ZAKON O SANITARNOM NADZORU

Broj 125/04

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se poslovi sanitarnog nadzora, način i postupak vršenja sanitarnog nadzora, određuju se oblasti i objekti koji podležu sanitarnom nadzoru i sanitarni uslovi koje ti objekti moraju ispunjavati, kao i ovlašćenja, prava i dužnosti sanitarnih inspektora u postupku sanitarnog nadzora.

Poslovi sanitarnog nadzora

Član 2.

Sanitarni nadzor je inspekcijski nadzor nad primenom zakona, drugih propisa i opštih akata i nad sprovođenjem propisanih mera, u oblastima koje podležu sanitarnom nadzoru, uključujući i kontrolu ispunjenosti propisanih sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova (u daljem tekstu: sanitarni uslovi) koje moraju da ispune objekti, prostorije, postrojenja, uređaji, nameštaj, oprema i pribor, namenska prevozna sredstva i lica koja podležu sanitarnom nadzoru, sa ciljem zaštite zdravlja stanovništva.

Sanitarni nadzor iz stava 1. ovog člana je i zdravstveni nadzor nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, u skladu sa zakonom.

Sanitarni nadzor je i zdravstveni nadzor na granici i drugim mestima u kojima se vrši carinjenje nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe koji se uvoze, kao i sanitarni nadzor na granici nad putnicima, njihovim stvarima i saobraćajnim sredstvima u međunarodnom saobraćaju, u skladu sa posebnim zakonima, potvrđenim međunarodnim ugovorima i međunarodnim sanitarnim konvencijama.

Član 3.

Sanitarni nadzor iz člana 2. ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (u daljem tekstu: Ministarstvo), preko sanitarnih inspektora, u okviru delokruga utvrđenog zakonom.

Sanitarni nadzor iz člana 2. st. 1. i 2. ovog zakona na teritoriji autonomne pokrajine, kao povereni posao, vrši pokrajinski organ uprave nadležan za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora.

Član 4.

Sanitarni inspektori obavljaju poslove sanitarnog nadzora samostalno, na osnovu ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom.

U obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana sanitarni inspektori mogu preduzimati i druge mere i radnje u okviru prava i dužnosti utvrđenih posebnim zakonima.

Član 5.

Poslovi sanitarnog nadzora su poslovi od opšteg interesa za Republiku.

II. OBLASTI KOJE PODLEŽU SANITARNOM NADZORU

Član 6.

Oblasti koje podležu sanitarnom nadzoru, u smislu ovog zakona jesu:

1. oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti;
2. oblast zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji, prometu i uvozu;
3. oblast javnog snabdevanja stanovništva vodom za piće.

Član 7.

Sanitarni nadzor, u oblastima koje podležu sanitarnom nadzoru, obuhvata inspekcijski nadzor:

1. objekta i njegovog neposrednog okruženja;
2. unutrašnjeg prostora i prostorija u pogledu njihove građevinske celine, međusobne funkcionalne povezanosti i higijenskog stanja;
3. postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme i pribora;
4. sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, kao i sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe koji se uvoze radi stavljanja u promet na domaćem tržištu ili koji se privremeno uvoze ili izvoze radi prerade, dorade i obrade;
5. lica zaposlenih na određenim poslovima u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru (u daljem tekstu: zaposlena lica) i drugih lica koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, podležu sanitarnom nadzoru i obaveznim zdravstvenim pregledima na propisan način;
6. namenskih prevoznih sredstava i njihove opreme, u skladu sa zakonom.

Pod namenskim prevoznim sredstvima, utvrđenim u stavu 1. tačka 6) ovog člana, podrazumevaju se:

1. sredstva za prevoz životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe;
2. sredstva za prevoz putnika u javnom saobraćaju;
3. sanitetska prevozna sredstva i
4. prevozna sredstva registrovana za prenos umrlih lica.

Objekti koji podležu sanitarnom nadzoru

Član 8.

Objekti koji podležu sanitarnom nadzoru, u smislu člana 7. stav 1. tačka 1) ovog zakona jesu objekti u kojima se obavlja:

1. zdravstvena delatnost;
2. delatnost proizvodnje i prometa životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe;
3. delatnost javnog snabdevanja stanovništva vodom za piće;
4. ugostiteljska delatnost;
5. delatnost pružanja usluga održavanja higijene, nege i ulepšavanja lica i tela i nemedicinskih estetskih intervencija kojima se narušava integritet kože;
6. delatnost socijalne zaštite;
7. vaspitno-obrazovna delatnost;
8. delatnost kulture, fizičke kulture, sporta i rekreacije;
9. delatnost javnog saobraćaja i
10. drugi objekti određeni zakonom.

Član 9.

Pravna lica, organizacije i preduzetnici koji obavljaju delatnost u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, dužni su da pre početka obavljanja delatnosti u tim objektima, obezbede propisane opšte, odnosno opšte i posebne sanitarne uslove.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje opšte sanitarne uslove koje moraju da ispune svi objekti koji podležu sanitarnom nadzoru, kao i posebne sanitarne uslove koje moraju da ispune objekti utvrđeni u članu 8. tač. 1) do 5) ovog zakona.

Član 10.

Pravna lica, organizacije i preduzetnici koji obavljaju delatnost u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, dužni su da pre početka obavljanja delatnosti, pored uslova utvrđenih u članu 9. stav 1. ovog zakona, obezbede i higijenske uslove koji se odnose na zaposlena lica.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje higijenske uslove iz stava 1. ovog člana.

Član 11.

Pravna lica, organizacije, preduzetnici i fizička lica koja obavljaju delatnost u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, dužni su da u pogledu higijenskog stanja objekta, u toku korišćenja tog objekta, održavaju higijenu u objektu i njegovom neposrednom okruženju, održavaju higijenu prostorija, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme, pribora, namenskih prevoznih sredstava, higijenu radne odeće i obuće zaposlenih lica i preduzimaju druge higijenske mere u cilju zaštite zdravlja stanovništva, u skladu sa zakonom.

Radna odeća i obuća iz stava 1. ovog člana ne može se koristiti van radnog mesta.

Član 12.

Pravna lica, organizacije i preduzetnici mogu da obavljaju delatnosti utvrđene u članu 8. tač. 1) do 10) ovog zakona, samo u objektu koji ispunjava propisane opšte, odnosno opšte i posebne sanitarne uslove i u kojem su obezbeđeni higijenski uslovi koji se odnose na zaposlena lica.

Lica koja obavljaju delatnosti utvrđene u članu 8. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona moraju ispunjavati higijenske uslove u pogledu radne odeće i obuće i lične higijene zaposlenih.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje bliže uslove iz stava 2. ovog člana.

Kontrolu ispunjenosti uslova utvrđenih u st. 1. i 2. ovog člana, kao i kontrolu higijenskog stanja objekata koji podležu sanitarnom nadzoru, sanitarni inspektor vrši u postupku redovnog sanitarnog nadzora.

III. OVLAŠĆENJA, PRAVA I DUŽNOSTI SANITARNOG INSPEKTORA

Član 13.

U vršenju sanitarnog nadzora u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, sanitarni inspektor u propisanom postupku, može uzeti uzorke životnih namirnica, predmeta opšte upotrebe i vode za piće radi laboratorijskog ispitivanja njihove zdravstvene ispravnosti; briseve sa ruku zaposlenih lica, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme i pribora za obavljanje delatnosti koja podleže sanitarnom nadzoru radi laboratorijskog ispitivanja njihove higijenske ispravnosti, kao i uzorke sterilisanog materijala i sterilisanih instrumenata radi utvrđivanja njihove sterilnosti.

Uslove higijenske ispravnosti ruku zaposlenih lica, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme i pribora za obavljanje delatnosti koja podleže sanitarnom nadzoru, postupak i način uzimanja briseva radi laboratorijskog ispitivanja njihove higijenske ispravnosti i uzoraka sterilisanog materijala i sterilisanih instrumenata radi utvrđivanja njihove sterilnosti, kao i vrste laboratorijskih ispitivanja radi utvrđivanja higijenske ispravnosti iz stava 1. ovog člana, propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.

Troškove laboratorijskih ispitivanja nastale u postupku utvrđivanja higijenske ispravnosti ruku zaposlenih lica, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme i pribora za obavljanje delatnosti koja podleže sanitarnom nadzoru, kao i u postupku utvrđivanja sterilnosti sterilisanog materijala i sterilisanih instrumenata, snosi pravno lice, organizacija ili preduzetnik koji obavlja delatnost u objektu u kojem su uzeti brisevi, odnosno uzorci.

Laboratorijska ispitivanja u postupcima iz stava 3. ovog člana vrše zdravstvene ustanove i drugi oblici obavljanja zdravstvene delatnosti koji ispunjavaju propisane uslove za vršenje laboratorijskih ispitivanja u oblasti mikrobiologije, u skladu sa zakonom.

Član 14.

U oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti sanitarni inspektor ovlašćen je da vrši nadzor nad sprovođenjem propisanih mera radi sprečavanja pojave, suzbijanja, eliminacije i iskorenjivanja zaraznih bolesti, kao i da preduzima druge mere i radnje određene posebnim zakonom kojim se uređuje ta oblast.

Član 15.

Sanitarni inspektor ovlašćen je da po zahtevu stranke izda akt potreban za sprovođenje postupka iskopavanja, prevoza i prenošenja umrlih lica, na način i pod uslovima utvrđenim posebnim zakonom.

Član 16.

U postupku izrade urbanističkih planova, sanitarni inspektor na zahtev nadležnog organa uprave, dostavlja opšte i posebne sanitarne uslove koji se odnose na objekte koji podležu sanitarnom nadzoru i koji su sa aspekta zaštite zdravlja stanovništva od značaja za izgradnju objekata i uređenje prostora za koji se plan priprema, kao i opšte, odnosno opšte i posebne sanitarne uslove potrebne za izdavanje akta o urbanističkim uslovima u skladu sa posebnim zakonom.

Član 17.

U vršenju sanitarnog nadzora nad objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, u postupcima izgradnje, odnosno rekonstrukcije tih objekata, sanitarni inspektor utvrđuje da li je idejni projekat usklađen sa izvodom iz urbanističkog plana, odnosno sa aktom o urbanističkim uslovima kojima su utvrđeni opšti, odnosno opšti i posebni sanitarni uslovi, i daje sanitarnu saglasnost na idejni projekat za:

1. objekte u kojima se obavlja zdravstvena delatnost;
2. objekte za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće;
3. objekte za proizvodnju životnih namirnica putem industrijskih postrojenja i uređaja.

Sanitarni inspektor utvrđuje da li su objekti iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana izgrađeni, odnosno rekonstruisani u skladu sa sanitarnim uslovima utvrđenim u idejnom projektu na koji je data sanitarna saglasnost i daje sanitarnu saglasnost za korišćenje objekta.

Član 18.

Pravna lica, organizacije i preduzetnici koji će delatnost obavljati u novoizgrađenim, odnosno rekonstruisanim objektima utvrđenim u članu 17. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakona, dužni su da, pre početka obavljanja te delatnosti, pribave sanitarnu saglasnost na idejni projekat i sanitarnu saglasnost za korišćenje objekta radi obavljanja određene delatnosti.

U postupku sanitarnog nadzora nad objektima utvrđenim u članu 17. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakona, sanitarni inspektor ovlašćen je da izvrši i kontrolu pribavljenih sanitarnih saglasnosti iz stava 1. ovog člana i preduzme mere u skladu sa ovim i drugim posebnim zakonom.

Sanitarna saglasnost za korišćenje objekta predstavlja jedan od dokaza o ispunjenosti propisanih uslova, na osnovu kojih nadležni organ izdaje upotrebnu dozvolu.

Član 19.

Sanitarne saglasnosti iz člana 17. ovog zakona sanitarni inspektor izdaje na zahtev stranke.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje koji se dokazi prilažu uz zahtev stranke za izdavanje sanitarne saglasnosti na idejni projekat, odnosno sanitarne saglasnosti za korišćenje objekta.

Član 20.

Troškove nastale u postupku sanitarnog nadzora na zahtev stranke snosi podnosilac zahteva.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način utvrđivanja i visinu troškova iz stava 1. ovog člana.

Član 21.

Poslove sanitarnog nadzora utvrđene u čl. 13. do 18. ovog zakona, na teritoriji autonomne pokrajine, kao poverene poslove, vrši pokrajinski organ uprave nadležan za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora.

Član 22.

Državni organi, pravna lica i druge organizacije dužni su da sanitarnom inspektoru pružaju stručnu pomoć, da sarađuju u vršenju sanitarnog nadzora i da stavljaju na raspolaganje sve podatke potrebne za vršenje tog nadzora.

Član 23.

Pravna lica, organizacije, preduzetnici i fizička lica čija delatnost, objekti, namenska prevozna sredstva, zaposlena lica, proizvodi, postrojenja, uređaji, nameštaj, oprema i pribor podležu sanitarnom nadzoru, dužni su da sanitarnom inspektoru omoguće pristup u poslovne prostorije, nesmetano obavljanje sanitarnog nadzora i uzimanje potrebnih uzoraka, odnosno briseva koji podležu propisanim laboratorijskim ispitivanjima, kao i da na zahtev sanitarnog inspektora, pruže sva obaveštenja i podatke potrebne za vršenje sanitarnog nadzora.

Član 24.

Poslove sanitarnog inspektora može da obavlja: doktor medicine sa specijalizacijom iz epidemiologije ili higijene, doktor medicine, diplomirani inženjer tehnologije (prehrambenog odseka), diplomirani inženjer arhitekture, diplomirani građevinski inženjer (odsek za planiranje i građenje naselja i odsek za hidrotehniku) i diplomirani prostorni planer.

Pojedine manje složene poslove sanitarnog inspektora može da obavlja i viši sanitarni tehničar.

Lica iz st. 1. i 2. ovog člana mogu da obavljaju poslove sanitarnog inspektora pod uslovom da imaju najmanje tri godine radnog iskustva u struci, položen stručni ispit za rad u organima uprave i da ispunjavaju i druge uslove propisane zakonom.

Ministar nadležan za poslove zdravlja, u zavisnosti od složenosti i obima pojedinih poslova sanitarnog nadzora, posebnim aktom kojim se uređuje organizacija i sistematizacija radnih mesta u Ministarstvu, utvrđuje poslove sanitarnog inspektora koje mogu da obavljaju lica iz st. 1. i 2. ovog člana.

Član 25.

Poslove sanitarnog inspektora, u skladu sa ovim zakonom, mogu da obavljaju i lica sa visokom školskom spremom drugog obrazovnog profila stečenom do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako na dan stupanja na snagu ovog zakona obavljaju poslove sanitarnog inspektora.

Član 26.

U obavljanju poslova sanitarnog nadzora, sanitarni inspektor mora imati legitimaciju kojom se dokazuje svojstvo inspektora.

Za vreme obavljanja poslova sanitarnog i zdravstvenog nadzora na granici ili u drugim mestima u kojima se vrši carinjenje, sanitarni inspektor pored legitimacije utvrđene u stavu 1. ovog člana, mora imati i znak kojim se dokazuje svojstvo sanitarnog inspektora na granici.

Sanitarni inspektor obavlja poslove sanitarnog nadzora u propisanom službenom odelu.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje obrazac i sadržinu legitimacije i izgled znaka i službenog odela sanitarnog inspektora, način njihovog izdavanja, kao i način vođenja evidencije o izdatim legitimacijama i znacima sanitarnih inspektora.

Prava i dužnosti sanitarnog inspektora

Član 27.

U vršenju sanitarnog nadzora sanitarni inspektor ima pravo i dužnost da:

1. zabrani korišćenje objekta ili dela objekta u kojem se obavlja delatnost koja podleže sanitarnom nadzoru, ako pre početka obavljanja te delatnosti u objektu nisu obezbeđeni opšti i posebni sanitarni uslovi, dok se ti uslovi ne obezbede;
2. zabrani korišćenje objekta ili dela objekta koji podleže sanitarnom nadzoru, prostorija, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme i pribora, namenskih prevoznih sredstava, ako postoje higijenski nedostaci koji bitno ugrožavaju zdravlje ljudi, dok se ne otklone utvrđeni nedostaci;
3. zabrani korišćenje objekta ili dela objekta u kojem se obavlja zdravstvena delatnost, delatnost javnog snabdevanja stanovništva vodom za piće ili delatnost proizvodnje životnih namirnica putem industrijskih postrojenja i uređaja, ako pre početka obavljanja te delatnosti nije pribavljena sanitarna saglasnost na idejni projekat i sanitarna saglasnost za korišćenje objekta;
4. naredi otklanjanje nedostataka zbog kojih postoji opasnost po zdravlje ljudi, a koji se odnose na propisane opšte i posebne sanitarne uslove, higijensko stanje u objektu i njegovom neposrednom okruženju, unutrašnji prostor, prostorije i njihovu građevinsku celinu i međusobnu funkcionalnu povezanost, unutrašnje uređenje, postrojenja, uređaje, nameštaj, opremu i pribor, namenska prevozna sredstva, u ostavljenom roku;
5. zabrani korišćenje objekta ili dela objekta, prostorija, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme i pribora, namenskih prevoznih sredstava, ako utvrđeni nedostaci nisu otklonjeni u ostavljenom roku, do otklanjanja nedostataka;
6. naredi otklanjanje nedostataka koji se odnose na higijenske uslove koje moraju da ispune lica zaposlena u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru;
7. naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa zakonom;
8. obavesti drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan, kao i da podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup, odnosno da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Mere iz stava 1. tač. 1) do 7) ovog člana, prema pravnim licima, organizacijama, preduzetnicima i fizičkim licima nalažu se rešenjem sanitarnog inspektora u upravnom postupku.

Član 28.

Pravna lica, organizacije, preduzetnici i fizička lica dužni su da postupe po rešenju sanitarnog inspektora u roku određenom tim rešenjem.

Preduzimanje izuzetno hitnih mera radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, sanitarni inspektor može narediti i usmenim rešenjem, u skladu sa zakonom.

Rešenje iz stava 2. ovog člana mora se uneti u zapisnik o izvršenom sanitarnom nadzoru.

Član 29.

Protiv rešenja sanitarnog inspektora može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja sanitarnog inspektora rešava ministar nadležan za poslove zdravlja.

Rešenje iz stava 3. ovog člana konačno je.

Član 30.

Pravno lice, organizacija i preduzetnik mogu ponovo obavljati delatnost u objektu ili delu objekta koji podleže sanitarnom nadzoru, za koji je izrečena mera zabrane korišćenja, ako su u objektu ili delu objekta otklonjeni utvrđeni nedostaci.

Član 31.

Ako je u postupku sanitarnog nadzora, sanitarni inspektor naredio meru utvrđenu u članu 27. stav 1. tač. 1) do 3) i tački 5), obezbeđivanje naređene mere vrši se stavljanjem vidne oznake "zatvoreno po rešenju sanitarnog inspektora", ili stavljanjem službenog pečata za otisak u vosku na vrata glavnog ulaza u objekat.

Oznaka ili službeni pečat iz stava 1. ovog člana može se ukloniti sa objekta tek kad sanitarni inspektor zapisnikom konstatuje da su prethodno otklonjeni nedostaci zbog kojih je naređena mera zabrane korišćenja objekta.

Član 32.

Sanitarni inspektori dužni su da vode evidencije o svom radu, broju i stanju objekata koji podležu sanitarnom nadzoru i da o tome Ministarstvu podnose propisane periodične izveštaje.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način vođenja evidencija i izveštaja iz stava 1. ovog člana, kao i način njihovog podnošenja.

Član 33.

Ministarstvo se stara o organizaciji i unapređivanju rada sanitarnih inspektora, kao i o stručnom usavršavanju sanitarnih inspektora.

Poslove iz stava 1. ovog člana na teritoriji autonomne pokrajine vrši pokrajinski organ uprave nadležan za poslove zdravlja.

IV. KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 34.

Novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice i organizacija ako:

1. pre početka obavljanja delatnosti, u objektu koji podleže sanitarnom nadzoru, ne obezbedi propisane opšte, odnosno opšte i posebne sanitarne uslove (član 9. stav 1);
2. za novoizgrađeni, odnosno rekonstruisani objekat u kojem se obavlja zdravstvena delatnost, delatnost javnog snabdevanja stanovništva vodom za piće i delatnost proizvodnje životnih namirnica putem industrijskih postrojenja i uređaja, pre početka obavljanja te delatnosti ne pribavi sanitarnu saglasnost na idejni projekat i sanitarnu saglasnost za korišćenje objekta (član 18. stav 1).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik, novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara.

Član 35.

Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice i organizacija ako:

1. obavlja delatnost u objektu koji podleže sanitarnom nadzoru, a koji ne ispunjava propisane opšte, odnosno opšte i posebne sanitarne uslove i u kojem nisu obezbeđeni higijenski uslovi koji se odnose na zaposlena lica (član 12. stav 1);
2. ne omogući sanitarnom inspektoru pristup u poslovne prostorije, nesmetano obavljanje sanitarnog nadzora i uzimanje potrebnih uzoraka, odnosno briseva koji podležu laboratorijskim ispitivanjima, kao i ako na zahtev sanitarnog inspektora ne pruži sva obaveštenja i podatke potrebne za vršenje sanitarnog nadzora (član 23);
3. ne postupi po rešenju sanitarnog inspektora kojim se nalaže neka od mera utvrđenih u članu 27. stav 1. tač. 1) do 7), na način i u roku utvrđenim tim rešenjem (član 28. stav 1);
4. otpočne obavljanje delatnosti u objektu ili delu objekta koji podleže sanitarnom nadzoru za koji je izrečena mera zabrane korišćenja objekta ili dela objekta, a ne otkloni nedostatke utvrđene rešenjem sanitarnog inspektora (član 30);
5. sa obeleženog objekta, neovlašćeno ukloni oznaku ili službeni pečat za otisak u vosku kojima se obezbeđuje mera zabrane korišćenja objekta ili dela objekta (član 31).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 15.000 do 30.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik, novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 2), 3) i 5) ovog člana kazniće se i fizičko lice, novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara.

Član 36.

Novčanom kaznom od 150.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice i organizacija ako:

1. pre početka obavljanja delatnosti ne obezbedi higijenske uslove koji se odnose na zaposlena lica (član 10. stav 1);
2. u pogledu higijenskog stanja objekta, u toku korišćenja objekta ne održava higijenu u objektu i njegovom neposrednom okruženju, ne održava higijenu prostorija, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme, pribora, namenskih prevoznih sredstava, higijenu radne odeće i obuće zaposlenih lica i ako ne preduzima druge higijenske mere u cilju zaštite zdravlja stanovništva, u skladu sa zakonom (član 11).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 37.

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara na licu mesta kazniće se za prekršaj fizičko lice zaposleno u pravnom licu, organizaciji i radnji ako:

1. ne održava higijenu objekta i njegovog neposrednog okruženja, higijenu prostorija, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme, pribora, namenskih prevoznih sredstava, higijenu radne odeće i obuće zaposlenih lica i ako ne preduzima druge higijenske mere u cilju zaštite zdravlja stanovništva, u skladu sa zakonom (član 11. stav 1);
2. radnu odeću i obuću koristi van radnog mesta (član 11. stav 2);
3. ne ispunjava higijenske uslove u pogledu radne odeće i obuće i lične higijene zaposlenih (član 12. stav 2).

V. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 38.

Podzakonske akte iz člana 9. stav 2, člana 10. stav 2, člana 12. stav 3, člana 13. stav 2, člana 19. stav 2, člana 20. stav 2, člana 26. stav 4. i člana 32. stav 2, ministar nadležan za poslove zdravlja doneće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o sanitarnom nadzoru ("Službeni glasnik RS", br. 34/94 i 25/96), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 39.

Rešavanje u predmetima po zahtevu stranaka za izdavanje sanitarnih saglasnosti podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 40.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o sanitarnom nadzoru ("Službeni glasnik RS", br. 34/94 i 25/96).

Član 41.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".