ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM

PREDLOG

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: planiranje i organizovanje upravljanja otpadom; mere postupanja sa otpadom pri sakupljanju, transportu, skladištenju, ponovnom iskorišćenju, tretmanu i odlaganju; upravljanje posebnim vrstama otpada; nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom.

Cilj zakona

Član 2.

Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za:

1. prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i racionalnim korišćenjem prirodnih bogatstava, kao i smanjenje opasnih karakteristika otpada čiji se nastanak ne može izbeći;
2. ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korišćenje otpada kao energenta;
3. odlaganje otpada;
4. sanaciju neuređenih odlagališta otpada.

Način upravljanja otpadom

Član 3.

Upravljanje otpadom vrši se na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, kontrolom i merama smanjenja:

1. zagađenja voda, vazduha i zemljišta;
2. opasnosti po biljni i životinjski svet;
3. opasnosti od nastajanja eksplozija ili požara;
4. negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti;
5. nivoa buke i neprijatnih mirisa.

Izuzeci od primene

Član 4.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1. radioaktivni otpad;
2. gasove koji se emituju u atmosferu;
3. otpadne vode, osim tečnog otpada;
4. muljeve iz kanalizacionih sistema i otpad septičkih jama, osim muljeva iz postrojenja za tretman muljeva;
5. otpatke životinjskog porekla (leševi životinjskog porekla i njihovi delovi i sastavni delovi životinjskog tela koji nisu namenjeni ili bezbedni za ishranu ljudi, kao i konfiskat) iz objekata za uzgoj, držanje, klanje životinja, kao i iz objekata za proizvodnju, skladištenje i promet proizvoda životinjskog porekla, fekalne materije sa farmi i druge prirodne, neopasne supstance koje se koriste u poljoprivredi;
6. otpad iz rudarstva koji nastaje istraživanjem, iskopavanjem, preradom i skladištenjem mineralnih sirovina, kao i otpad iz kamenoloma;
7. otpad koji nastaje pri traženju, iskopavanju, prevozu i konačnoj obradi ili uništavanju minsko-eksplozivnih i drugih bojnih sredstava i eksploziva.

Značenje izraza

Član 5.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1. anaerobna digestija jeste proces u kojem se biodegradabilni materijal razgrađuje u odsustvu kiseonika;
2. biodegradabilni otpad jeste otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju, kao što su hrana i baštenski otpad i papir, i karton;
3. centar za sakupljanje jeste mesto određeno odlukom opštine, grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), na koje građani donose uglavnom kabaste predmete, kao što su nameštaj i bela tehnika, baštenski otpad i materijal pogodan za reciklažu;
4. deponija jeste specijalno projektovano mesto za odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje gde se otpad konačno odlaže uključujući: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvođač odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka), stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada, osim transfer stanica i skladištenja otpada pre tretmana ili ponovnog iskorišćenja (period kraći od tri godine) ili skladištenja otpada pre odlaganja (period kraći od jedne godine);
5. dozvola jeste rešenje nadležnog organa kojim se pravnom ili fizičkom licu odobrava sakupljanje, transport, skladištenje, tretman ili odlaganje otpada i utvrđuju uslovi postupanja sa otpadom na način koji obezbeđuje najmanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
6. industrijski otpad jeste otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim otpada iz rudnika i kamenoloma;
7. inertni otpad jeste otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na način koji može da dovede do zagađenja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno izluživanje i sadržaj zagađujućih materija u otpadu i ekotoksičnost izluženih materija moraju biti neznatni, a posebno ne smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih voda;
8. ispitivanje otpada jesu postupci uzorkovanja, karakterizacije i klasifikacije otpada;
9. karakterizacija otpada jeste postupak ispitivanja kojim se utvrđuju fizičko-hemijske, hemijske i biološke osobine otpada i određuje da li otpad sadrži ili ne sadrži jednu ili više opasnih karakteristika;
10. klasifikacija otpada jeste postupak svrstavanja otpada, nakon izvršene karakterizacije otpada, na jednu ili više lista otpada koje su utvrđene posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni;
11. komercijalni otpad jeste otpad koji nastaje u preduzećima, ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimično bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domaćinstva i industrijskog otpada;
12. kompostiranje jeste tretman čvrstog organskog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima;
13. komunalni otpad jeste otpad iz domaćinstava (kućni otpad) i komercijalni otpad, odnosno otpad koji se sakuplja sa određene teritorijalne celine, najčešće opštine, u skladu sa propisima i planovima opštine;
14. kućni otpad jeste otpad iz domaćinstava koji se svakodnevno sakuplja, kao i posebno sakupljen opasan otpad iz domaćinstava, kabasti otpad, baštenski otpad i sl;
15. konačno odlaganje otpada jeste odlaganje otpada na deponiju;
16. neopasan otpad jeste otpad koji nema karakteristike opasnog otpada, a koji je određen u katalogu otpada u skladu sa posebnim propisom;
17. odlaganje otpada jeste bilo koji postupak ili metoda koji ne vodi mogućnosti regeneracije, reciklaže, prerade, direktnog ponovnog korišćenja ili upotrebe alternativnih izvora energije u skladu sa posebnim propisom;
18. otpad jeste svaka supstanca ili predmet koji vlasnik odstranjuje, namerava ili mora da odstrani, a koji je svrstan u kategorije otpada utvrđene posebnim propisom;
19. opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima;
20. operater jeste svako fizičko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem ili ga kontroliše ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja i na čije ime se izdaje dozvola za upravljanje otpadom;
21. PCB jesu polihlorovani bifenili (PCB), polihlorovani terfenili (PCT), monometil-tetrahlorodifenilmetani, monometil-dihlorodifenilmetani, monometil-dibirmodifenilmetani ili bilo koja smeša koja sadrži neku od ovih materija u koncentraciji većoj od 0,005 % njihove težine; PCB otpadi jesu otpadi, uključujući uređaje, objekte, materijale ili tečnosti koje sadrže, sastoje se ili su kontaminirani PCB;
22. ponovno iskorišćenje otpada jeste bilo koji postupak ili metoda kojom se obezbeđuje ponovno iskorišćenje otpada u skladu sa posebnim propisom;
23. postrojenje jeste stacionarna ili mobilna tehnička jedinica za upravljanje otpadom u kojoj se obavlja jedna ili više aktivnosti skladištenja, tretmana ili konačnog odlaganja otpada, a koje se sastoji od građevinskog dela i opreme tako da čine tehnološku celinu;
24. prekogranično kretanje otpada jeste kretanje otpada iz jedne oblasti pod jurisdikcijom jedne države ili kroz oblast koja nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje države, pod uslovom da su najmanje dve države uključene u kretanje;
25. proizvođač otpada jeste pravno ili fizičko lice čijom aktivnošću ili propuštanjem nastaje otpad i/ili čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili drugih postupaka dolazi do promene sastava ili karakteristika otpada;
26. region za upravljanje otpadom jeste prostorna celina koja obuhvata više susednih jedinica lokalne samouprave koje, u skladu sa sporazumom koji zaključuju te jedinice lokalne samouprave, zajednički upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja održivog sistema upravljanja otpadom;
27. reciklaža jeste ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu namenu, organsku reciklažu ili drugu namenu, osim u energetske svrhe;
28. sakupljanje otpada jeste aktivnost sistematskog sakupljanja, razvrstavanja i/ili mešanja otpada radi transporta;
29. sakupljač otpada jeste fizičko ili pravno lice koje je kod nadležnog organa registrovano za sakupljanje razvrstanog otpada;
30. skladištenje otpada jeste privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada, kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno čuvanje otpada;
31. spaljivanje (insineracija) otpada jeste kontrolisan termički tretman otpada, sa ili bez iskorišćenja energije proizvedene sagorevanjem u stacionarnom ili mobilnom postrojenju, a koji obuhvata i pirolizu, gasifikaciju i sagorevanje u plazmi; ko-inseneracija je termički tretman otpada sa iskorišćenjem energije ili proizvodnjom materijalnih proizvoda u stacionarnom ili mobilnom ko-insineracionom postrojenju, koje koristi otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se termički tretira otpad radi odlaganja;
32. transfer stanica jeste mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladišti radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na drugo mesto radi skladištenja, tretmana ili odlaganja;
33. transport otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada;
34. tretman otpada obuhvata fizičke, termičke, hemijske ili biološke procese uključujući i razvrstavanje otpada, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika, olakšanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklaže i uključuje ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada;
35. upravljanje otpadom jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja;
36. vlasnik otpada jeste pravno ili fizičko lice koje proizvodi, uvozi, izvozi, sakuplja i prevozi, skladišti, tretira ili odlaže otpad i koje je registrovano u registru o otpadu, odnosno svako lice koje poseduje otpad.

Načela

Član 6.

Upravljanje otpadom zasniva se na sledećim načelima:

1. Načelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom
   Otpad se tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja, odnosno u regionu u kojem je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neželjene posledice na životnu sredinu. Izbor lokacije postrojenja za tretman ili odlaganje otpada vrši se u zavisnosti od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, načina transporta i odlaganja, ekonomske opravdanosti, kao i od mogućeg uticaja na životnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici.
2. 3 ) Načelo hijerarhije upravljanja otpadom
   Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom:
   • prevencija stvaranja otpada i redukcija odnosno smanjenje korišćenja resursa i smanjenje količina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada;
   • ponovna upotreba odnosno ponovno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu;
   • reciklaža odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda;
   • iskorišćenje odnosno korišćenje vrednosti otpada (kompostiranje, spaljivanje uz iskorišćenje energije i dr.);
   • odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanje bez iskorišćenja energije, ako ne postoji drugo odgovarajuće rešenje.
3. Načelo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu
   Izbor najoptimalnije opcije za životnu sredinu je sistematski i konsultativni proces donošenja odluka koji obuhvata zaštitu i očuvanje životne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja daje najveću dobit ili najmanju štetu za životnu sredinu u celini, uz prihvatljive troškove i profitabilnost, kako dugoročno, tako i kratkoročno.
4. Načelo odgovornosti
   Proizvođači, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiču na porast količine otpada odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvođač snosi najveću odgovornost jer utiče na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalaže. Proizvođač je obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvoju tržišta za ponovno korišćenje i reciklažu svojih proizvoda.

II. VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA

Vrste otpada

Član 7.

Vrste otpada u smislu ovog zakona su:

1. otpad iz domaćinstva (kućni otpad);
2. komercijalni otpad;
3. industrijski otpad.

Otpad iz stava 1. ovog člana, u zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, može biti:

1. inertni;
2. neopasni;
3. opasni.

Klasifikacija otpada

Član 8.

Otpad se razvrstava prema katalogu otpada.

Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema mestu nastanka i poreklu.

Opasan otpad se karakteriše i klasifikuje prema kategorijama, karakteristikama i komponentama otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim.

Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje:

1. katalog otpada;
2. opšte kategorije otpada;
3. listu kategorija opasnog otpada prema poreklu i sastavu;
4. listu opasnih karakteristika otpada;
5. listu komponenti otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim;
6. granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu na osnovu kojih se određuje karakter otpada;
7. listu postupaka i metoda odlaganja i ponovnog iskorišćenja otpada;
8. vrste, sadržinu i obrazac izveštaja o ispitivanju otpada.

Na zahtev operatera, odnosno vlasnika otpada ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministarstvo) izdaje uverenje o klasifikaciji otpada na osnovu izveštaja o ispitivanju otpada iz člana 23. stav 5. ovog zakona.

III. PLANIRANJE UPRAVLJANJA OTPADOM

Vrste planskih dokumenata

Član 9.

1. Radi planiranja upravljanja otpadom u Republici donose se sledeći planski dokumenti:
2. strategija upravljanja otpadom (u daljem tekstu: Strategija);
3. akcioni plan upravljanja opasnim otpadom;
4. regionalni plan upravljanja otpadom;
5. lokalni plan upravljanja otpadom;
6. plan upravljanja otpadom u postrojenju za koje se izdaje integrisana dozvola;
7. radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.

Strategija

Član 10.

Strategija je osnovni dokument kojim se određuju dugoročni ciljevi upravljanja otpadom i obezbeđuju uslovi za racionalno i održivo upravljanje otpadom.

Strategiju donosi Vlada za period od deset godina, na predlog ministarstva.

Strategija se obavezno revidira posle pet godina.

Strategija se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Akcioni plan upravljanja opasnim otpadom

Član 11.

Akcioni plan upravljanja opasnim otpadom donosi Vlada za period od deset godina, a ponovo razmatra svakih pet godina, za narednih deset godina.

Akcioni plan iz stava 1. ovog člana sadrži:

1. očekivane vrste, količine i poreklo opasnog otpada koji će biti iskorišćen, tretiran ili odložen u Republici;
2. očekivane vrste, količine i poreklo opasnog otpada koji će biti izvezen u drugu zemlju na tretman ili odlaganje;
3. ciljeve koje treba ostvariti u pogledu prevencije i smanjenja proizvodnje, smanjenja opasnih karakteristika otpada čiji se nastanak ne može izbeći, ponovnog iskorišćenja ili odlaganja takvog otpada sa rokovima dostizanja ciljeva;
4. prioritete, mere ili programe za upravljanje opasnim otpadom sa procenom troškova i izvorima finansiranja, kao i rokovima za njihovo izvršenje;
5. druge ciljeve i mere od značaja za upravljanje opasnim otpadom.

Regionalni plan upravljanja otpadom

Član 12.

Skupštine dve ili više jedinica lokalne samouprave na čijim teritorijama ukupno živi najmanje 200.000 stanovnika donose, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva, regionalni plan upravljanja otpadom, kojim se definišu zajednički ciljevi u upravljanju otpadom u skladu sa Strategijom.

Regionalni plan upravljanja otpadom može se doneti i za teritorije opština na kojima živi manje od 200.000 stanovnika po prethodno izrađenoj studiji opravdanosti za donošenje regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo.

Postupak izrade i donošenja regionalnog plana iz st. 1. i 2. ovog člana uređuje se sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Lokalni plan upravljanja otpadom

Član 13.

Skupština jedinice lokalne samouprave donosi lokalni plan upravljanja otpadom kojim definiše ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Strategijom.

Lokalni plan upravljanja otpadom priprema organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove upravljanja otpadom u saradnji sa drugim organima nadležnim za poslove privrede, finansija, zaštite životne sredine, urbanizma, kao i sa predstavnicima privrednih društava, odnosno preduzeća, udruženja, stručnih institucija, nevladinih i drugih organizacija.

Period važenja i sadržina planova

Član 14.

Planovi upravljanja otpadom iz čl. 12. i 13. ovog zakona donose se za period od deset godina, a ponovo se razmatraju svakih pet godina, za narednih deset godina.

Planovi iz stava 1. ovog člana sadrže:

1. očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će biti iskorišćen ili odložen u okviru teritorije obuhvaćene planom;
2. očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će se prihvatiti iz drugih jedinica lokalne samouprave;
3. očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će se otpremiti u druge jedinice lokalne samouprave;
4. ciljeve koje treba ostvariti u pogledu ponovne upotrebe i reciklaže otpada u oblasti koja je obuhvaćena planom;
5. program sakupljanja otpada iz domaćinstva;
6. program sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava u skladu sa planom iz člana 11. ovog zakona;
7. predloge za ponovnu upotrebu i reciklažu komponenata komunalnog otpada;
8. program smanjenja biodegradabilnog i ambalažnog otpada u komunalnom otpadu;
9. program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom;
10. lokaciju postrojenja za sakupljanje otpada, tretman i odlaganje otpada, uključujući podatke o urbanističko-tehničkim uslovima;
11. mere za sprečavanje kretanja otpada koji nije obuhvaćen planom i mere za postupanje sa otpadom koji nastaje u vanrednim situacijama;
12. mere sanacije neuređenih deponija;
13. nadzor i praćenje planiranih aktivnosti i mera;
14. procenu troškova i izvore finansiranja za planirane aktivnosti;
15. mogućnosti saradnje između dve ili više jedinica lokalne samouprave;
16. rokovi za izvršenje planiranih mera i aktivnosti;
17. druge podatke, ciljeve i mere od značaja za efikasno upravljanje otpadom.

Plan upravljanja otpadom u postrojenjima za koje se izdaje integrisana dozvola

Član 15.

Za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola u skladu sa zakonom, priprema se i donosi plan upravljanja otpadom koji sadrži naročito:

1. dokumentaciju o otpadu koji nastaje u procesu rada postrojenja, kao i o otpadu čije iskorišćenje vrši operater tog postrojenja ili čije odlaganje vrši operater (vrste, sastav i količine otpada);
2. mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja proizvodnje otpada, posebno opasnog otpada;
3. postupke i načine razdvajanja različitih vrsta otpada, posebno opasnog i otpada koji će se ponovo koristiti, radi smanjenja količine otpada za odlaganje;
4. način skladištenja, tretmana i odlaganja otpada;
5. mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.

Plan upravljanja otpadom se prilaže uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole, u skladu sa zakonom.

Plan upravljanja otpadom operater je dužan da ažurira svake tri godine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za postrojenja čija je delatnost upravljanje otpadom (skladištenje, tretman, odlaganje) i za koja se izdaje integrisana dozvola, umesto plana upravljanja otpadom priprema se i donosi radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.

Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom

Član 16.

Za sva postrojenja čija je delatnost upravljanje otpadom i za koja se izdaje integrisana dozvola ili dozvola za upravljanje otpadom, priprema se i donosi radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.

Radni plan iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži sledeće elemente:

1. opis lokacije i identifikacija izvora rizika (operacije upravljanja otpadom, dozvoljene vrste otpada, radno vreme);
2. opremanje postrojenja radi sprečavanja i kontrole zagađenja životne sredine i ugrožavanja zdravlja ljudi (prihvatni i drenažni sistem za otpadne vode, sistem za prečišćavanje otpadnih voda, sistem za prečišćavanje gasova iz postrojenja);
3. infrastruktura lokacije (obezbeđenje lokacije, ograda, kontrola sakupljača);
4. rad u postrojenju (kontrola muljeva i ostataka, potencijalno procurivanje i zagađivanje životne sredine, zaštita od požara, prijem otpada i procedure za kontrolu, uzorkovanje i ispitivanje otpada, sistemi za merenje količine otpada, skladištenje opasnog otpada, proces tretmana opasnog otpada – postrojenje, oprema i postupci, uključujući sisteme za istovar i razastiranje otpada, dnevno pokrivanje i pokrivanje po potrebi na lokaciji deponije);
5. kontrola zagađenja, monitoring i izveštavanje (monitoring i izveštavanje o: sastavu otpada, emisijama gasova, kvalitetu otpadnih voda, odnosno sastavu procednih voda, kvalitetu podzemnih voda, kvalitetu površinskih voda, meteorološkim uslovima);
6. upravljanje i monitoring uslova u postrojenju, odnosno na deponiji (kontrola, monitoring i izveštavanje o suspendovanim česticama, kontrola neprijatnih mirisa, kontrola i monitoring buke, kontrola štetočina i ptica, kontrola raznošenja smeća);
7. dokumentacija o lokaciji (raspoloživost dokumenata, evidencija opasnog otpada).

Radni plan za deponije otpada, pored elemenata iz stava 2. ovog člana, sadrži elemente koji se odnose na opremanje lokacije radi sprečavanja i kontrole zagađenja i to: prihvatni sistem za otpadne vode, prihvatni sistem za procedne vode, sistem za prečišćavanje procednih voda, sistem za upravljanje gasom sa deponije, sistem za sakupljanje atmosferskih voda, uspostavljanje, održavanje i zaštitu završnog pokrivača.

Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom prilaže se uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole ili dozvole za upravljanje otpadom.

Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom ažurira se redovno svake tri godine, kao i u slučaju bitnih izmena u radu postrojenja.

IV. SUBJEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM

Vrste subjekata

Član 17.

Subjekti nadležni za upravljanje otpadom jesu:

1. Republika;
2. autonomna pokrajina;
3. jedinica lokalne samouprave;
4. Agencija za zaštitu životne sredine;
5. stručne organizacije koje vrše ispitivanje otpada;
6. drugi organi i organizacije u skladu sa zakonom.

Republika

Član 18.

Republika preko nadležnih organa i organizacija obezbeđuje upravljanje otpadom na svojoj teritoriji.

Ministarstvo:

1. predlaže Vladi Strategiju, kao i akcioni plan upravljanja opasnim otpadom;
2. koordinira i vrši poslove upravljanja otpadom od značaja za Republiku i prati stanje;
3. izdaje dozvole, saglasnosti, uverenja i druge akte propisane ovim zakonom;
4. vodi registar o izdatim dozvolama, uverenjima i drugim aktima i dostavlja podatke Agenciji za zaštitu životne sredine;
5. utvrđuje ovlašćene organizacije u skladu sa ovim zakonom;
6. vrši nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom;
7. preduzima druge mere i aktivnosti u skladu sa međunarodnim ugovorima i sporazumima.

Autonomna pokrajina

Član 19.

Autonomna pokrajina:

1. učestvuje u izradi Strategije, kao i sprovođenju regionalnih planova upravljanja otpadom na svojoj teritoriji;
2. prati stanje u oblasti upravljanja otpadom na svojoj teritoriji.

Autonomna pokrajina svojim aktom određuje organe nadležne za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.

Jedinica lokalne samouprave

Član 20.

Jedinica lokalne samouprave:

1. donosi lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeđuje uslove i stara se o njegovom sprovođenju;
2. uređuje, obezbeđuje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom;
3. uređuje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom, u skladu sa zakonom;
4. izdaje dozvole i druge akte u skladu sa ovim zakonom i o tome dostavlja izveštaj ministarstvu;
5. na zahtev ministarstva daje mišljenje u postupku izdavanja dozvola u skladu sa ovim zakonom;
6. vrši i druge poslove utvrđene zakonom.

Jedinica lokalne samouprave svojim aktom određuje organe i službe nadležne za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.

Poslovi iz stava 1. ovog člana koji se odnose na inertni i neopasni otpad, kao i poslovi iz tačke 4) obavljaju se kao povereni poslovi.

Zajedničko upravljanje otpadom jedinica lokalne samouprave

Član 21.

Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu zajednički obezbediti i sprovoditi upravljanje otpadom, ukoliko je to njihov zajednički interes, pod uslovima utvrđenim zakonom i sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave.

Sporazumom iz stava 1. ovog člana skupštine jedinica lokalne samouprave uređuju naročito: međusobna prava i obaveze u obezbeđivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom na područjima tih jedinica lokalne samouprave, prava i obaveze komunalnog preduzeća, odnosno drugog pravnog ili fizičkog lica u obavljanju te delatnosti, način donošenja odluka u slučaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom, kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje upravljanja otpadom.

Agencija za zaštitu životne sredine

Član 22.

Agencija za zaštitu životne sredine vodi i ažurira bazu podataka o upravljanju otpadom u informacionom sistemu zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Stručne organizacije za ispitivanje otpada

Član 23.

Ispitivanje otpada vrši se radi klasifikacije otpada za:

1. prekogranično kretanje;
2. tretman otpada;
3. odlaganje otpada.

Ispitivanje otpada vrše stručne organizacije i druga pravna lica koja su ovlašćena za uzorkovanje i karakterizaciju prema obimu ispitivanja za koja su akreditovana i/ili klasifikaciju otpada, u skladu sa zakonom.

Uzorkovanje otpada se vrši u skladu sa relevantnim nacionalnim, evropskim i međunarodnim standardima i uputstvima.

Karakterizacija otpada se vrši za sve vrste otpada, osim otpada iz domaćinstva.

Stručne organizacije i druga pravna lica iz stava 2. ovog člana izdaju izveštaj o ispitivanju otpada.

Ovlašćenje za ispitivanje otpada

Član 24.

Zahtev za dobijanje ovlašćenja za ispitivanje otpada podnosi se ministarstvu i prilaže sledeća dokumentacija:

1. spisak radnika koji rade na poslovima ispitivanja otpada, sa vrstom i stepenom stručne spreme, odnosno naučnim zvanjem;
2. spisak opreme sa evidencionim brojem;
3. broj i namena prostorija (skica i dr);
4. spisak parametara ispitivanja;
5. spisak metoda koje se primenjuju za odgovarajuća ispitivanja.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaje se rešenjem ministra na period od četiri godine i može se obnoviti.

Ovlašćenje za ispitivanje otpada ministar oduzima ako se naknadno utvrdi da ovlašćena stručna organizacija ne ispunjava propisane uslove ili se utvrdi da je ovlašćenje izdato na osnovu netačnih i neistinitih podataka.

Rešenje iz st. 2. i 3. ovog člana objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

V. ODGOVORNOSTI I OBAVEZE U UPRAVLJANJU OTPADOM

Odgovornost proizvođača proizvoda

Član 25.

Proizvođač proizvoda koristi tehnologije i razvija proizvodnju na način koji obezbeđuje racionalno korišćenje prirodnih resursa, materijala i energije, podstiče ponovno korišćenje i reciklažu proizvoda i ambalaže na kraju životnog ciklusa i promoviše ekološki održivo upravljanje prirodnim resursima.

Proizvođač čiji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad dužan je da taj otpad preuzme posle upotrebe, bez naknade troškova i sa njima postupi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Proizvođač iz stava 2. ovog člana može da ovlasti drugo pravno lice da, u njegovo ime i za njegov račun, preuzima proizvode posle upotrebe.

Odgovornost proizvođača otpada

Član 26.

Proizvođač otpada dužan je da:

1. sačini plan upravljanja otpadom iz člana 15. ovog zakona i organizuje njegovo sprovođenje, ako godišnje proizvodi više od 100 tona neopasnog otpada ili više od 200 kilograma opasnog otpada;
2. pribavi izveštaj o ispitivanju otpada i obnovi ga u slučaju promene tehnologije, promene porekla sirovine i sl;
3. pribavi uverenje o klasifikaciji otpada sa rokom važnosti na period od godinu dana;
4. pribavi odgovarajuću potvrdu o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u skladu sa ovim zakonom;
5. obezbedi primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom;
6. sakuplja otpad odvojeno u skladu sa potrebom budućeg tretmana;
7. skladišti otpad na način koji minimalno utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
8. preda otpad licu koje je ovlašćeno za upravljanje otpadom ako nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;
9. vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlaže;
10. odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom;
11. omogući nadležnom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i dokumentacijom.

Lice odgovorno za upravljanje otpadom iz stava 1. tačka 10) ovog člana dužno je da:

1. izradi nacrt plana upravljanja otpadom iz člana 15. ovog zakona, organizuje njegovo sprovođenje i ažuriranje;
2. predlaže mere prevencije, smanjenja, ponovnog iskorišćenja i reciklaže otpada;
3. prati sprovođenje zakona i drugih propisa o upravljanju otpadom i izveštava organe upravljanja.

Odgovornost vlasnika otpada

Član 27.

Vlasnik otpada je odgovoran za sve troškove upravljanja otpadom.

Odgovornost i obaveze vlasnika otpada ima i lice koje učestvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada, a faktički ne poseduje otpad.

Odgovornost prevoznika otpada

Član 28.

Prevoznik otpada dužan je da:

1. obavlja transport u skladu sa dozvolom za prevoz otpada i zahtevima koji regulišu posebni propisi (ADR i RID) i drugi propisi o transportu;
2. vodi evidenciju o svakom transportu otpada i prijavljuje transport opasnog otpada, u skladu sa zakonom;
3. omogućava nadležnom inspektoru nadzor nad vozilom, teretom i pratećom dokumentacijom.

Obaveze operatera postrojenja za tretman otpada

Član 29.

Operater postrojenja za tretman otpada dužan je da:

1. sačini radni plan postrojenja iz člana 16. ovog zakona i obezbedi njegovo sprovođenje i ažuriranje;
2. izradi plan zaštite od udesa, u skladu sa zakonom;
3. pribavi dozvolu za tretman otpada i da poslove tretmana otpada obavlja u skladu sa tom dozvolom;
4. objavi listu otpada za čiji tretman je ovlašćen;
5. upravlja opremom i postrojenjem za tretman otpada u skladu sa odgovarajućim tehničkim uputstvom;
6. obezbeđuje otpad i štiti ga od rasipanja i procurivanja;
7. u slučaju udesa bez odlaganja obavesti nadležni organ, u skladu sa zakonom;
8. vodi evidenciju o otpadu u skladu sa ovim zakonom;
9. odredi kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad u postrojenju za tretman otpada;
10. naplaćuje usluge za tretman otpada u postrojenju;
11. omogući nadležnom inspektoru nadzor nad lokacijama, objektima, postrojenjem i dokumentacijom.

Obaveze operatera na deponiji

Član 30.

Operater na deponiji dužan je da:

1. sačini radni plan postrojenja iz člana 16. ovog zakona i obezbedi njegovo sprovođenje i ažuriranje;
2. izradi plan zaštite od udesa, u skladu sa zakonom;
3. pribavi dozvolu za odlaganje otpada i da otpad odlaže u skladu sa tom dozvolom;
4. sprovodi mere kojima se obezbeđuje zaštita životne sredine, u skladu sa propisima;
5. naplaćuje usluge odlaganja otpada na deponiju;
6. obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vršenje stručnog nadzora nad deponijom, odnosno lokacijom u periodu od najmanje 30 godina, sa ciljem smanjenja rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
7. u slučaju udesa bez odlaganja obavesti nadležni organ, u skladu sa zakonom;
8. vodi evidenciju o otpadu, u skladu sa ovim zakonom;
9. odredi kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad na deponiji;
10. omogući nadležnom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima i dokumentacijom.

Operater na deponiji je dužan da, u skladu sa ovim zakonom, odbije prihvatanje otpada koji ne ispunjava uslove o odlaganju otpada iz dozvole, ili da odbije prihvatanje otpada kada se pomeša sa nekim drugim otpadom, odnosno predstavlja rizik po zdravlje ljudi ili životnu sredinu.

O odbijanju prihvatanja otpada iz stava 2. ovog člana operater je dužan da obavesti organ nadležan za izdavanje dozvole.

Kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad

Član 31.

Kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad može biti lice koje:

1) nije kažnjavano za krivična dela protiv životne sredine;

2) ima završen VII stepen stručne spreme iz oblasti tehničkih ili prirodnih nauka, sa najmanje tri godine iskustva na odgovarajućim poslovima.

VI. ORGANIZOVANJE UPRAVLJANJA OTPADOM

Organizacija upravljanja otpadom

Član 32.

Upravljanje otpadom organizuje se na način kojim se minimizira štetni uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu u skladu sa zakonom.

Ministar može naložiti dodatne mere za upravljanje pojedinim vrstama otpada, ako:

1. postupanje sa otpadom ugrožava ili može ugroziti zdravlje ljudi i životnu sredinu;
2. postoje dodatni zahtevi za sprovođenje odredaba međunarodnih ugovora koji su obavezujući za Republiku.

Dodatne mere iz stava 2. ovog člana mogu biti privremeni uslovi za obavljanje aktivnosti u slučaju ugrožavanja zdravlja ljudi i životne sredine, kao i primena međunarodnih normi koje nisu propisane u zemlji.

Ako pravno, odnosno fizičko lice postupa sa otpadom suprotno ovom zakonu i usled toga nastupi opasnost ili rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu, Republika preduzima hitne mere radi zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, odnosno površinskih i podzemnih voda, vazduha, zemljišta, biljnog i životinjskog sveta.

Republika ima pravo naknade troškova koji nastanu preduzimanjem mera iz stava 4. ovog člana od lica za koje se utvrdi da je izvršilo nedozvoljenu delatnost.

Postrojenje za upravljanje otpadom

Član 33.

Tretman, odnosno odlaganje otpada može vršiti:

1. preduzeće i drugo pravno lice koje je osnovano za vršenje usluga tretmana, odnosno odlaganja otpada, u skladu sa zakonom;
2. pravno lice na osnovu dozvole i ugovora o obavljanju delatnosti od lokalnog značaja zaključenog sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Izgradnja i rad postrojenja za upravljanje otpadom mora biti u skladu sa odredbama ovog zakona, zakona kojim se uređuje izgradnja objekata i drugim zakonima.

Postrojenje za upravljanje otpadom ne može da započne sa radom pre dobijanja dozvole za upravljanje otpadom u skladu sa ovim zakonom.

U postrojenjima se otpad može skladištiti, tretirati ili odlagati samo u skladu sa izdatom dozvolom.

Lokacija za izgradnju i rad postrojenja

Član 34.

Zabranjeno je skladištiti, tretirati ili odlagati otpad na lokaciji za koju nije izdata dozvola za obavljanje tih delatnosti.

Jedna ili više jedinica lokalne samouprave određuju lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada na svojoj teritoriji, pod uslovima utvrđenim zakonom, kao i sporazumom iz člana 21. stav 2. ovog zakona ako više skupština jedinica lokalne samouprave zajedno odlučuju o lokaciji postrojenja za upravljanje otpadom.

Pri određivanju lokacija za izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom uzima se u obzir naročito:

1. količine i vrste otpada:
2. način skladištenja, tretmana ili odlaganja otpada, odnosno vrste objekata i postrojenja;
3. geološka, hidrološka, hidrogeološka, topografska, seizmološka i pedološka svojstva zemljišta i klimatske karakteristike područja.

Sakupljanje i transport otpada

Član 35.

Sakupljač, odnosno prevoznik otpada sakuplja otpad od proizvođača ili vlasnika i transportuje ga do postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno do centra za sakupljanje, skladištenje, transfer stanice ili postrojenja za tretman ili odlaganje.

Otpad namenjen za skladištenje, tretman ili odlaganje može biti transportovan do transfer stanice odakle se dalje transportuje do postrojenja za skladištenje, tretman ili odlaganje.

Jedinica lokalne samouprave određuje lokacije za izgradnju, odnosno smeštaj transfer stanica.

Ministar propisuje minimalne tehničke uslove i uslove zaštite životne sredine koje moraju da ispunjavaju transfer stanice, uslove koje lokacije moraju da ispunjavaju, maksimalni vremenski period u kojem određene vrste otpada mogu biti skladištene u transfer stanici.

Radi lakšeg daljeg tretmana otpada lica iz stava 1. ovog člana dužna su da obezbede da različite vrste otpada ostanu odvojene tokom transporta.

Otpad se transportuje u zatvorenom vozilu, kontejneru ili na drugi odgovarajući način kako bi se sprečilo rasipanje ili ispadanje otpada prilikom transporta, utovara ili istovara.

U slučaju zagađenja nastalog tokom transporta prevoznik otpada je odgovoran za čišćenje i otklanjanje zagađenja područja.

Prevoznik otpada transportuje otpad samo na odredište koje je odredio pošiljalac.

Ako se otpad ne može isporučiti na odredište, prevoznik vraća otpad pošiljaocu.

Opasan otpad se posebno sakuplja i transportuje.

Transport opasnog otpada vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje transport opasnih materija.

Skladištenje otpada

Član 36.

Otpad se skladišti na mestima koja su tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim lokacijama u skladu sa ovim zakonom.

Otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada duže od 12 meseci, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Ministar propisuje bliže uslove i kriterijume za određivanje lokacije, tehničke i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju i rad postrojenja za skladištenje otpada.

Tretman otpada

Član 37.

Tretman otpada obavlja se primenom najbolje dostupnih tehnika i tehnologija u skladu sa ovim zakonom.

Postrojenja i oprema za tretman otpada mogu biti stacionarna ili mobilna.

Za tretman otpada u mobilnom postrojenju pribavlja se odobrenje za lokaciju koje izdaje jedinica lokalne samouprave, kao i druge dozvole, saglasnosti ili isprave u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Ponovno iskorišćenje otpada

Član 38.

Otpad se može ponovo koristiti kao sekundarna sirovina ili gorivo.

Otpad se koristi na način kojim se obezbeđuje da proizvodi koji nastaju reciklažom otpada ne prouzrokuju veći štetni uticaj na životnu sredinu od proizvoda koji su nastali od primarnih sirovina.

Zabranjeno je odlaganje i spaljivanje otpada koji se može ponovo koristiti.

Izuzetno, otpad iz stava 3. ovog člana, može se odložiti ili spaliti, ako je to ekonomski opravdano i ne ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu, uz prethodno pribavljenu dozvolu ministarstva.

Ministar bliže propisuje uslove i način sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili gorivo.

Fizičko-hemijski tretman otpada

Član 39.

Fizičko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, solidifikaciju, oksidaciju, redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne osmoze i druge fizičko-hemijske i hemijske procese kojima se smanjuje zapremina ili opasne karakteristike otpada.

Fizičko-hemijski tretman otpada vrši se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog zakona.

Ministar propisuje bliže uslove i kriterijume za određivanje lokacije, tehničke i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju i rad postrojenja za fizičko-hemijski tretman otpada.

Biološki tretman otpada

Član 40.

Biološki tretman otpada je proces razgradnje biodegradabilnog organskog otpada (papir, karton, baštenski ili kuhinjski otpad itd.) radi dobijanja korisnih materijala za kondicioniranje zemljišta (kompost) i/ili energije (metan) i obuhvata naročito: kompostiranje, aerobnu ili anaerobnu digestiju.

Biološki tretman otpada vrši se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog zakona.

Biološki tretman otpada vrši se, ako je moguće, radi smanjenja odlaganja biodegradabilnog otpada na deponiju, nastajanja efekta “staklene bašte” i njihovog uticaja na životnu sredinu.

Ostali oblici biološkog tretmana otpada koriste se radi smanjenja opasnih karakteristika otpada.

Ministar propisuje bliže uslove i kriterijume za određivanje lokacije, tehničke i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju i rad postrojenja za biološki tretman otpada.

Termički tretman

Član 41.

Termički tretman otpada vrši se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog zakona.

Spaljivanje otpada, kao termički tretman, dozvoljeno je u postrojenjima koja su projektovana i izgrađena, odnosno opremljena za tretman otpada i koja rade na takav način da granične vrednosti emisije budu ispod vrednosti propisanih na osnovu ovog zakona.

Spaljivanje otpada vrši se uz iskorišćenje energije koja se stvara sagorevanjem samo ako je to ekonomski opravdano i ako se za spaljivanje otpada ne koristi dodatna energija, osim za inicijalno paljenje, ili otpad koristi kao gorivo, ili dodatno gorivo za ko-insineraciju.

Pre spaljivanja otpada vlasnik opasnog otpada obezbeđuje ispitivanje opasnih karakteristika otpada pri prvom otpremanju otpada u postrojenje, odnosno jednom godišnje za istu vrstu opasnog otpada koji se spaljuje u istom postrojenju u dužem vremenskom periodu.

Uzorkovanje opasnog otpada vrši se u skladu sa ovim zakonom po procedurama i metodama koje propisuje ministar.

Pre spaljivanja operater postrojenja iz stava 1. ovog člana obezbeđuje proveru otpada dopremljenog za spaljivanje, odnosno njegovu identifikaciju prema vrsti, količini i svojstvima, kroz utvrđivanje težine otpada pre preuzimanja, kontrolu prateće dokumentacije pre spaljivanja i uzorkovanje i merenje parametara i drugih svojstava opasnog otpada.

Operater je dužan da čuva uzorke otpada iz stava 6. ovog člana najmanje jedan mesec nakon spaljivanja otpada.

Vlada bliže propisuje:

1. vrste otpada za koje se vrši termički tretman, uslove i kriterijume za određivanje lokacije, tehničke i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termički tretman otpada, postupanje sa ostatkom nakon spaljivanja otpada, kao i druga pitanja od značaja za rad postrojenja za termički tretman otpada;
2. granične vrednosti emisije, kontrolu i monitoring ispuštanja zagađujućih materija iz postrojenja za termički tretman otpada.

Konačno odlaganje otpada

Član 42.

Odlaganje otpada vrši se ako ne postoji drugo odgovarajuće rešenje, u skladu sa načelom hijerarhije upravljanja otpadom.

Otpad se odlaže na deponiju koja ispunjava tehničke, tehnološke i druge uslove i zahteve, u skladu sa dozvolom izdatom na osnovu ovog zakona.

Pre konačnog odlaganja operater na deponiji obezbeđuje proveru dopremljenog otpada odnosno njegovu identifikaciju prema vrsti, količini i svojstvima, kroz utvrđivanje težine otpada pre preuzimanja i kontrolu prateće dokumentacije pre konačnog odlaganja.

Otpad se pre odlaganja tretira u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa.

Deponije otpada se dele u tri klase, u zavisnosti od vrste otpada koji se na njih odlaže, i to:

1. deponije za inertan otpad;
2. deponije za neopasan otpad;
3. deponije za opasan otpad.

Zajedničko odlaganje opasnog otpada sa drugim vrstama otpada na istoj lokaciji nije dozvoljeno.

Vlada bliže propisuje:

1. uslove i kriterijume za sve klase deponija koji se odnose na određivanje lokacije, projektovanje i opremanje deponije, kontrolu prodora voda u deponiju i procednih voda, zaštitu zemljišta i voda, kontrolu gasova i neprijatnih mirisa, opasnosti, stabilnost i fizičko obezbeđenje deponije;
2. vrste otpada čije je odlaganje na deponiji zabranjeno, količine biodegradibilnog otpada koje se mogu odložiti, uslove, kriterijume i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje, odnosno odlaganje otpada na deponiju, način i procedure rada i zatvaranja deponije;
3. sadržaj i način monitoringa rada deponije, kao i naknadnog održavanja posle zatvaranja deponije.

Upravljanje komunalnim otpadom

Član 43.

Komunalni otpad se sakuplja, tretira i odlaže u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima kojima se uređuju komunalne delatnosti.

Zabranjeno je mešati opasni otpad sa komunalnim otpadom.

Komunalni otpad koji je već izmešan sa opasnim otpadom razdvaja se ako je to ekonomski isplativo, u protivnom, taj otpad se smatra opasnim.

Domaćinstva su dužna da odlažu svoj otpad u kontejnere ili na druge načine, koje obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, a opasan otpad da predaju na mesto određeno za selektivno sakupljanje opasnog otpada ili ovlašćenom preduzeću za sakupljanje opasnog otpada.

Jedinica lokalne samouprave obezbeđuje i oprema centre za sakupljanje komunalnog otpada koji nije moguće odložiti u kontejnere za komunalni otpad (kabasti otpad).

Domaćinstva i drugi proizvođači komunalnog otpada obavezni su da vrše selekciju komunalnog otpada radi reciklaže.

Selekcija materijala iz komunalnog otpada radi reciklaže podstiče se:

1. stimulisanjem tržišta reciklabilnog materijala i
2. izdavanjem dozvola za sakupljače otpada.

Jedinica lokalne samouprave uređuje organizovanje i način selekcije otpada radi reciklaže u skladu sa posebnim programom koji, na predlog ministarstva, utvrđuje Vlada.

Upravljanje opasnim otpadom

Član 44.

Vlada obezbeđuje sprovođenje mera postupanja sa opasnim otpadom donošenjem akcionog plana upravljanja opasnim otpadom iz člana 11. ovog zakona.

Tretman opasnog otpada ima prioritet u odnosu na tretmane drugog otpada i vrši se samo u postrojenjima koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada u skladu sa ovim zakonom.

Prilikom sakupljanja, razvrstavanja, skladištenja, transporta, ponovnog iskorišćenja i odlaganja, opasan otpad se pakuje i obeležava na način koji obezbeđuje minimalni uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Opasan otpad se pakuje u posebne kontejnere koji se izrađuju prema vrsti opasnog otpada (zapaljiv, eksplozivan, infektivan i dr) i na koje se stavlja oznaka „Opasan otpad“.

Zabranjeno je mešanje različitih kategorija opasnih otpada ili mešanje opasnog otpada sa neopasnim otpadom, osim pod nadzorom kvalifikovanog lica i u postupku tretmana opasnog otpada.

Zabranjeno je odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se značajno smanjuju opasne komponente i njihova svojstva, masa i zapremina.

Zabranjeno je razblaživanje opasnog otpada radi ispuštanja u životnu sredinu.

Ministar propisuje način skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada.

Pravno lice koje obavlja poslove upravljanja opasnim otpadom mora imati najmanje jednog zaposlenog sa visokom stručnom spremom odgovarajuće tehničke ili druge struke (tehnologije, farmakologije, poljoprivrede, hemije, veterine ili medicine) sa više od tri godine iskustva na tim poslovima i položen stručni ispit u oblasti upravljanja otpadom.

Ispit iz stava 9. ovog člana polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar.

Ministar bliže propisuje uslove, program i način polaganja ispita iz stava 9. ovog člana.

Dokument o kretanju otpada

Član 45.

Kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada, osim otpada iz domaćinstva.

Proizvođač, odnosno vlasnik otpada mora pribaviti uverenje o klasifikaciji otpada pre otpočinjanja kretanja otpada.

Proizvođač, odnosno vlasnik otpada mora čuvati kopije dokumenata o otpremi otpada sve dok ne dobije primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca kojim se potvrđuje da je otpad prihvaćen.

Ako proizvođač, odnosno vlasnik u roku od 30 dana ne primi primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca, mora pokrenuti postupak provere kretanja otpada i dužan je da o nalazu izvesti ministarstvo, bez odlaganja.

Proizvođač, odnosno vlasnik otpada čuva kompletirani Dokument o kretanju otpada najmanje dve godine.

Ministar propisuje obrazac Dokumenta o kretanju otpada, kao i uputstvo za njegovo popunjavanje.

Dokument o kretanju opasnog otpada

Član 46.

Kretanje opasnog otpada prati poseban Dokument o kretanju opasnog otpada koji popunjava proizvođač, odnosno vlasnik i svako ko preuzima opasan otpad.

Dokument o kretanju opasnog otpada sastoji se od:

1. kopije prethodnog obaveštenja koje proizvođač, odnosno vlasnik otpada šalje tri dana pre započinjanja kretanja opasnog otpada ministarstvu sa podacima o proizvođaču, odnosno vlasniku, vrsti i količinama otpada, klasifikaciji otpada iz uverenja o klasifikaciji otpada, vrsti prevoza i odredištu, koju je potpisao proizvođač, odnosno vlasnik;
2. kopije dokumenta iz stava 2. tačka 1) ovog člana koju čuva proizvođač, odnosno vlasnik, koju je potpisalo lice koje je preuzelo otpad radi prevoza (prevoznik);
3. kopije dokumenta iz stava 2. tačka 2) ovog člana koju čuva prevoznik otpada i koju je potpisalo lice koje je preuzelo otpad na odredištu (primalac);
4. kopije dokumenta iz stava 2. tačka 3) ovog člana koju čuva primalac otpada;
5. kopije dokumenta iz stava 2. tačka 4) ovog člana koju primalac šalje ministarstvu;
6. kopije dokumenta iz stava 2. tačka 4) ovog člana koju primalac šalje proizvođaču, vlasniku, odnosno pošiljaocu.

Kopije dokumenata iz stava 2. tač. 5) i 6) ovog člana koriste nadležni organ i proizvođač, odnosno vlasnik radi kompletiranja dokumentacije o kretanju opasnog otpada.

Proizvođač, odnosno vlasnik otpada čuva kopiju dokumenta iz stava 2. tačka 2) ovog člana dok ne dobije kopiju dokumenta iz stava 2. tačka 6) ovog člana od primaoca otpada, odnosno primerak popunjenog Dokumenta o kretanju opasnog otpada, kojom se potvrđuje da je otpad prihvaćen.

Proizvođač, odnosno vlasnik dužan je da kopiju iz stava 2. tačka 6) ovog člana čuva trajno. Ako proizvođač, odnosno vlasnik u roku od 30 dana od dobijanja kopije iz stava 2. tačka 2) ovog člana ne primi kopiju iz stava 2. tačka 6) ovog člana kojom se potvrđuje da je otpad preuzet, mora pokrenuti postupak provere kretanja otpada i dužan je da o nalazu izvesti ministarstvo, bez odlaganja.

Ministarstvo čuva kopiju iz stava 2. tačka 1) ovog člana sve dok ne primi kopiju iz stava 2. tačka 5) ovog člana od primaoca otpada kojom se potvrđuje da je otpad primljen.

U slučaju da ministarstvo u roku od 45 dana od dana dobijanja kopije iz stava 2. tačka 1) ovog člana ne dobije kopiju iz stava 2. tačka 5) ovog člana od primaoca otpada da je otpad primljen, ili ukoliko ne primi obaveštenje od proizvođača, odnosno vlasnika o eventualnom problemu, ministarstvo započinje postupak provere kretanja otpada.

Ministar propisuje obrazac Dokumenta o kretanju opasnog otpada, kao i uputstvo za njegovo popunjavanje.

VII. UPRAVLJANJE POSEBNIM VRSTAMA OTPADA

Upravljanje istrošenim baterijama i akumulatorima

Član 47.

Zabranjen je promet baterija i akumulatora koji sadrže više od 0,0005% težinskih žive, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, može biti dozvoljen promet dugmastih baterija i baterija koje se sastoje od kombinacija dugmastih baterija sa sadržajem ne većim od 2% težinskih žive.

Proizvođač i uvoznik baterija i akumulatora, kao i proizvođač i uvoznik opreme sa ugrađenim baterijama i akumulatorima dužan je da ih obeležava koristeći oznake.

Oznake sadrže uputstva i upozorenja za odvojeno sakupljanje, sadržaj teških metala, mogućnost recikliranja ili odlaganja i dr.

Proizvođač i uvoznik baterija i akumulatora kao i proizvođač i uvoznik uređaja sa ugrađenim baterijama i akumulatorima dužan je da vodi i čuva evidenciju o količini proizvedenih ili uvezenih proizvoda.

Proizvođač, uvoznik i distributer akumulatora koji se prodaju samostalno ili kao sastavni deo mašina ili vozila dužni su da obezbede tretman proizvoda posle upotrebe korišćenjem najboljih dostupnih tehnika radi iskorišćenja i reciklaže komponenti.

Vlasnik istrošenih baterija i akumulatora, osim domaćinstava, dužan je da vodi evidenciju istrošenih baterija i akumulatora i da ih preda radi tretmana ili odlaganja samo licu koje za to ima dozvolu.

Proizvođač opreme sa ugrađenim baterijama i akumulatorima dužan je da obezbedi njihovu ugradnju u uređaj tako da korisnik posle njihove upotrebe može lako da ih odvoji.

Vlada bliže propisuje sadržinu oznaka baterija i akumulatora, sadržaj opasnih materija u baterijama i akumulatorima, način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima, kao i uređajima sa ugrađenim baterijama i akumulatorima.

Upravljanje otpadnim uljima

Član 48.

Otpadna ulja, u smislu ovog zakona, jesu sva mineralna ili sintetička ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao što su hidraulična ulja, motorna, turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja, ulja ili tečnosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili sintetička ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, mešavine ulje- voda i emulzije.

Zabranjeno je:

1. ispuštanje ili prosipanje otpadnih ulja u ili na zemljište, površinske i podzemne vode i u kanalizaciju;
2. konačno odlaganje otpadnih ulja i nekontrolisano ispuštanje ostataka od prerade otpadnih ulja;
3. mešanje otpadnih ulja tokom sakupljanja i skladištenja sa PCB i korišćenim PCB ili halogenim materijama i sa materijama koje nisu otpadna ulja, ili ih mešati sa opasnim otpadom;
4. svaka vrsta prerade otpadnih ulja koja zagađuje vazduh u koncentracijama iznad propisanih graničnih vrednosti.

Pepeo, mulj i ostali otpad od ponovnog korišćenja otpadnih ulja mora biti odložen u skladu sa ovim zakonom.

Vlasnici otpadnih ulja koji nisu proizvođači otpadnog ulja dužni su da otpadno ulje predaju proizvođaču ili centru za sakupljanje.

Proizvođač otpadnog ulja, u zavisnosti od količine otpadnog ulja koju godišnje proizvede, dužan je da obezbedi prijemno mesto, skladištenje, odnosno tretman radi ponovne ili alternativne upotrebe ili otpremanje u centar za sakupljanje, na propisani način.

Sakupljač mora imati najmanje jedan centar za sakupljanje i dužan je da obezbedi da otpadno ulje koje sakuplja bude ponovno upotrebljeno ili tretirano.

Sakupljač može dati na uzorkovanje i ispitivanje otpadno ulje pre prihvatanja radi analize vode i PCB sadržaja u otpadnom ulju.

Otpadna ulja koja sadrže opasne materije koje se ne mogu ukloniti, tretiraju se u postrojenju koje ima dozvolu.

Svako ko vrši sakupljanje, skladištenje i tretman otpadnih ulja mora imati dozvolu i obavezan je da vodi i čuva evidenciju o otpadnim uljima i količini koja je sakupljena, uskladištena ili tretirana, kao i o konačnom odlaganju ostataka posle tretmana.

Vlada bliže propisuje uslove, način i postupak upravljanja otpadnim uljima.

Upravljanje otpadnim gumama

Član 49.

Otpadne gume, u smislu ovog zakona, jesu gume od motornih vozila (autobusa, kamiona, motorcikala i dr), poljoprivrednih i građevinskih mašina, prikolica, vučenih mašina i sl., nakon završetka životnog ciklusa proizvoda.

Proizvođač, uvoznik i distributer guma koje se prodaju samostalno ili na točkovima vozila dužni su da obezbede tretman proizvoda posle upotrebe korišćenjem najboljih dostupnih tehnika radi iskorišćenja i reciklaže komponenti.

Svako ko vrši sakupljanje, transport, tretman ili odlaganje otpadnih guma dužan je da vodi i čuva evidenciju o otpadnim gumama i količini koja je tretirana.

Uvoz korišćenih i/ili otpadnih guma je zabranjen, osim uz dozvolu ministarstva, ako je to ekonomski opravadano i ne ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Vlada bliže propisuje način i postupak upravljanja otpadnim gumama.

Upravljanje otpadom od električnih i elektronskih proizvoda

Član 50.

Proizvođač ili uvoznik električnih ili elektronskih proizvoda dužan je da identifikuje reciklabilne komponente tih proizvoda.

Proizvođač ili uvoznik električnih ili elektronskih proizvoda opredeljuje se za proizvode čije se komponente u najvećoj meri mogu reciklirati.

Proizvođač ili uvoznik električnih ili elektronskih proizvoda dužan je da obezbedi preuzimanje i tretman proizvoda posle upotrebe korišćenjem najbolje dostupnih tehnika radi iskorišćenja i reciklaže komponenti.

Proizvođači ili uvoznici besplatno preuzimaju električne ili elektronske proizvode koje su proizveli, odnosno uvezli.

Prodavci bez naknade preuzimaju električne ili elektronske proizvode koji se nalaze na njihovoj listi asortimana, osim prodavaca na malo koji preuzimaju samo proizvode od krajnjeg korisnika.

Obaveza preuzimanja iz st. 3, 4. i 5. ovog člana ne odnosi se na delove električnih ili elektronskih proizvoda.

Korisnik električnih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe dužan je da ih preda proizvođaču ili uvozniku, a može ih predati prodavcu ili licu koje vrši sakupljanje ili tretman.

Sva lica koja preuzimaju električne ili elektronske proizvode posle njihove upotrebe vode evidenciju o količini i vrsti preuzetih električnih ili elektronskih proizvoda, izdaju i čuvaju potvrde o preuzimanju, kao i potvrde o njihovom upućivanju na tretman i odlaganje.

Otpad od električnih i elektronskih proizvoda ne može se mešati sa drugim vrstama otpada.

Zabranjeno je odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda bez prethodnog tretmana.

Otpadne tečnosti od električnih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i tretirane na odgovarajući način.

Svako ko vrši sakupljanje, tretman ili odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda dužan je da vodi i čuva evidenciju o vrsti i količini koja je sakupljena, tretirana ili odložena.

Vlada bliže propisuje listu električnih i elektronskih proizvoda, način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda.

Upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu

Član 51.

Otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu odvojeno se sakupljaju.

Proizvođač ili uvoznik fluorescentnih cevi koje sadrže živu dužan je da obezbedi tretman proizvoda posle upotrebe korišćenjem najboljih dostupnih tehnika.

Zabranjeno je odlagati otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu, bez prethodnog tretmana.

Svako ko vrši sakupljanje, tretman ili odlaganje otpadnih fluorescentnih cevi koje sadrže živu dužan je da vodi i čuva evidenciju o količini koja je sakupljena, tretirana ili odložena.

Vlada bliže propisuje način i postupak za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu.

Upravljanje PCB i PCB otpadom

Član 52.

Zabranjeno je:

1. dopunjavanje transformatora sa PCB;
2. ponovno korišćenje PCB otpada;
3. dobijanje reciklažom PCB iz PCB otpada;
4. privremeno skladištenje PCB, PCB otpada ili uređaja koji sadrži PCB duže od 24 meseca pre obezbeđivanja njihovog odlaganja ili dekontaminacije;
5. spaljivanje PCB ili PCB otpada na brodovima;
6. korišćenje uređaja koji sadrže PCB ako nisu u ispravnom radnom stanju ili ako cure.

Vlasnik PCB, PCB otpada ili uređaja koji sadrži PCB dužan je da obezbedi njihovo odlaganje odnosno dekontaminaciju.

Vlasnik uređaja u upotrebi koji sadrži PCB ili za koji postoji mogućnost da je kontaminiran sadržajem PCB, dužan je da izvrši ispitivanje sadržaja PCB preko ovlašćene laboratorije za ispitivanje otpada.

Vlasnik uređaja koji sadrži više od 5 dm3 PCB ili uređaja koji sadrži između 0,05-0,005% PCB, dužan je ministarstvu da prijavi uređaj i dostavi plan zamene, odnosno odlaganja i dekontaminacije uređaja, kao i da o svim promenama podataka koji se odnose na uređaj obaveštava ministarstvo u roku od tri meseca od dana nastanka promene.

Svi uređaji koji sadrže PCB i prostorije ili postrojenja u kojima su smešteni, kao i dekontaminirani uređaji moraju biti označeni.

U slučaju udesa i zagađenja vlasnik uređaja je dužan da preduzme mere utvrđene planom zaštite od udesa, u skladu sa zakonom.

Lice koje vrši dekontaminaciju uređaja koji sadrže PCB mora imati dozvolu koju izdaje ministarstvo, na njegov zahtev.

Otpad koji sadrži PCB odvojeno se sakuplja.

Svako ko vrši sakupljanje, tretman ili odlaganje PCB otpada vodi i čuva evidenciju o količini koja je sakupljena, tretirana ili odložena i podatke o tome dostavlja ministarstvu.

Ministarstvo vodi registar uređaja u upotrebi koji sadrže PCB i PCB otpada.

Vlada bliže propisuje:

sadržinu, izgled oznake i način označavanja uređaja koji sadrže PCB i prostorije ili postrojenja u kojima su smešteni, kao i dekontaminiranih uređaja;

način odlaganja PCB ili PCB otpada, dekontaminacije uređaja koji sadrže PCB i metode ispitivanja sadržaja PCB;

sadržinu prijave podataka i registra uređaja u upotrebi koji sadrže PCB i PCB otpada;

sadržaj zahteva za izdavanje dozvole za dekontaminaciju uređaja koji sadrže PCB.

Upravljanje otpadom koji sadrži, sastoji se ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zagađujućim materijama (POPs otpad)

Član 53.

POPs otpad, u smislu ovog zakona, jeste otpad koji se sastoji, sadrži ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zagađujućim materijama (POPs materije).

Zabranjeni su postupci ili metode odlaganja ili ponovnog iskorišćenja POPs otpada koji vode mogućnosti reciklaže, ponovnog iskorišćenja ili upotrebe POPs materija.

Otpad koji sadrži, sastoji se ili je kontaminiran POPs materijama mora biti odložen ili ponovo iskorišćen na način da zaostali otpad i ostaci nemaju karakteristike POPs materija.

Vlasnik POPs otpada dužan je da ministarstvu prijavi vrstu, količinu i karakter POPs otpada i da preduzme mere kojima se sprečava kontaminacija ostalog otpada POPs materijama.

Vlada bliže propisuje listu POPs materija, način i postupak za upravljanje POPs otpadom i granične vrednosti koncentracija POPs materija koje se odnose na odlaganje ili ponovno iskorišćenje otpada koji sadrži ili je kontaminiran POPs materijama.

Upravljanje otpadom koji sadrži azbest

Član 54.

Otpad koji sadrži azbest odvojeno se sakuplja, razvrstava, pakuje, skladišti i odlaže na deponijama.

Proizvođač ili vlasnik otpada koji sadrži azbest obavezan je da primeni mere za sprečavanje raznošenja azbestnih vlakana i prašine u životnoj sredini.

Ministar bliže propisuje način pakovanja, kriterijume, uslove i način konačnog odlaganja otpada koji sadrži azbest i druge mere za sprečavanje raznošenja azbestnih vlakana i prašine u životnoj sredini.

Upravljanje otpadnim vozilima

Član 55.

Otpadna, odnosno neupotrebljiva vozila jesu motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik želi da odloži ili je njihov vlasnik nepoznat.

Proizvođač vozila dužan je da u proizvodnji vozila koristi materijale, sastavne delove i konstrukcione elemente koji omogućavaju ponovno iskorišćenje ili reciklažu, tako da se količina nekorisnog otpada od neupotrebljivog vozila svede na najmanju moguću meru.

Proizvođač odnosno uvoznik dužan je da pruži informacije o rasklapanju neupotrebljivog vozila, odnosno njihovom odgovarajućem tretmanu.

Vlasnik neupotrebljivog vozila je pravno ili fizičko lice kome ovo vozilo pripada.

Vlasnik neupotrebljivog vozila (ako je poznat) dužan je da obezbedi predaju vozila licu koje ima dozvolu za sakupljanje ili tretman.

Ako je vlasnik neupotrebljivog vozila nepoznat, jedinica lokalne samouprave dužna je da obezbedi sakupljanje i predaju vozila licu koje ima dozvolu za tretman.

Jedinica lokalne samouprave uređuje postupak sakupljanja i predaje vozila iz stava 6. ovog člana i utvrđuje naknadu troškova za navedene aktivnosti.

Lice koje tretira neupotrebljiva vozila dužno je da:

1. primeni najbolju dostupnu tehniku;
2. vodi evidenciju o svim fazama tretmana;
3. obezbedi tretman neupotrebljivih vozila i odlaganje delova koji se ne mogu preraditi;
4. obezbedi izdvajanje opasnih materijala i komponenti iz neupotrebljivog vozila radi daljeg tretmana pre odlaganja;
5. vlasniku ili licu koje sakuplja neupotrebljiva vozila izda potvrdu o preuzimanju vozila;
6. potvrdu o rasklapanju neupotrebljivog vozila dostavi organu nadležnom za registraciju vozila.

Vlada bliže propisuje način i postupak upravljanja otpadnim vozilima.

Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi

Član 56.

Zabranjeno je mešanje opasnog i neopasnog otpada u objektima u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi.

Lica koja upravljaju objektima iz stava 1. ovog člana dužna su da izrade plan upravljanja otpadom.

Plan upravljanja otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi koje godišnje proizvode više od 500 kilograma opasnog otpada odobrava ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u saradnji sa ministarstvom.

Ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar bliže propisuju sadržinu plana iz stava 2. ovog člana.

Opasan otpad iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi uključuje infektivni, hemijski, toksični ili farmaceutski otpad, kao i citotoksične lekove, oštre instrumente i drugi opasan otpad.

Ministar i ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuju način i postupak upravljanja opasnim otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi.

Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom

Član 57.

Materijali koji se koriste za ambalažu moraju biti proizvedeni i dizajnirani na način da se smanji uticaj na životnu sredinu tokom njihovog životnog ciklusa.

Ambalažni otpad se mora posebno sakupljati i označavati u skladu sa posebnim zakonom.

Proizvođač proizvoda dužan je da smanjuje stvaranje ambalažnog otpada korišćenjem najboljih dostupnih tehnika i efikasnom upotrebom materijala i energije i podstiče ponovno korišćenje i reciklažu proizvoda.

Svako ko vrši sakupljanje, tretman ili odlaganje ambalažnog otpada dužan je da vodi i čuva evidenciju o količini koja je sakupljena, tretirana ili odložena.

VIII. DOZVOLE ZA UPRAVLJANJE OTPADOM

Izdavanje i vrste dozvola

Član 58.

Za obavljanje jedne ili više delatnosti u oblasti upravljanja otpadom pribavljaju se dozvole, i to:

1. dozvola za sakupljanje otpada;
2. dozvola za transport otpada;
3. dozvola za skladištenje otpada;
4. dozvola za tretman otpada;
5. dozvola za odlaganje otpada.

Za obavljanje više delatnosti jednog operatera može se izdati jedna dozvola.

Dozvola za sakupljanje i transport opasnog otpada izdaje se u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje prevoz opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju.

Dozvole iz st. 1. i 2. ovog člana izdaju se za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom za koje se, prema propisima kojima se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine, ne izdaje integrisana dozvola.

Protiv rešenja kojim je izdata dozvola iz stava 4. ovog člana operater može izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Nadležnost za izdavanje dozvola

Član 59.

Dozvole za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje opasnog otpada, dozvolu za tretman inertnog i neopasnog otpada spaljivanjem i dozvolu za tretman otpada u mobilnom postrojenju izdaje ministarstvo.

Dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritoriji više jedinica lokalne samouprave izdaje ministarstvo.

Gradu odnosno gradu Beogradu poverava se izdavanje dozvole za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritoriji grada odnosno grada Beograda.

Opštini se poverava izdavanje dozvole za sakupljanje i transport inertnog i neopasnog otpada na njenoj teritoriji, kao i izdavanje dozvole za privremeno skladištenje inertnog i neopasnog otpada na lokaciji proizvođača, odnosno vlasnika otpada.

Izuzeci

Član 60.

Dozvola se ne izdaje za:

1. kretanje otpada unutar lokacije proizvođača otpada;
2. kontejnere za otpad iz domaćinstva na javnim mestima;
3. mesta na kojima se skladišti manje od 10 tona inertnog otpada;
4. mesta na kojima se skladišti manje od 2 tone neopasnog otpada.

Za mesta na kojima se skladišti inertni i neopasni otpad iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana, izdaje se potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole.

Zahtev za izuzimanje od obaveze pribavljanja dozvole sadrži naročito:

1. podatke o operateru;
2. podatke o postrojenju i lokaciji;
3. podatke o kapacitetu postrojenja;
4. plan zaštite od udesa.

Ministar bliže propisuje sadržinu potvrde iz stava 2. ovog člana.

Zahtev za izdavanje dozvole

Član 61.

Operateri postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada podnose zahtev za izdavanje dozvole.

Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana sadrži:

1. podatke o podnosiocu zahteva;
2. podatke o postrojenju i lokaciji;
3. podatke o kapacitetu postrojenja;
4. podatke o vrsti, količini i poreklu otpada;
5. metode i tehnologije koje će se koristiti;
6. podatke o opremi i uređajima koji će se koristiti;
7. broj zaposlenih i njihove kvalifikacije;
8. podatke o kvalifikovanom licu odgovornom za stručni rad.

Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 2. ovog člana, operater prilaže sledeću dokumentaciju:

1. potvrdu o registraciji;
2. radni plan postrojenja za upravljanje otpadom;
3. plan zaštite od udesa i overen elaborat zaštite od požara, u skladu sa zakonom;
4. plan za zatvaranje postrojenja;
5. izjavu o metodama tretmana ili odlaganja otpada;
6. izjavu o metodama tretmana i odlaganja ostataka iz postrojenja;
7. saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ili studiju o proceni uticaja zatečenog stanja, u skladu sa zakonom;
8. kopije odobrenja i saglasnosti drugih nadležnih organa, izdatih u skladu sa zakonom;
9. finansijske i druge garancije ili odgovarajuće osiguranje za slučaj udesa ili štete pričinjene trećim licima;
10. potvrdu o uplati odgovarajuće administrativne takse.

Nadležni organ za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada, po potrebi, može zahtevati dodatne podatke, informacije ili dokumentaciju za izdavanje dozvole.

Ministar propisuje obrazac zahteva za izdavanje dozvole iz stava 2. ovog člana.

Postupak izdavanja dozvole

Član 62.

Zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada podnosi se ministarstvu, odnosno jedinici lokalne samouprave.

Nadležni organ za izdavanje dozvole, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva obaveštava podnosioca i javnost o prijemu zahteva za izdavanje dozvole.

Ministarstvo, istovremeno sa obaveštenjem iz stava 2. ovog člana dostavlja podneti zahtev jedinici lokalne samouprave, zajedno sa dokumentacijom radi pribavljanja mišljenja.

Jedinica lokalne samouprave u roku od 30 dana od dana prijema zahteva iz stava 3. ovog člana, dužna je da razmotri zahtev i da ministarstvu dostavi svoje mišljenje sa obrazloženim predlogom za prihvatanje ili odbijanje zahteva.

Jedinica lokalne samouprave može, pre davanja mišljenja iz stava 3. ovog člana, da pribavi mišljenja drugih relevantnih organa i organizacija nadležnih za poslove:

1. planiranja i izgradnje;
2. zaštite voda, vazduha i zemljišta;
3. zaštite prirode;
4. protivpožarne zaštite i zaštite od udesa;
5. zaštite zdravlja;
6. komunalnih delatnosti i dr.

Nadležni organ za izdavanje dozvole, razmatra podneti zahtev, priloženu dokumentaciju i pribavljena mišljenja i izdaje dozvolu podnosiocu zahteva u roku od 15 dana od dana isteka roka iz stava 4. ovog člana ili donosi rešenje kojim odbija zahtev, uz obrazloženje o razlozima odbijanja.

Sadržaj dozvole

Član 63.

Dozvolom se utvrđuju uslovi za obavljanje delatnosti operatera u postrojenju za skladištenje, tretman i odlaganje otpada.

Dozvola sadrži naročito:

1. podatke o lokaciji;
2. tehničke i tehnološke uslove za rad postrojenja;
3. podatke o poreklu, odredištu i tretmanu otpada;
4. podatke o vrsti i količini otpada koji se tretira ili odlaže;
5. procedure za kontrolu rada postrojenja i monitoring životne sredine;
6. mere zaštite od udesa, mere zaštite od požara, kao i procedure za zatvaranje postrojenja;
7. visinu finansijske garancije ili drugog instrumenta za pokriće troškova rada postrojenja;
8. obavezu dostavljanja podataka o vrsti i količinama tretiranog i odloženog otpada, kao i o rezultatima monitoringa.

Ako se dozvola izdaje za odlaganje otpada, pored podataka iz stava 1. ovog člana, sadrži i podatke o:

1. klasi deponije (za inertni, opasni ili neopasni otpad);
2. proceduri za prijem otpada;
3. ukupnom kapacitetu deponije;
4. tehničkoj dokumentaciji za izgradnju deponije i o postrojenju i opremi koja će se koristiti;
5. operativnom planu sa rasporedom i dinamikom punjenja deponije;
6. merama zaštite od udesa;
7. planovima za zatvaranje i rekultivaciju;
8. visini finansijske garancije ili drugog instrumenta za pokriće troškova rada deponije i naknadnog održavanja lokacije posle zatvaranja.

Ako se dozvola izdaje za mobilno postrojenje za tretman otpada dozvola sadrži i obavezu operatera da o svakoj promeni lokacije obavesti ministarstvo i dostavi odobrenje za lokaciju.

Ministar bliže propisuje sadržinu i izgled dozvole.

Odbijanje i odbacivanje zahteva za izdavanje dozvole

Član 64.

Nadležni organ za izdavanje dozvole donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje dozvole, ako:

1. zahtev nije u skladu sa regionalnim i lokalnim planom upravljanja otpadom;
2. podnosilac zahteva nema kvalifikovanih lica odgovornih za stručni rad u postrojenju.

U slučaju da zahtev za izdavanje dozvole ne sadrži propisane podatke i dokumentaciju, nadležni organ za izdavanje dozvole dužan je da podnosiocu zahteva odredi razuman rok za otklanjanje nedostataka, odnosno dostavljanje dokaza.

Ako podnosilac zahteva u određenom roku ne otkloni nedostatke, odnosno ne dostavi tražene dokaze, nadležni organ za izdavanje dozvole odbacuje zahtev, u skladu sa zakonom.

Rok važenja dozvola

Član 65.

Dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada izdaju se na period od deset godina.

Posle isteka roka iz stava 1. ovog člana podnosi se zahtev za obavljanje i/ili reviziju uslova iz dozvole u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za obnavljanje dozvole podnosi se 120 dana pre isteka važenja dozvole radi obezbeđenja kontinuiteta važenja dozvole.

Operater deponije odgovoran je za primenu uslova propisanih dozvolom i posle zatvaranja deponije, sve dok nadležni organ za izdavanje dozvole, ne izda potvrdu kojom se garantuje da su rizici po zdravlje ljudi i životnu sredinu svedeni na prihvatljiv nivo.

Ako se pokrene postupak stečaja ili likvidacije lica koje ima dozvolu, odgovornost za ispunjenje uslova propisanih u dozvoli prenosi se na pravnog sledbenika ili vlasnika zemljišta, ako u međuvremenu i vlasnik zemljišta bankrotira, odgovornost za ispunjenje uslova propisanih u dozvoli preuzima nadležni organ za izdavanje dozvole.

Oduzimanje dozvole

Član 66.

Dozvola se oduzima ako operater ne postupa u skladu sa uslovima propisanim dozvolom.

Ako nadležni organ za izdavanje dozvole, inspekcijskim nadzorom utvrdi da operater ne ispunjava uslove propisane dozvolom, nalaže mere i utvrđuje rok za izvršenje naloženih mera.

Ako operater u utvrđenom roku ne postupi po nalogu iz stava 2. ovog člana, nadležni organ za izdavanje dozvole, donosi akt o oduzimanju dozvole.

Aktom o oduzimanju dozvole zabranjuje se prijem otpada u postrojenje i obavezuje operater da postupa u skladu sa svim drugim uslovima iz dozvole.

Izmena dozvole

Član 67.

Uslovi iz dozvole mogu se promeniti u roku važenja dozvole, ako:

1. operater podnese zahtev za promenu;
2. postoji opasnost da nastane šteta ili nastane šteta po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
3. dođe do izmena zakona i drugih propisa;
4. premene uslova u dozvoli, uslovi bezbednosti u radu zahtevaju reviziju, odnosno izmenu dozvole.

Ako izmenu dozvole vrši ministarstvo o izvršenoj reviziji dozvole obaveštava jedinicu lokalne samouprave.

Obaveštavanje javnosti

Član 68.

Nadležni organ za izdavanje dozvole, obaveštava javnost o prijemu zahteva za izdavanje dozvole, dokumentaciji koja je podneta uz zahtev i izdatoj dozvoli putem sredstava javnog informisanja ili interneta, odnosno na uobičajen lokalni način, o trošku podnosioca zahteva.

Javno obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:

1. naziv podnosioca zahteva, registarski broj, lični identifikacioni broj i adresu;
2. lokaciju postrojenja;
3. kratki opis aktivnosti;
4. rok za dostavljanje mišljenja i predloga;
5. mesto gde se može izvršiti uvid u podneti zahtev za izdavanje dozvole.

Ukoliko zahtev za izdavanje dozvole ili dozvola uključuju poslovnu tajnu ili podatak koji bi, u skladu sa zakonom, zahtevao ograničen pristup javnosti, nadležni organ može odlučiti da za određene delove zahteva za izdavanje dozvole ili dozvole ograniči pristup javnosti.

Ograničenje iz stava 3. ovog člana ne odnosi se na informaciju o emisijama, rizicima od udesa, rezultate monitoringa i inspekcijskog nadzora.

Dozvola za sakupljanje i transport otpada

Član 69.

Dozvola za sakupljanje i/ili transport otpada izdaje se licu registrovanom za obavljanje delatnosti sakupljanja, odnosno licu koje ima svojstvo prevoznika u skladu sa zakonima kojima se uređuje prevoz u javnom saobraćaju, odnosno domaćem prevozniku, u skladu sa zakonima kojim se uređuje međunarodni javni prevoz, osim:

1. ako sam proizvođač otpada transportuje otpad u postrojenje za upravljanje otpadom koje za to ima dozvolu, koristeći svoja transportna sredstva, a količine otpada ne prelaze 1000 kilograma po jednoj pošiljci, isključujući opasan otpad;
2. za lice koje prenosi otpad iz domaćinstva u kontejnere ili u postrojenje za upravljanje otpadom;
3. za lice koje vraća ambalažu ili iskorišćene proizvode proizvođaču.

Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o podnosiocu zahteva, registraciji za obavljanje delatnosti, vrsti i količini otpada, lokaciji i opremi za sakupljanje, prevoznim sredstvima i druge podatke na zahtev nadležnog organa za izdavanje dozvole.

Dozvolom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se obavezne mere postupanja prilikom sakupljanja, odnosno transporta inertnog, neopasnog i opasnog otpada, u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa.

Dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se na period od pet godina i može se obnoviti.

Ako pravno ili fizičko lice iz stava 1. ovog člana ne postupa u skladu sa uslovima propisanim dozvolom, nadležni organ za izdavanje dozvole donosi rešenje o oduzimanju dozvole, u skladu sa članom 66. ovog zakona.

IX. PREKOGRANIČNO KRETANJE OTPADA

Uslovi i način prekograničnog kretanja otpada

Član 70.

Prekogranično kretanje otpada vrši se u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Prekogranično kretanje otpada prati dokumentacija o kretanju od mesta gde je kretanje počelo do konačnog odredišta u skladu sa nacionalnim i međunarodnim standardima i međunarodnim propisima koji se odnose na prekogranični promet.

Otpad za čiji tretman ili odlaganje na ekološki prihvatljiv i efikasan način nema tehničkih mogućnosti i postrojenja u Republici, izvozi se.

Otpad se može uvoziti radi tretmana, ako ne može da se obezbedi kao sekundarna sirovina u dovoljnim količinama u Republici, pod uslovom da postoji postrojenje za tretman tog otpada.

Zabranjen je uvoz otpada radi odlaganja i iskorišćenja u energetske svrhe u skladu sa ovim zakonom.

Zabranjen je uvoz opasnog otpada.

Izuzetno od odredbe stava 6. ovog člana pojedine vrste opasnog otpada, koje se mogu koristiti kao sekundarne sirovine, određene aktom Vlade, mogu se uvoziti na način i po postupku propisanom ovim zakonom.

Prekogranično kretanje otpada vrši se pod uslovom da se otpad pakuje, obeležava i transportuje na način kojim se obezbeđuju uslovi za najmanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Lice koje ima svojstvo prevoznika u skladu sa zakonima kojima se uređuje međunarodni prevoz u javnom saobraćaju mora posedovati akt kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za otpočinjanje i obavljanje javnog prevoza stvari i uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza.

Uvoz, izvoz i tranzit otpada

Član 71.

Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada podnosi se u skladu sa zakonom.

1. Za svako prekogranično kretanje otpada uz zahtev za izdavanje dozvole ministarstvu se podnosi dokumentacija koja sadrži naročito:
2. izveštaj o prekograničnom kretanju otpada;
3. dokaze o obaveštenju i odobrenju svih država kroz koje otpad prolazi do krajnjeg odredišta;
4. ugovor zaključen između uvoznika i izvoznika:
5. druge dokaze i dokumentaciju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Za prekogranično kretanje otpada podnosilac zahteva obezbeđuje odgovarajuću finansijsku garanciju i polisu osiguranja ili drugi oblik osiguranja zavisno od zahteva države uvoza ili tranzita, u iznosu koji je potreban za troškove tretmana otpada, kao i za troškove sanacije u slučaju udesa.

Podnosilac zahteva može zatražiti dozvolu za uvoz, izvoz i tranzit više pošiljki u slučaju kada se radi o otpadu istih fizičko-hemijskih osobina, koji se otprema na isto odredište preko istih graničnih prelaza.

Uvoz, izvoz i tranzit otpada koji se obavlja u više pošiljki odobrava se za period do 12 meseci.

Ministarstvo je dužno da u roku od 60 dana od dana prijema zahteva donese odluku o izdavanju dozvole za uvoz, izvoz ili tranzit otpada.

Svaku pošiljku opasnog otpada prati Obaveštenje o prekograničnom kretanju otpada i Dokument o prekograničnom kretanju otpada.

Vlada bliže propisuje:

1. listu opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen;
2. listu opasnog otpada koji se može uvoziti;
3. listu opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen;
4. listu neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen;
5. lista neopasnog otpada za koji se ne izdaje dozvola, sa dokumentacijom koja prati prekogranično kretanje;
6. sadržinu, izgled i uputstvo za popunjavanje Obaveštenja o prekograničnom kretanju otpada;
7. sadržinu, izgled i uputstvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada.

Zabrana prekograničnog kretanja otpada

Član 72.

Zabranjeno je prekogranično kretanje otpada ako:

1. sve zemlje koje učestvuju nisu obaveštene;
2. sve zemlje koje učestvuju nisu izdale dozvolu;
3. izdata dozvola predstavlja falsifikat ili je pribavljena prevarom;
4. se vrši suprotno izdatoj dozvoli;
5. se vrši namerno odlaganje otpada suprotno odredbama ovog zakona i opštim principima međunarodnog zakonodavstva o zaštiti životne sredine.

Ako prekogranično kretanje otpada za koje je izdata dozvola ne može da se izvrši u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno ako se u roku od 90 dana od dana dolaska otpada na odredište u zemlji uvoza ne može naći rešenje za odlaganje otpada na ekološki prihvatljiv način, zemlja koja izvozi otpad dužna je da obezbedi vraćanje otpada, o trošku izvoznika.

U slučaju iz stava 2. ovog člana lice koje ima dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada obaveštava ministarstvo i organ nadležan za poslove carine koji obezbeđuju nesmetano vraćanje otpada u zemlju izvoza.

X. IZVEŠTAVANJE O OTPADU I BAZA PODATAKA

Izveštaji o upravljanju otpadom

Član 73.

Izveštaj o upravljanju otpadom na teritoriji Republike sastavni je deo Izveštaja o stanju životne sredine i podnosi se jedanput godišnje Narodnoj skupštini.

Dve ili više jedinica lokalne samouprave koje su donele regionalni plan upravljanja otpadom razmatraju izveštaj o realizaciji plana jedanput u dve godine i izveštaj dostavljaju ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine.

Jedinica lokalne samouprave razmatra izveštaj o realizaciji lokalnog plana upravljanja otpadom jedanput u dve godine i izveštaj dostavlja ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine.

Izveštavanje

Član 74.

Proizvođač i vlasnik otpada, izuzev domaćinstva, dužan je da vodi i čuva dnevnu evidenciju o otpadu i dostavlja redovni šestomesečni izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o:

1. vrsti, količini, poreklu, karakterizaciji i klasifikaciji, sastavu, skladištenju, transportu, tretmanu i odlaganju otpada primljenog u postrojenje za upravljanje otpadom;
2. vrsti, količini, karakterizaciji i klasifikaciji, sastavu, odredištu, skladištenju i transportu reciklabilnih materijala koji su otpremljeni iz postrojenja za upravljanje otpadom;
3. vrsti, količini, karakterizaciji i klasifikaciji, sastavu, odredištu, skladištenju i transportu otpada i drugih ostataka koji su otpremljeni iz postrojenja za upravljanje otpadom.

Proizvođač i vlasnik otpada čuva najmanje pet godina osnovna dokumenta i podatke iz izveštaja.

Agencija za zaštitu životne sredine čuva originale izveštaja o otpadu najmanje 25 godina za potrebe statistike Republike o proizvodnji otpada.

Agencija za zaštitu životne sredine jedanput godišnje, najkasnije do 31. marta tekuće godine, kao i po potrebi, odnosno na zahtev, dostavlja podatke ministarstvu.

Ministar propisuje obrazac dnevne evidencije i šestomesečnog izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje.

Registar o otpadu

Član 75.

Registar o otpadu ustanovljava i vodi ministarstvo i podatke iz registra dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine.

Registar o otpadu je baza podataka u kojoj se evidentiraju podaci o vrsti, klasifikaciji, karakterizaciji, sastavu i količinama nastalog otpada, postrojenjima za skladištenje, tretman i odlaganje otpada, izdatim dozvolama za rad postrojenja, dozvolama za uvoz, izvoz i tranzit otpada.

Podaci upisani u registar o otpadu su javni.

XI. FINANSIRANJE UPRAVLJANJA OTPADOM

Troškovi upravljanja otpadom

Član 76.

Troškovi upravljanja otpadom utvrđuju se prema količini i svojstvima otpada u skladu sa načelom “zagađivač plaća” i obuhvataju:

1. troškove odvojenog sakupljanja otpada;
2. troškove prevoza otpada;
3. troškove drugih mera upravljanja otpadom koje nisu pokrivene prihodom ostvarenim prometom otpada;
4. troškove uklanjanja otpada koji je nepoznato lice odložilo izvan deponije;
5. troškove projektovanja i izgradnje postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada, troškove rada postrojenja, troškove zatvaranja, njegovog naknadnog održavanja nakon prestanka njegovog rada.

Odgovornost proizvođača i vlasnika otpada

Član 77.

Proizvođač ili vlasnik otpada snosi troškove sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada, u skladu sa zakonom.

Domaćinstva snose troškove iz stava 1. ovog člana u skladu sa propisima kojima se uređuju komunalne delatnosti.

Naknada za upravljanje otpadom

Član 78.

Pravno ili fizičko lice koje obavlja delatnost sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana ili odlaganja otpada naplaćuje svoje usluge prema ceni utvrđenoj u skladu sa zakonom.

Cena usluge se određuje u zavisnosti od vrste, količine, karakteristika otpada i učestalosti usluge, kao i od dužine i uslova transporta otpada i ostalih okolnosti koje utiču na cenu organizacije upravljanja otpadom.

Cena usluge deponovanja otpada pokriva sve troškove rada deponije, uključujući finansijske garancije ili druge instrumente i procenjene troškove zatvaranja i naknadnog održavanja lokacije za period od najmanje 30 godina.

Finansiranje upravljanja otpadom

Član 79.

Sprovođenje Strategije i planova upravljanja otpadom, kao i izgradnja postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada iz nadležnosti Republike, finansira se iz namenskih sredstava budžeta Republike koja su prihod Fonda za zaštitu životne sredine, kredita, donacija i sredstava pravnih i fizičkih lica koja upravljaju otpadom, naknada i drugih izvora finansiranja, u skladu sa zakonom.

Sprovođenje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, kao i izgradnja postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave finansira se iz namenskih sredstava budžeta jedinica lokalne samouprave, kredita, donacija i sredstava pravnih i fizičkih lica koja upravljaju otpadom, naknada i drugih izvora finansiranja, u skladu sa zakonom.

Sprovođenje regionalnih planova upravljanja otpadom, kao i izgradnja postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada na teritoriji autonomne pokrajine finansira se i sredstvima budžeta autonomne pokrajine.

Namensko korišćenje sredstava

Član 80.

Republika, odnosno jedinica lokalne samouprave koristi namenska sredstva iz člana 79. ovog zakona preko Fonda za zaštitu životne sredine, odnosno preko posebnih računa, u skladu sa odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave.

Iz prihoda Fonda za zaštitu životne sredine, odnosno posebnih računa finansiraju se programi, projekti i druge investicione i operativne aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom, i to:

1. izgradnja postrojenja za upravljanje otpadom;
2. unapređenje organizacije upravljanja otpadom;
3. podsticanje razvoja ovlašćenih stručnih organizacija za ispitivanje otpada;
4. podsticanje odvojenog sakupljanja otpada;
5. podsticanje tržišta recikliranih materijala;
6. implementacija regionalnih planova upravljanja otpadom iz člana 12. ovog zakona;
7. razvoj informacionog sistema za upravljanje otpadom;
8. pomoć u razvoju i primeni novih tehnologija za tretman otpada;
9. sanacija dugogodišenjeg zagađenja otpadom;
10. druge troškove u skladu sa zakonom.

Jedinica lokalne samouprave izrađuje godišnji program korišćenja sredstava za upravljanje otpadom na koji saglasnost daje ministarstvo.

Administrativne takse

Član 81.

Operater snosi troškove plaćanja administrativnih taksi, utvrđenih u skladu sa posebnim propisima, za:

1. podnošenje zahteva za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom;
2. izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom;
3. podnošenje zahteva za izdavanje potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u skladu sa ovim zakonom;
4. izdavanje rešenja o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u skladu sa ovim zakonom.

Administrativne takse prihod su budžeta Republike.

XII. NADZOR

Nadzor nad radom

Član 82.

Ministarstvo vrši nadzor nad radom Agencije za zaštitu životne sredine, jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica, u vršenju poverenih poslova.

Inspekcijski nadzor

Član 83.

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih za njegovo izvršavanje vrši ministarstvo, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Inspekcijski nadzor vrši se preko inspektora za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.

Gradu, odnosno gradu Beogradu poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad aktivnostima sakupljanja i transporta inertnog i neopasnog otpada, odnosno nad radom postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada za koje izdaje dozvolu na osnovu ovog zakona.

Opštini se poverava vršenje inspekcijskog nadzora nad aktivnostima sakupljanja i transporta inertnog i neopasnog otpada, kao i privremenog skladištenja inertnog i neopasnog otpada na lokaciji proizvođača, odnosno vlasnika otpada, za koje izdaje dozvolu na osnovu ovog zakona.

Prava i dužnosti inspektora

Član 84.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da proverava i konroliše naročito:

1. sprovođenje i ažuriranje planova upravljanja otpadom;
2. sprovođenje i ažuriranje radnog plana postrojenja za upravljanje otpadom;
3. upotrebu i korišćenje odgovarajućih tehnologija i efikasnog korišćenja sirovina i energije;
4. upravljanje otpadom u postrojenjima koja stvaraju otpad, primenu mera i postupaka za smanjenje njegovih količina ili opasnih svojstava, klasifikaciju, sakupljanje, skladištenje, tretman, transport i odlaganje otpada;
5. tehničke karakteristike i kapacitete, organizaciju i rad postrojenja za upravljanje otpadom, uključujući monitoring, metode tretmana i mere predostrožnosti u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli;
6. ispunjenost uslova za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada;
7. postupanje sa otpadom u toku njegovog sakupljanja i transporta, odnosno u toku njegovog kretanja;
8. postupanje sa otpadom u prekograničnom kretanju na poziv carinskih službenika;
9. ispunjenost uslova za rad, zatvaranje i rekultivaciju postojećih deponija otpada i nadzor nad deponijom posle njenog zatvaranja u periodu od najmanje 30 godina;
10. primenu postupaka klasifikacije, skladištenja, pakovanja, obeležavanja i transporta opasnog otpada, u skladu sa ovim i drugim zakonom;
11. postupanje sa otpadom u skladu sa propisanim obavezama upravljanja posebnim vrstama otpada;
12. primenu propisanih mera i postupaka za sprečavanje udesa i u slučaju udesa;
13. propisane zabrane i ograničenja;
14. rad lica odgovornog za upravljanje otpadom i kvalifikovanog lica odgovornog za stručni rad u postrojenju za upravljanje otpadom;
15. vođenje i čuvanje propisane evidencije sa podacima o poreklu, odredištu, tretmanu, vrsti i količini otpada;
16. sprovođenje drugih propisanih mera i postupaka upravljanja otpadom.

Ovlašćenja inspektora

Član 85.

U vršenju poslova iz člana 84. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:

1. naredi sprovođenje plana upravljanja otpadom i njegovo ažuriranje;
2. naredi sprovođenje radnog plana postrojenja za upravljanje otpadom i njegovo ažuriranje;
3. zabrani korišćenje tehnologije i rad postrojenja koja ne ispunjavaju uslove za smanjenje nastajanja otpada i efikasno korišćenje sirovina;
4. naredi proizvođaču proizvoda koji posle upotrebe postaje opasan otpad da taj otpad preuzme bez naknade ili da tu obavezu prenese na lice ovlašćeno za upravljanje opasnim otpadom u skladu sa ovim zakonom;
5. naredi proizvođaču otpada da izvrši klasifikaciju otpada i pribavi dokaze o karakterizaciji otpada, odnosno upotrebnoj vrednosti reciklabilnog materijala;
6. naredi proizvođaču, odnosno vlasniku otpada, odvojeno sakupljanje otpada u skladu sa potrebama budućeg tretmana;
7. naredi proizvođaču otpada da preda otpad pravnom ili fizičkom licu koje je ovlašćeno za upravljanje otpadom, ako nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;
8. naredi proizvođaču otpada da vodi i čuva propisane evidencije;
9. naredi proizvođaču otpada da odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom;
10. zabrani svaki transport otpada suprotno uslovima u dozvoli izdatoj u skladu sa ovim zakonom, kao i zahtevima koji su regulisani posebnim propisima (ADR i RID);
11. zabrani tretman otpada suprotno uslovima iz dozvole;
12. zabrani rad postrojenja i upotrebu opreme za tretman otpada koja se ne koristi u skladu sa tehničkim uputstvom;
13. zabrani tretman otpada ako otpad nije obezbeđen i zaštićen od rasipanja i procurivanja;
14. zabrani prijem i odlaganje otpada na deponiji suprotno uslovima u dozvoli;
15. naredi sprovođenje mera kojima se obezbeđuje zaštita životne sredine na deponiji u skladu sa zakonom;
16. naredi sprovođenje rekultivacije deponije posle njenog zatvaranja i nadzor nad deponijom u periodu od najmanje 30 godina, u cilju smanjenja rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
17. naredi pravnom licu koje obavlja poslove upravljanja otpadom u skladu sa ovim zakonom, određivanje kvalifikovanog lica odgovornog za stručni rad u postrojenju za upravljanje otpadom;
18. naredi pravnom licu koje obavlja poslove upravljanja otpadom u skladu sa ovim zakonom vođenje i čuvanje propisanih evidencija;
19. zabrani izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom koje ne ispunjava tehničke i druge uslove propisane ovim i drugim zakonom;
20. zabrani skladištenje, tretman ili odlaganje otpada van postrojenja za upravljanje otpadom koje ima dozvolu;
21. naredi preduzeću ovlašćenom za sakupljanje i/ili transport otpada da otpad sakuplja od proizvođača ili vlasnika i da ga transportuje do postrojenja koje ima dozvolu za upravljanje otpadom, odnosno do centra za sakupljanje, transfer stanice ili postrojenja za tretman ili odlaganje;
22. naredi preduzeću ovlašćenom za sakupljanje i/ili transport otpada da obezbedi odvojen prevoz različitih vrsta otpada, naročito opasnog otpada;
23. zabrani sakupljanje i/ili transport opasnog otpada sa drugim otpadom;
24. zabrani utovar i transport otpada ako se ne obavlja u zatvorenom vozilu, kontejneru ili na drugi odgovarajući način koji onemogućava rasipanje ili ispadanje otpada prilikom transporta, utovara ili istovara;
25. naredi prevozniku otpada da, u slučaju zagađenja nastalog tokom transporta, izvrši čišćenje i dovođenje zagađenog područja u zadovoljavajuće stanje;
26. zabrani transport opasnog otpada bez propisane dokumentacije;
27. zabrani skladištenje otpada na mestima koja nisu tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada i/ili nemaju dozvolu za skladištenje, kao i ako je istekao propisani period skladištenja;
28. zabrani tretman otpada suprotno uslovima u dozvoli;
29. zabrani rad postrojenja i korišćenje opreme za tretman otpada za koje nije dobijena dozvola;
30. zabrani rad mobilnog postrojenja za tretman otpada koje nema odobrenje za lokaciju, odnosno dozvolu;
31. naredi odvojeno sakupljanje, skladištenje i tretman otpada koji ima upotrebnu vrednost, odnosno sekundarnih sirovina;
32. zabrani odlaganje ili spaljivanje sekundarnih sirovina bez dozvole ministarstva;
33. zabrani fizičko-hemijski i hemijski tretman otpada koji se vrši suprotno odredbama ovog zakona;
34. zabrani biološki tretman otpada suprotno uslovima u dozvoli;
35. zabrani termički tretman otpada suprotno uslovima u dozvoli;
36. zabrani rad deponije koja ne ispunjava propisane tehničke, tehnološke i druge uslove i zahteve;
37. zabrani odlaganje otpada koji nije prethodno podvrgnut tretmanu i odlaganje opasnog otpada sa drugim vrstama otpada na istoj lokaciji, odnosno deponiji;
38. zabrani mešanje komunalnog otpada sa opasnim otpadom;
39. naredi razdvajanje već izmešanog komunalnog otpada sa opasnim otpadom ako je to ekonomski isplativo;
40. zabrani odlaganje komunalnog otpada suprotno zakonu i uslovima utvrđenim u izdatoj dozvoli;
41. naredi selekciju radi reciklaže i sakupljanje opasnog otpada iz domaćinstava;
42. zabrani sakupljanje, sortiranje, skladištenje, transport, tretman i odlaganje opasnog otpada koji nije obeležen i upakovan na način kojim se obezbeđuje minimalan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
43. zabrani mešanje različitih vrsta opasnog otpada, osim pod nadzorom kvalifikovanog lica i u postupku tretmana opasnog otpada;
44. zabrani odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se značajno smanjenju opasne komponente i njihova svojstva, masa i zapremina;
45. zabrani razblaživanje opasnog otpada radi ispuštanja u životnu sredinu;
46. zabrani kretanje otpada bez Dokumenta o kretanju otpada, odnosno Dokumenta o kretanju opasnog otpada;
47. zabrani svaku radnju ili akt kojim se upravlja posebnim vrstama otpada suprotno ovom zakonu;
48. naredi proizvođaču i uvozniku, odnosno vlasniku otpada primenu ili izvršenje posebnih mera upravljanja tokovima otpada propisanih ovim zakonom;
49. zabrani sakupljanje i transport otpada izvan teritorije za koju je izdata dozvola;
50. zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada koji se obavlja suprotno odredbama ovog i drugog zakona;
51. naredi licu koje ima dozvolu za upravljanje otpadom primenu i sprovođenje mera propisanih za slučaj udesa;
52. naredi licu koje ima dozvolu za upravljanje otpadom dostavljanje odgovarajućih podataka i izveštaja u skladu sa ovim zakonom;
53. zabrani svaku radnju ili akt protivan odredbama ovog zakona;
54. naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u određenom roku.

Ako inspektor u vršenju poslova iz člana 84. ovog zakona utvrdi da su povređene odredbe zakona kojim se uređuje prevoz i transport, zaštita zdravlja ljudi i životinja, promet lekova i/ili drugih zakona, dužan je da o tome, bez odlaganja obavesti drugog nadležnog inspektora.

U vršenju inspekcijskih poslova inspektor može privremeno oduzeti predmete, opremu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvršene nedozvoljene radnje.

U vršenju nadzora nad primenom mera i postupaka upravljanja otpadom inspektor ima i ovlašćenja i dužnosti utvrđene drugim propisima.

XIII. NADLEŽNOST ZA REŠAVANJE O ŽALBI

Član 86.

Na rešenje inspektora iz člana 85. stav 1. ovog zakona može se izjaviti žalba direktoru Uprave za zaštitu životne sredine kao organu u sastavu ministarstva.

Žalba se izjavljuje u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

O žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, koje je doneto u vršenju poverenih poslova, rešava direktor Uprave za zaštitu životne sredine kao organa u sastavu ministarstva.

O žalbi na prvostepeno rešenje područne jedinice Uprave za zaštitu životne sredine kao organa u sastavu ministarstva rešava direktor Uprave za zaštitu životne sredine.

O žalbi na prvostepeno rešenje Uprave za zaštitu životne sredine kao organa u sastavu ministarstva rešava ministar.

O žalbi na prvostepeno rešenje ministarstva, rešava Vlada.

XIV. KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi

Član 87.

Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice ako:

1. obavlja poslove bez plana upravljanja otpadom ili ne vrši njegovo ažuriranje u propisanom roku (član 15. st.1. do 3);
2. obavlja poslove upravljanja otpadom bez radnog plana postrojenja za upravljanje otpadom ili ne vrši njegovo ažuriranje u propisanom roku (član 16);
3. ne pribavi dozvolu za tretman otpada i poslove tretmana otpada ne obavlja u skladu sa dozvolom, ne objavi listu otpada za čiji tretman ima dozvolu, ne obezbeđuje otpad i ne zaštiti ga od rasipanja i procurivanja ili u slučaju udesa bez odlaganja ne obavesti nadležni organ (član 29. tač. 3), 4), 6) i 7);
4. ne pribavi dozvolu za odlaganje otpada i otpad ne odlaže u skladu sa tom dozvolom, ne obezbedi sprovođenje propisanih mera kojima se obezbeđuje zaštita životne sredine, ako ne obezbedi rekultivaciju deponije i nadzor nad deponijom posle njenog zatvaranju u periodu od najmanje 30 godina ili u slučaju udesa na deponiji bez odlaganja ne obavesti nadležni organ (član 30. stav 1. tač. 3), 4), 6) i 7);
5. na deponiju primi otpad koji ne ispunjava uslove o odlaganju otpada propisane dozvolom ili otpad koji, ako se pomeša sa nekim drugim otpadom predstavlja rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu i ako o tome ne obavesti nadležni organ (član 30. st. 2. i 3);
6. gradi postrojenje ili obavlja delatnost u postrojenju za upravljanje otpadom koje ne ispunjava tehničke i druge propisane uslove, odnosno skladišti, tretira ili odlaže otpad u postrojenju koje nema dozvolu za obavljanje tih delatnosti (član 33. st. 2. i 4);
7. skladišti otpad na mestima koja nisu tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim lokacijama ili po isteku propisanog roka za privremeno skladištenje (član 36);
8. tretman otpada obavlja suprotno odredbama ovog zakona ili za mobilno postrojenje za tretman otpada ne pribavi odobrenje za lokaciju koje izdaje jedinica lokalne samouprave (član 37. st. 1. i 3);
9. odlaže i spaljuje otpad koji se može ponovo koristiti bez dozvole ministarstva (član 38. stav 4);
10. vrši fizičko-hemijski i hemijski tretman otpada suprotno propisanim uslovima (član 39);
11. vrši biološki tretman otpada suprotno propisanim uslovima (član 40);
12. vrši termički tretman otpada suprotno uslovima u dozvoli ili propisanim uslovima (član 41);
13. vrši odlaganje otpada na lokaciji koja ne ispunjava tehničke, tehnološke i druge propisane uslove, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli ili bez prethodnog tretmana ili odlaže opasan otpad zajedno sa drugim vrstama otpada (član 42. st. 2, 4. i 6);
14. prilikom sakupljanja, razvrstavanja, skladištenja, transporta, ponovnog iskorišćenja i odlaganja opasan otpad ne upakuje i obeleži na odgovarajući način (član 44. st. 3. i 4);
15. meša različite kategorije opasnog otpada, osim u slučaju kada je to dozvoljeno, odlaže opasan otpad bez prethodnog tretmana ili vrši razblaživanje opasnog otpada radi njegovog ispuštanja u životnu sredinu (član 44. st. 5, 6. i 7);
16. obavlja upravljanje otpadom bez dozvole (član 58);
17. obavlja aktivnosti bez potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u slučajevima za koje se ne zahteva dozvola (član 60);
18. vrši uvoz, izvoz ili tranzit otpada suprotno uslovima i načinu propisanim u članu 70. ovog zakona;

Novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u preduzeću i drugom pravnom licu.

Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana strano pravno lice ako ima predstavništvo na teritoriji državne zajednice Srbija i Crna Gora i/ili ako je privredni prestup učinjen na teritoriji Republike njegovim prevoznim sredstvom.

Novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u stranom pravnom licu.

Zaštitne mere

Član 88.

Za privredni prestup iz člana 87. ovog zakona, pored propisane novčane kazne preduzeću ili drugom pravnom licu može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene privredne delatnosti, a odgovornom licu zaštitna mera zabrane vršenja određene dužnosti u trajanju do deset godina.

Za privredni prestup iz člana 87. ovog zakona može se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje privrednog prestupa, odnosno koji su nastali izvršenjem privrednog prestupa.

2. Prekršaji

Član 89.

Novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice ako:

1. koristi tehnologije i razvija proizvodnju proizvoda na način kojim se ne obezbeđuju uslovi za racionalno korišćenje prirodnih resursa, materijala i energije ili ne podstiče ponovno korišćenje i reciklažu proizvoda i ambalaže na kraju životnog ciklusa proizvoda (član 25. stav 1);
2. ne izvrši preuzimanje sopstvenih proizvoda koji posle upotrebe postaju opasan otpad, bez naknade troškova, odnosno ako tu obavezu ne prenese na drugo pravno lice (član 25. st. 2. i 3);
3. postupa suprotno članu 26. stav 1. ovog zakona;
4. obavlja transport otpada suprotno članu 28. ovog zakona;
5. ne obezbedi sprovođenje radnog plana postrojenja, kao operater postrojenja za tretman otpada ili operater na deponiji ne vodi propisane evidencije ili ne odredi kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad u postrojenju, odnosno na deponiji (član 29. tač. 1), 8) i 9) i član 30. stav 1. tač. 1), 8) i 9);
6. sakupljanje i transport otpada ne vrši u skladu sa članom 35. ovog zakona;
7. postupa sa komunalnim otpadom suprotno članu 43. ovog zakona;
8. ne poseduje Dokument o kretanju otpada (član 45. st. 1. do 5);
9. ne poseduje Dokument o kretanju opasnog otpada (član 46. st. 1. do 5);
10. upravlja posebnim vrstama otpada suprotno ovom zakonu (čl. 47-57);
11. vrši sakupljanje i transport otpada suprotno članu 69. ovog zakona;
12. ne dostavlja odgovarajuće podatke i izveštaje (član 74. st. 1. i 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 4), 6), 7), 10) i 11) ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Zaštitne mere uz kaznu za prekršaj

Član 90.

Za prekršaj iz člana 89. ovog zakona može se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali izvršenjem prekršaja.

Prekršaj odgovornog lica u organu državne uprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu

Član 91.

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu državne uprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu ako:

1. ne donese plan upravljanja otpadom (član 20. stav 1. tačka 1);
2. vrši ispitivanje otpada bez propisanog ovlašćenja (član 23. stav 2);
3. ne obezbedi i ne opremi centre za sakupljanje kabastog otpada iz domaćinstva ili ne uredi organizaciju selektivnog sakupljanja otpada radi reciklaže u skladu sa posebnim programom (član 43. st. 5. i 8);
4. izda dozvolu ako uz zahtev za njeno izdavanje nije podneta propisana dokumentacija (član 61);
5. ne obaveštava javnost na način propisan ovim zakonom (član 68);
6. ne dostavlja podatke ministarstvu jedanput godišnje, odnosno na zahtev (član 74. stav 5);
7. nenamenski koristi sredstva za upravljanje otpadom (član 80);
8. ne izradi popis deponija na svom području i ne izradi projekte sanacije, zatvaranja i rekultivacije u roku propisanom ovim zakonom (član 96).

XV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 92.

Pravna i fizička lica uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 93.

Proizvođači otpada u postojećim postrojenjima iz člana 15. ovog zakona dužni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u postrojenju.

Plan iz stava 1. ovog člana sadrži naročito mere i dinamiku prilagođavanja rada postojećeg postrojenja i aktivnosti u skladu sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2010. godine.

Ako je u postojećem postrojenju iz stava 1. ovog člana izvršeno privremeno skladištenje otpada do dana stupanja na snagu ovog zakona, proizvođač otpada dužan je da planom, odnosno merama za prilagođavanje rada postojećeg postrojenja i aktivnosti, obezbedi uklanjanje privremeno uskladištenog otpada najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 94.

Operateri postojećih postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno pravna i fizička lica koja obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, dužni su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost organu nadležnom za izdavanje dozvola, u skladu sa ovim zakonom.

Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se:

1. akt o osnivanju;
2. izvod iz odgovarajućeg registra;
3. dokazi i dokumentacija o postrojenju, njegovom kapacitetu i tehničkim karakteristikama;
4. dokazi i dokumentacija o opremi, sredstvima za rad i drugim dobrima kojima raspolaže.

Po isteku roka iz stava 1. ovog člana organ nadležan za izdavanje dozvole, u roku koji ne može biti duži od 90 dana, obaveštava operatera o uslovima za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom.

Član 95.

Operateri postojećih postrojenja za upravljanje otpadom dužni su da u roku od šest meseci po dobijanju obaveštenja iz člana 94. stav 3. ovog zakona dostave nadležnom organu radni plan postrojenja sa programom mera i dinamikom prilagođavanja rada postrojenja u skladu sa odredbama ovog zakona za period do 31. decembra 2010. godine.

Za postojeće deponije komunalnog otpada koje nisu izgrađene u skladu sa ovim zakonom, pored radnog plana iz stava 1. ovog člana, dostavlja se i projekat sanacije ili zatvaranja.

Član 96.

Jedinica lokalne samouprave dužna je da, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, izradi popis neuređenih deponija na svom području koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona i donese projekte sanacije, zatvaranja i rekultivacije, na koje saglasnost daje ministarstvo.

Projekat iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o: lokaciji, stanju deponije, načinu odlaganja, načinu sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije, monitoringu nakon zatvaranja, kao i druge podatke od značaja za realizaciju projekta.

Član 97.

Baterije i akumulatori koji su proizvedeni ili uvezeni pre dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu biti u prometu bez propisanih oznaka najduže godinu dana po donošenju propisa iz člana 47. stav 9. ovog zakona.

Član 98.

Proizvođači i uvoznici električnih i elektronskih proizvoda dužni su da mere i postupke u upravljanju otpadom od električnih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do 31. decembra 2010. godine.

Član 99.

Zamena i dekontaminacija svih uređaja koji sadrže PCB i odlaganje PCB otpada izvršiće se najkasnije do 2015. godine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, vlasnik uređaja koji sadrži između 0,05-0,005% PCB dužan je da obezbedi odlaganje, odnosno dekontaminaciju uređaja po prestanku njihove upotrebe.

Plan zamene, odnosno odlaganja i dekontaminacije ur