan je da pokaže legitimacionu karticu svakom potrošaču, pre nego što mu lično ponudi robu na prodaju.

Trgovac iz stava 3. ovog člana vodi evidenciu o izdatim legitimacionim karticama.

Ministarstvo bliže uređuje sadržinu i način izdavanja legitimacione katrice i sadržinu i način vođenja evidencije o izdavanju tih kartica, sa obrascima te kartice i te evidencije.

Obaveza predaje robe kupcu

Član 76.

Trgovac, odnosno njegov punomoćnik, ne može u trgovini ličnim nuđenjem naplatiti cenu pre nego što robu pokaže i preda kupcu.

Obaveza izdavanja potvrde o zaključenom ugovoru

Član 77.

Trgovac, odnosno njegov punomoćnik, dužan je da u trgovini ličnim nuđenjem na pragu kuće, stana ili u prostorijama kupca, kao i na skupovima potrošača koje je organizovao, potrošaču izda potvrdu o zaključenom ugovoru odmah prilikom zaključenja ugovora, a najkasnije prilikom naplate cene ili jednog njenog dela.

Potvrda mora da sadrži:

1. ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište trgovca;
2. opis prodate robe ili usluge;
3. iznos cene i podatak da li je cena naplaćena u celini ili delimično;
4. obaveštenje o uslovima i postupku otkaza ugovora;
5. ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište lica koje je dužno da pruži usluge servisa za prodatu robu;
6. garanciju za ispravno funkcionisanje prodate robe, u skladu sa propisima koji uređuju garanciju za ispravno funkcionisanje prodate stvari;
7. obaveštenje o pravu na otkaz ugovora ugovora zaključenog sa neodređenim trajanjem ili rokom trajanja preko jedne godine;
8. datum izdavanja.

Trgovac, odnosno njegov punomoćnik, dužan je da pri prodaji robe ili usluga ličnim nuđenjem na drugi način, koji nije naveden u stavu 1. ovog člana, izda račun koji sadrži i adresu, odnosno poslovno ime i sedište trgovca, opis prodate robe ili usluge, iznos naplaćene cene i datum izdavanja.

Pravo na otkaz

Član 78.

Potrošač ima pravo da otkaže ugovor zaključen u trgovini ličnim nuđenjem na pragu kuće, stana ili u njegovoj prostoriji, ili na skupovima potrošača bez obrazloženja, u roku od sedam dana.

Na otkaz ugovora iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o otkazu ugovora zaključenog u daljinskoj trgovini.

Neprijavljeno lično nuđenje

Član 79.

Trgovac koji bez prijave nadležnom organu jedinice lokalne samouprave obavlja trgovinu ličnim nuđenjem, dužan je na zahtev potrošača da vrati naplaćeni iznos za prodatu robu bez ikakvih odbitaka.

Potrošač ima pravo da zahteva povraćaj novca, u skladu sa stavom 1. ovog člana, u roku od šest meseci od dana saznanja za neprijavljenu trgovinu, a najkasnije u roku od godinu dana od dana kad je cenu u celosti platio bez obzira da li roba ima pravnih ili fizičkih mana, pod uslovom da je prodavcu vrati u stanju u kakvom ju je primio, ne uzimajući u obzir umanjenje njene vrednosti usled redovne upotrebe ili stajanja.

Trgovac nema pravo na naknadu za koristi koje je potrošač imao od upotrebe vraćene robe.

Toškove povraćaja naplaćenog iznosa novca i robe u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana snosi trgovac.

Pravo na tužbu

Član 80.

Pravo na tužbu u sporovima koji su nastali iz ugovora zaključenih u trgovini ličnim nuđenjem, ima lice koje je pretrpelo štetu i organizacije ili udruženja za zaštitu potrošača.

U sporovima iz stava 1. ovog člana trgovac snosi teret dokazivanja da je izvršio obaveze iz ovog zakona, u vezi sa obaveštavanjem potrošača, izdavanjem potvrde i izvršenjem ugovora, kao i sa poštovanjem propisanih rokova.

Primena opštih pravila

Član 81.

Odredbe kojim ovaj zakon uređuje zaštitu potrošača u trgovini ličnim nuđenjem ne isključuju, niti umanjuju prava koja kupac ima po opštim propisima prema prodavcu u ugovoru o prodaji robe.

Glava četvrta - NEPOŠTENA UTAKMICA

Odeljak 1 - POJAM I DELA

Pojam

Član 82.

Zabranjeno je svako postupanje trgovca u cilju utakmice koje je protivno poštenim običajima i kojim se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu ili potrošaču.

Iznošenje uvredljivih tvrdnji

Član 83.

Zabranjeno je trgovcu iznošenje neistinitih ili uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu, njegovoj robi ili uslugama, ličnim ili poslovnim odnosima i o drugim okolnostima koje nanose ili mogu naneti štetu njegovom ugledu ili poslovanju.

Ugrožavanje slobode odlučivanja

Član 84.

Zabranjeno je trgovcu da prinudi, prevari ili na drugi način spreči drugog trgovca ili potrošača da slobodno donosi odluke u trgovini.

Nedozvoljeno uznemiravanje

Član 85.

Zabranjeno je trgovcu da drugog trgovca ili potrošača nedozvoljeno uznemirava, a naročito da se reklamira:

1. licu koje to očigledno ne želi;
2. putem telefona potrošačima bez njihove izričite saglasnosti, odnosno drugim trgovcima bez njihove prećutne saglasnosti;
3. putem pozivnih automata, faks-mašina ili elektronske pošte bez saglasnosti adresata;
4. putem sredstava javnog oglašavanja, a da nije poznat njegov identitet i adresa.

Izuzetno od odredbe stava 1. tačka 3) ovog člana, neće postojati nedozvoljeno reklamiranje elektronskom poštom ako:

1. je trgovac saznao elektronsku adresu adresata prilikom prodaje robe ili usluga;
2. trgovac koristi tu adresu za reklamiranje sopstvene slične robe ili usluga;
3. adresat se nije usprotivio reklamiranju i

4) trgovac je adresata, prilikom uzimanja adrese i prilikom svakog njenog kasnijeg korišćenja, jasno i izričito upozorio da se može u svako doba usprotiviti korišćenju adrese uz plaćanje samo redovnih troškova prenošenja takvog zahteva.

Iskorišćavanje slabosti potrošača

Član 86.

Zabranjeno je trgovcu da iskorišćava trgovačko neiskustvo, lakovernost, strah i stanje nužde potrošača, a posebno dece i omladine.

Nepoštena reklama

Član 87.

Zabranjena je reklama kojom se stvara ili može stvoriti zabuna na tržištu, a naročito u pogledu:

1. svojstava robe ili usluga, kao što su obim ponude, vrsta, sastav, namena, količina, izgled, geografsko ili trgovačko poreklo, način i datum proizvodnje ili obavljanja, dejstvo, rezultati ili bitne osobine provere ili kontrole sprovedene na robi ili uslugama;
2. cene i načina izračunavanja cene, kao i uslova pod kojima se roba isporučuje ili usluga obavlja;
3. identiteta reklamera, što uključuje njegovo ime (naziv), delatnost, profesiju,imovinska i lična prava, a naročito autorska prava i prava industrijske svojine, nagrade i priznanja.

Zabrana iz stava 1. ovog člana odnosi se i na reklamu koja je urađena a nije stavljena u opticaj.

Nepoštena uporedna reklama

Član 88.

Zabranjena je uporedna reklama koja:

1. se odnosi na robu ili usluge koji ne zadovoljavaju istu potrebu ili ne služe istoj nameni;
2. se odnosi na proizvode sa različitim geografskim poreklom, kada ti proizvodi imaju oznaku porekla;
3. ne upoređuje objektivno jednu ili više bitnih i proverljivih osobina robe ili usluga ili njihovu cenu;
4. stvara ili može stvoriti zabunu na tržištu u pogledu takmaca, robe ili usluga koje nude ili znakova razlikovanja koje koriste;
5. nanosi ili može naneti štetu ugledu žiga, poslovnog imena, oznake porekla ili drugih znakova razlikovanja, robe, usluga ili delatnosti takmaca ili njegovom ličnom ugledu;
6. nepošteno iskorišćava ugled tuđeg žiga, poslovnog imena, oznake porekla ili drugog znaka razlikovanja;
7. predstavlja robe ili usluge kao imitacije robe ili usluga koje nose tuđu oznaku porekla, žig ili firmu;
8. sadrži reči "samo", "jedino", "isključivo" ili drugi izraz koji adresata pogrešno navodi na zaključak da nema druge robe te vrste, ili da nema drugih proizvođača odnosno trgovaca ili da nema druge robe tih svojstava.

Neistinito označavanje

Član 89.

Zabranjeno je neistinito označavanje robe ili usluga podacima koji se odnose na njihovu količinu, kvalitet, cenu, geografsko ili trgovačko poreklo, način proizvodnje, prava intelektualne svojine i drugim podacima kojima se stvara ili može stvoriti zabuna na tržištu.

Podražavanje

Član 90.

Zabranjeno je podražavanje roba i usluga drugog trgovca kojim se stvara ili može stvoriti zabuna na tržištu u pogledu porekla ili tržišne vrednosti robe ili usluga ili se na drugi način nanosi ili može naneti šteta ugledu ili poslovanju drugog trgovca.

Povreda poslovne tajne

Član 91.

Zabranjeno je sticanje, korišćenje i odavanje poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, povredom odnosa poverenja između imaoca i lica koja za njega rade ili su sa njim u ugovornom ili drugom poslovnom odnosu ili na drugi nepošten način.

Zabranjeno je trgovcu da drugom licu saopštava, sa ili bez naknade, lične podatke o svojim kupcima i poslovnim saradnicima, bez obzira na način na koji ih je saznao.

Piramidalna prodaja

Član 92.

Piramidalna prodaja, u smislu ovog zakona, postoji kada prodavac uslovljava pravo kupcima da preprodaju robu koju kupe od njega:

1. obavezom kupovine iste ili druge robe u određenoj količini ili vrednosti, po ceni koja prelazi iznos cene koštanja;
2. obavezom kupovine iste ili druge robe u količini ili vrednosti za koje prodavac zna ili bi morao da zna da su nerazumno velike, te da ih kupac neće moći preprodati;
3. obavezom nalaženja drugih lica koja će se baviti preprodajom robe iz ponude prodavca, ako je pravo na nagradu za nalaženje tih lica uslovljeno prethodnim plaćanjem ili davanjem posebne naknade prodavcu;
4. odricanjem od prava na povraćaj kupljene robe i usluge pod razumnim uslovima, ako je kupac u mogućnosti da ih vrati u stanju u kome se može ponovo prodati.

Uslovljavanje iz stava 1. tačka 4) ovog člana postojaće i kada prodavac propusti da obavesti kupca o njegovom pravu na povraćaj robe najkasnije prilikom zaključenja ugovora o prodaji.

Piramidalna prodaja postoji i kad se, umesto ugovora o prodaji robe iz stava 1. ovog člana, zaključuje jedan ili više ugovora o kupovini ili o razmeni robe, kao i kad se zaključuje jedan ili više ugovora o pružanju usluga, ako se zaključuju na način iz stava 1. ovog člana.

Zabranjeno je organizovanje, obavljanje, reklamiranje i podsticanje piramidalne prodaje.

Ništavi su ugovori iz st. 1-3. ovog člana, a prodavac odnosno pružalac usluge nema pravo da naplati cenu , ako je nije naplatio do časa kad je utvrđena ništavost i nema pravo na povraćaj robe, koju je isporučio na osnovu takvih ugovora, bez obzira da li je naplatio cenu.

Navođenje na neispunjenje ili raskid ugovora

Član 93.

Zabranjeno je trgovcu da navodi drugog trgovca na neispunjenje ili raskid ugovora sa trećim, obećanjem ili davanjem imovinske koristi ili druge pogodnosti ili na drugi nepošten način.

Imovinska korist ili druga pogodnost

Član 94.

Zabranjeno je davanje imovinske koristi ili druge pogodnosti članovima uprave trgovca, njegovim zastupnicima i punomoćnicima, zaposlenima i licima koja za njega obavljaju određene poslove radi ostvarivanja prednosti prilikom zaključenja ugovora sa trgovcem.

Neopravdano neispunjenje ili raskid ugovora

Član 95.

Zabranjeno je neopravdano neispunjenje ili jednostrani raskid trgovinskog ugovora u nameri zaključenja istog ili sličnog ugovora sa drugim, čime se nanosi ili može naneti šteta saugovaraču.

Nepoštovanje pravnih pravila i običaja

Član 96.

Zabranjeno je nepoštovanje od strane trgovca pravila utvrđenih zakonom i drugim propisom, kolektivnim ugovorom, opštim uslovima poslovanja i drugim pravilima trgovaca i njihovih udruženja, kao i poslovnim običajima, kako bi se stekle prednosti u tržišnoj utakmici u odnosu na takmace koji ih poštuju.

Bojkot

Član 97.

Zabranjeno je pozivati trgovce, njihova udruženja ili grupacije, ugovorom ih obavezivati ili na drugi način od njih tražiti da ne zaključe ili ne izvrše ugovor sa određenim trgovcem bez opravdanog razloga, čime mu se nanosi ili može naneti šteta.

Neravnopravno postupanje

Član 98.

Trgovci, udruženja ili grupacije trgovaca, koji imaju dominantan položaj na tržištu, ne mogu da bez opravdanog razloga neravnopravno postupaju prema trgovcima koji nude ili potražuju istu ili sličnu robu ili usluge, čime im se nanosi ili može naneti šteta, a naročito da iskorišćavaju stanje nedovoljne tražnje ili ponude ili nedostupnosti alternativnih kanala distribucije na relevantnom tržištu:

1. odbijanjem isporuke robe, odnosno pružanja usluge;
2. ugovaranjem različitih cena i drugih uslova ugovora;
3. odbijanjem ili uslovljavanjem prijema robe ili usluga pojedinih trgovaca u distributivnu mrežu nametanjem različitih uslova, ili pogodovanjem robe ili usluga pojedinih trgovaca u distributivnoj mreži;
4. uslovljavanjem zaključenja ugovora prihvatanjem dodatnih uslova koji uobičajeno nisu u vezi sa predmetom tih ugovora (vezana trgovina) i
5. drugim načinima pogodnim da trgovce dovedu u neravnopravan položaj.

Odredba stava 1. ovog člana se naročito odnosi na upadljivo isticanje ili na drugi način podsticanje prodaje robe jednog ili više određenih snabdevača u prodajnom objektu određenog trgovca u odnosu na istu ili sličnu robu ostalih snabdevača u istom objektu.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana se ne primenjuju na promocije ili promotivne prodaje robe određenog snabdevača u prodajnom objektu trgovca, s tim što one smeju da traju za jednog snabdevača do dve nedelje najviše četiri puta u kalendarskoj godini, i to za sve vrste njegove robe koje se nude na prodaju u tom objektu.

Trgovac je dužan da u svom prodajnom objektu u posebnoj evidenciji promotivnih prodaja upiše početak promotivne prodaje, robu i snabdevača na dan njenog početka, kao i završetak na dan njenog okončanja.

U sporu koji se vodi po tužbi zbog povrede odredbi ovog člana, trgovac, udruženje ili grupacija trgovaca koji imaju značajnu ekonomsku ili tržišnu moć snose teret dokazivanja opravdanosti razloga za neravnopravno postupanje.

Onemogućavanje trgovanja

Član 99.

Trgovci, udruženja ili grupacije trgovaca, koji imaju dominantan položaj na tržištu, ne mogu da bez opravdanog razloga sprečavaju druge trgovce da nude ili potražuju istu ili sličnu robu ili usluge, čime im se nanosi ili može naneti šteta, a naročito:

1. nuđenjem svoje robe ili usluga po ceni ispod cene koštanja;
2. odbijanjem isporuke robe, odnosno pružanja usluge;
3. iznuđivanjem povoljnijih cena i drugih uslova trgovine;
4. pogodovanjem sopstvene robe ili usluga u distributivnoj mreži;
5. uslovljavanjem zaključenja ugovora prihvatanjem dodatnih uslova koji uobičajeno nisu u vezi sa predmetom ugovora (vezana trgovina) i drugim načinima pogodnim da druge trgovce spreče da učestvuju u trgovini.

U sporu koji se vodi po tužbi zbog povrede odredbi stava 1 ovog člana, trgovac, udruženje ili grupacija trgovaca, koji imaju značajnu ekonomsku ili tržišnu moć, snose teret dokazivanja opravdanosti razloga za onemogućavanje trgovanja.

Špekulacija

Član 100.

Zabranjene su radnje kojima se izazivaju poremećaji na tržištu, čime se ostvaruje imovinska korist, koja se inače ne bi ostvarila, a naročito:

1. prikrivanje određene robe, ograničavanjem ili obustavljanjem njene prodaje;
2. otežavanje ili onemogućavanje kupovine robe;
3. zaključivanje prividnih ugovora, kojima se bitno povećava tražnja ili ponuda određene robe na tržištu, kako bi joj se cena povisila ili snizila;
4. zakučivanje ugovora samo u nameri da se dobije državni podsticaj, koji jedan ili oba ugovarača inače ne bi dobila;
5. izazivanjem poremećaja na tržištu na način, koji nije naveden u stavu 1. tač. 1) - 4) ovog člana.

Ništav je ugovor zaključen sa ciljem ostvarivanja imovinske koristi radnjama iz stava 1. ovog člana odnosno čiji je cilj ili posledica izazivanje poremećaja na tržištu, a nesavestan ugovarač nema pravo na povraćaj onog što je drugoj strani dao po osnovu tog ugovora, niti da zadrži ono što je od druge strane po osnovu tog ugovora primio.

Ako su oba ugovarača nesavesna, predmet njihovih obaveza se oduzima u korist ustanove za nezbrinutu decu, koja posluje na području na kojem se nalazi sedište odnosno prebivalište ugovarača.

Odeljak 2 - IMOVINSKO- PRAVNA ZAŠTITA

Tužba

Član 101.

Tužbom za delo nepoštene utakmice može se zahtevati:

1. utvrđenje dela nepoštene utakmice;
2. zabrana daljeg vršenja;
3. otklanjanje posledica nastalih vršenjem dela;
4. naknada štete, kako imovinske, tako i neimovinske;
5. objavljivanje presude o trošku tuženog.

Naknadu neimovinske štete zbog povrede poslovnog ugleda može zahtevati i oštećeno pravno lice.

Pravo na podnošenje tužbe

Član 102.

Tužbu za delo nepoštene utakmice mogu podneti:

1. trgovac i udruženja trgovaca čija su prava ugrožena ili povređena delom nepoštene utakmice;
2. organizacije i udruženja koja se staraju o zaštiti interesa potrošača, kada su prava potrošača ugrožena ili povređena delom nepoštene utakmice;
3. Republika Srbija kada je to potrebno radi zaštite njenog ugleda.

Rok

Član 103.

Tužba za delo nepoštene utakmice može se podneti u roku od šest meseci od dana saznanja za delo i počinioca, a najkasnije u roku od tri godine od učinjenog dela.

Hitnost postupka

Član 104.

Postupak po tužbi za delo nepoštene utakmice je hitan.

Privremene mere

Član 105.

Tužilac može zahtevati da sud izrekne privremenu meru u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izvršni postupak.

Prebacivanje tereta dokazivanja

Član 106.

Sud može, kada to nađe za opravdano, da zahteva od tuženog da dokaže istinitost određenih tvrdnji ili podataka.

Glava peta - STABILNOST I SNABDEVENOST TRŽIŠTA

Praćenje stabilnosti i snabdevenosti tržišta

Član 107.

Ministarstvo prati stabilnost i snabdevenost tržišta.

Radi sprečavanja poremećaja na tržištu Ministarstvo može pokrenuti postupak za ispitivanje uzroka poremećaja.

Postupak iz stava 2. ovog člana može pokrenuti i ministarstvo nadležno za privredu, ministarstvo nadležno za poljoprivredu, ministarstvo nadležno za energetiku, ministarstvo nadležno za rudarstvo, ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine(u daljem tekstu: resorno ministarstvo), na sopstvenu inicijativu ili na predlog privredne komore, udruženja privrednih subjekata, organizacije potrošača ili velikih trgovaca (u daljem tekstu: ovlašćeni predlagač).

Velikim trgovcem smatra se trgovac sa sedištem u Republici Srbiji, čiji udeo u trgovini određenom robom na veliko ili na malo ili trgovini usluga iznosi najmanje jednu desetinu vrednosti ukupnog prometa na tržištu Republike Srbije u prethodnoj kalendarskoj godini, prema zvaničnim statističkim podacima.

Velikim trgovcem, u smislu ovog zakona, smatra se i proizvođač sa sedištem u Republici Srbiji, čiji udeo u proizvodnji određene robe iznosi najmanje jednu desetinu njenog ukupnog obima proizvodnje u Republici Srbiji u prethodnoj kalendarskoj godini, prema zvaničnim statističkim podacima.

Velikim trgovcem, u smislu ovog zakona, smatra se grupacija i/ili privremena grupa uspostavljena radi pokretanja postupka iz st. 2. i 3. ovog člana, pred Vladom ili Ministarstvom.

Obaveznost ispitivanja uzroka poremećaja

Član 108.

Ministarstvo odnosno resorno ministarstvo je obavezno da sprovede postupak ispitivanja uzroka poremećaja na tržištu, kad ispitivanje naloži Vlada, ili kad nastupi ozbiljniji poremećaj u trgovini ili proizvodnji, ili postoji opasnost od njegovog nastupanja, a razlozi poremećaja nisu očigledni, bez obzira na njegovu veličinu, trajnost i ozbiljnost.

Smatra se da je ozbiljniji poremećaj u trgovini ili proizvodnji nastupio, odnosno da postoji opasnost od njegovog nastupanja, kada, bez očiglednog razloga:

1. prosečne cene robe na tržištu Republike Srbije porastu ili padnu za više od 10% u odnosu na pređašnje u roku od mesec dana, ili
2. manjak robe na tržištu ili njegovom delu traje duže od dve nedelje, ili
3. neuredno obavljanje usluga nužnih za normalan život i rad građana ili privrede, traje duže od nedelju dana.

Na osnovu činjenica utvrđenih u postupku ispitivanja Ministarstvo odnosno resorno ministarstvo podnosi izveštaj Vladi sa predlogom mera za uspostavljanje stabilnog i snabdevenog tržišta.

Ozbiljniji poremećaji u trgovini

Član 109.

Vlada određuje mere za uspostavljanje stabilnog i snabdevenog tržišta i način sprovođenja tih mera zbog ozbiljnijih poremećaja ili opasnosti od poremećaja u trgovini, a naročito usled okolnosti iz člana 108. stav 2. ovog zakona.

Vlada određuje mere iz stava 1. ovog člana samo ako poremećaj trgovine i razlog njegovog nastanka ne može da spreči niti da otkloni upotrebom robnih rezervi, uvozom, izvozom ili drugim merama tekuće ekonomske politike.

Vlada ukida određene mere za otklanjanje poremećaja na tržištu čim utvrdi da je prestao razlog zbog kojeg je te mere odredila ili da se određenom merom ne može ostvariti cilj radi čijeg ostvarenja je mera određena ili da određena mera stvara veću štetu u privredi zemlje nego korist.

Ništavost akta o ograničenju trgovine

Član 110.

Ne mogu se određivati mere ograničenja trgovine ako se u postupku ispitivanja utvrdi da je poremećaj u trgovini nastao usled uzroka, koji ne opravdavaju ograničavanje trgovine, ili da nisu ispunjeni uslovi za njihovo određivanje.

Ništav je akt kojim se uvodi opšte ograničenje trgovine, osim zbog rata ili neposredne ratne opasnosti, očuvanja jedinstva tržišta ili očuvanja teritorijalne celovitosti države.

Glava šesta - UNAPREĐENjE TRGOVINE

Direkcija za unapređenje trgovine

Član 111.

Obrazuje se Direkcija za unapređenje trgovine (u daljem tekstu: Direkcija), kao organa u sastavu Ministarstva.

Direkcija obavlja stručne i sa njima povezane izvršne poslove koji se odnose na:

1. uspostavljanje i očuvanje povoljne strukture mreže trgovinskih objekata na teritoriji Republike Srbije i na razvoj trgovinskog preduzetništva u cilju zaštite efikasne tržišne utakmice i ravnopravnosti trgovaca;
2. dodelu proizvođačima i pružaocima usluga prava da stavljaju nacionalni znak(brend) na svoju robu odnosno da taj znak koriste u pružanju svojih usluga;
3. vodi Registar lica kojima je dodeljen nacionalni znak (u daljem tekstu: Registar).

Obaveza obaveštavanja

Član 112.

Trgovac je dužan da pismeno obavesti Direkciju o otvaranju i zatvaranju svakog prodajnog objekta u roku od 15 dana od dana otvaranja ili zatvaranja.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i sedište trgovca, naziv, adresu i vrstu prodajnog objekta, veličinu prodajnog prostora i namenu prodajnog objekata.

Nacionalni znak (brend)

Član 113.

Ministarstvo, uređuje sadržinu i izgled nacionalnog znaka, uslove pod kojim se dodeljuje i oduzima proizvođačima ili pružaocima usluga pravo da taj znak koriste, uslove i način na koji proizvođači i pružaoci usluga mogu da označavaju robu ili uslugu tim znakom, kao i način njegovog korišćenja u trgovini, u cilju postizanja visokog kvaliteta domaće robe i usluga i njihovog lakog prepoznavanja prema poreklu na stranom tržištu.

Sadržinu i način vođenja Registra iz člana 111. stava 2. tačka 3) ovog zakona bliže uređuje Ministarstvo.

Dodela nacionalnog znaka vrši se na zahtev zainteresovanog lica koje ispunjava propisane usluve za dodelu znaka .

Uz zahtev za dodelu nacionalnog znaka prilaže se:

1. akt nadležnog organa o registraciji robne marke, ako je donet;
2. dokaze o ispunjenosti uslova za dodelu nacionalnog znaka iz stava 1. ovog člana.

Ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 4. tačka 2) ovog člana, Direkcija donosi rešenje kojim podnosiocu zahteva dodeljuje nacionalni znak .

U roku od tri dana od dana pravosnažnosti rešenja iz stava 5. ovog člana Direkcija vrši upis u Registar lica kome je dodeljen nacionalni znak.

U Registar iz stava 2. ovog člana upisuju se i podaci o oduzimanju nacionalnog znaka odnosno brisanju iz Registra lica kojima je izdat nacionalni znak, a na osnovu rešenja o oduzimanju nacionalnog znaka, koje donosi Direkcija pod uslovima iz stava 1. ovog člana.

Protiv rešenja iz st. 5. i 7. ovog člana dopuštena je žalba Ministru u roku od tri dana od dana prijema rešenja.

Glava sedma - NADZOR

Odeljak 1 - NADLEŽNOST

Član 114.

Ministarstvo vrši nadzor nad primenom ovog zakona, pratećih propisa i drugih propisa koji uređuju trgovinu, kvalitet i bezbednost neprehrambenih proizvoda u trgovini; upotrebu i ispravnost merila koja se koriste u trgovini; zaštitu prava potrošača; zaštitu prava intelektualne svojine; oglašavanje (reklamiranje); pravila poštene tržišne utakmice, preko tržišnog inspektora, a preko turističkog inspektora vrši nadzor nad primenom ovog zakona i drugih propisa u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja vrši nadzor nad primenom ovog zakona u pogledu sanitarnih i zdravstvenih uslova u trgovini preko sanitarnog i zdravstvenog inspektora.

Ministarstvo nadležno za poljopoprivredu vrši nadzor nad primenom ovog zakona u pogledu fitosanitarnih i veterinarsko-sanitarnih uslova u trgovini poljoprivrednim proizvodima, stokom, alkoholom, vinom i alkoholnim pićima, kao i nad primenom propisa o kvalitetu i bezbednosti prehrambenih proizvoda.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i drugih propisa kojima se uređuje trgovina na pijacama i drugim javnim površinama, obavlja opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd preko ovlašćenih lica u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, kao poverene poslove.

Ovlašćeno lice iz stava 4. ovog člana u obavljanju poverenih poslova inspekcijskog nadzora ima prava, dužnosti i ovlašćenja tržišnog inspektora.

Ministarstvo vrši nadzor nad radom jedinice lokalne samouprave u obavljanju poverenih poslova.

Odeljak 2 - INSPEKTOR

Uslovi za inspektora

Član 115.

Inspekcijski nadzor u trgovini može da obavlja inspektor sa visokom stručnom spremom koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom kojim se uređuje državna uprava, inspekcijski nadzor i položaj, prava i dužnosti državnih službenika.

Odnos sa drugim organima i licima

Član 116.

Inspektor ima pravo i dužnost da sarađuje sa drugim organima.

Inspektor je dužan da bez odlaganja pažljivo razmotri svaku prijavu o povredama propisa u trgovini i da sprovede nadzor, ako je u vezi sa poslovima koje obavlja, kao i da o toku postupka i njegovom ishodu, u primerenom roku, obavesti podnosioca prijave.

Svako lice koje je inspektor po ovom zakonu nadležan da nadzire, obavezno je da inspektoru omogući nesmetano obavljanje nadzora, a posebno uvid u knjige i isprave koje je po zakonu dužan da ima u trgovini , da pruži druga dokazna sredstva i omogući uviđaj na licu mesta.

Prava i dužnosti inspektora

Član 117.

Inspektor ima pravo i dužnost da u obavljanju inspekcijskog nadzora preduzima sve radnje potrebne za proveru zakonitosti obavljanja delatnosti nadziranog lica u skladu sa zakonom koji uređuje državnu upravu.

Inspektor ima i pravo i dužnost da:

1. pregleda prodavnice, druge prostorije i prostor, gde se obavlja delatnost ili se nalazi roba; objekte; opremu; uređaje, postrojenja; robu i druge predmete;
2. pregleda knjige i druge isprave, koje je nadzirano lice po propisima dužno da ima u obavljanju svoje delatnosti;
3. naloži da mu se, bez odlaganja, donesu i predaju knjige ili druge isprave, koje se ne nalaze na mestu gde se obavlja nadzor, kako bi ih odmah pregledao u prostoriji nadziranog lica ili u službenoj prostoriji inspektora uz prisustvo predstavnika nadziranog lica, kao i da mu se predaju radi pregleda u službenim prostorijama bez prisustva predstavnika nadziranog lica, uz pisanu potvrdu o njihovom uzimanju na pregled, koji može da traje najduže sedam dana;
4. uzima izjave, usmeno ili pismeno, od odgovornog lica, zaposlenih i drugih lica koja mogu da mu pomognu u utvrđivanju pravno značajnih činjenica;
5. obavi ili naredi da se odmah obavi popis robe kod nadziranog lica, radi utvrđivanja stvarnog stanja vrste i količine robe kojom raspolaže nadzirano lice u vreme obavljanja inspekcijskog nadzora;
6. uzima uzorke robe i drugih stvari radi provere njihovog kvaliteta, bezbednosti,originalnosti i slično;
7. preduzme ili naredi preduzimanje mera obezbeđenja dokaza o povredama propisa, ako postoji opasnost da oni kasnije budu uništeni ili da njihovo prikupljanje bude otežano, uključujući i privremeno oduzimanje robe kao predmeta krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja radi obezbeđenja dokaza , odnosno obezbeđenja izvršenja izrečene mere oduzimanja robe koju inspektor predlaže nadležnom pravosudnom organu;
8. zahteva pomoć nadležnog policijskog organa, u slučajevima kada se inspekcijski nadzor može da obavi samo na taj način ili ako oceni da nije u stanju da obavi nadzor bez pomoći policijskog organa.

Odeljak 3 - OVLAŠĆENjA INSPEKTORA

Pojam i vrste

Član 118.

Inspektor je ovlašćen da:

1. naloži otklanjanje nepravilnosti;
2. zabrani obavljanje delatnosti do otklanjanja nepravilnosti;
3. zatvori poslovni prostor za koji je zabranjeno obavljanje delatnosti;
4. privremeno oduzme robu koja je predmet prekršaja, privrednog prestupa ili krivičnog dela;
5. naloži zamenu robe sa nedostatkom, odnosno rešavanje prigovora (reklamacije) potrošača u skladu sa zakonom;
6. naloži povraćaj viška naplaćene cene;
7. zabrani nepoštenu reklamu ;
8. zabrani upotrebu neispravnog merila;
9. podnese prijavu za učinjeno krivično delo, privredni prestup ili prekršaj;
10. preduzme drugu meru, kojom se otklanja učinjena povreda propisa.

Inspektor je ovlašćen da trgovcu izrekne više mera istovremeno, pod uslovom da je to neophodno radi prestanka povrede, sprečavanja njenog budućeg činjenja i otklanjanja posledica.

Inspekcijska mera može da se izrekne samostalno ili uz opomenu odnosno novčanu kaznu, na način predviđen ovim zakonom.

Otklanjanje nepravilnosti

Član 119.

Nalog za otklanjanje nepravilnosti inspektor izriče, kada utvrdi da nadzirano lice ne primenjuje ili nepravilno primenjuje određeni propis u svom poslovanju.

Nalogom za otklanjanje nepravilnosti određuju se radnje, koje je nadzirano lice dužno da preduzme, u ostavljenom roku, koji ne može biti duži od 30 dana, osim kada je za određenu nepravilnost ovim ili posebnim zakonom određen drugačiji rok.

Lice kome je izrečena mera otklanjanja nepravilnosti dužno je da podnese dokaze o njenom otklanjanju inspektoru koji je izrekao meru, do isteka ostavljenog roka.

Zabrana obavljanja delatnosti

Član 120.

Zabranu obavljanja delatnosti inspektor izriče ako se:

1. obavlja delatnost neregistrovano, a registracija je po propisima obavezna;
2. obavlja delatnost bez dozvole, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa ako je ta dozvola, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa uslov za obavljanje delatnosti;
3. obavlja delatnost u prostoru koji ne ispunjava uslove propisane za obavljanje delatnosti;
4. nije obavljen popis robe u skladu sa propisima;
5. ne vodi ili netačno odnosno neažurno vodi propisana evidencija, ne poseduju isprave na osnovu kojih se vodi ta evidencija ili isprave nisu sačinjene na propisan način ili se evidencija i isprave ne nalaze u određenom prostoru, tako da ne može da se utvrdi stvarno stanje u poslovanju nadziranog lica ;
6. onemogući inspektora u obavljanju nadzora;
7. ne označe ili se pogrešno označe cene većeg broja roba ili usluga, ili se cene masovno naplaćuju drugačije nego što je označeno ili se, protivno propisima, naplaćuju u stranoj valuti;
8. ne primenjuju mere koje u skladu sa ovim zakonom odredi Vlada u cilju postizanja stabilnosti i snabdevenosti tržišta ili se primenjuju na način kojim se onemogućava ili otežava ostvarenje cilja, zbog kojeg su te mere određene;
9. vrši povreda prava intelektualne svojine i onemogućava ostvarivanje prava potrošača, odnosno ne izvršava nalog inspektora izdat za zaštitu tih prava;
10. ako se utvrde drugi razlozi predviđeni zakonom.

Zabrana može da se odnosi i za više delatnosti nadziranog lica, ako u svakoj postoji razlog koji opravdava zabranu njenog obavljanja.

Ako nadzirano lice podnese dokaze da je ispunilo uslove pre isteka ostavljenog roka, inspektor je dužan da odmah ukine zabranu, a ako ih ne podnese do isteka ostavljenog roka, zabrana traje, dok se uslovi ne ispune.

Inspektor je dužan da uz meru zabrane obavljanja delatnosti izrekne i meru zatvaranja poslovnog prostora u kome nadzirano lice obavlja zabranjenu delatnost, ako opravdano veruje da će nadzirano lice nastaviti sa obavljanjem delatnosti uprkos zabrani.

Zatvaranje poslovnog prostora

Član 121.

Inspektor izriče meru zatvaranja po