CARINSKI ZAKON

Broj br. 73/2003

DEO ČETVRTI
CARINSKI DOZVOLJENO POSTUPANJE ILI UPOTREBA ROBE

GLAVA I
OPŠTE ODREDBE

Član 86.

(1) Za robu može da se, u skladu sa  uslovima propisanim ovim zakonom, odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba bez obzira na njenu vrstu ili količinu, poreklo, odredište ili način otpreme, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba neće se odrediti ako je to u suprotnosti sa merama zaštite javnog morala, zaštite zdravlja i života ljudi, životinja ili bilja, zaštite nacionalnog blaga istorijske, umetničke ili arheološke vrednosti ili zaštite prava intelektualne svojine i sl., utvrđene propisima koji uređuju te oblasti.

GLAVA II
CARINSKI POSTUPCI

1. STAVLANJE ROBE U CARINSKI POSTUPAK

Član 87.

(1) Roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak mora da bude obuhvaćena deklaracijom za taj carinski postupak.

(2) Domaća roba prijavljena za izvoz, pasivno oplemenjivanje, postupak tranzita ili postupak carinskog skladištenja nalazi se pod carinskim nadzorom od trenutka prihvatanja deklaracije do trenutka napuštanja carinskog područja, uništenja, odnosno do razduženja deklaracije.

(3) Direktor može odrediti pojedine carinarnice ili njihove organizacione jedinice za carinjenje određene robe i sprovođenje određenih postupaka, odnosno odrediti carinarnice ili njihove organizacione jedinice koje ne mogu cariniti određenu robu i sprovoditi određene postupke.

Član 88.

(1) Deklaracija se podnosi:

1. u pisanoj formi;
2. elektronskom razmenom podataka, ako to dopuštaju tehničke mogućnosti i ako upotrebu elektronskih sredstava odobri direktor;
3. drugim radnjama kojima držalac robe zahteva stavljanje robe u carinski postupak, kada je takva mogućnost predviđena propisima.

(2) Ministar propisuje oblik, sadržinu i način podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca koji se upotrebljavaju u carinskom postupku.

Član 88a

(1) Lice iz člana 68. ovog zakona odgovorno je za pravilnost preduzetih radnji, odnosno za neizvršenje radnji koje je potrebno izvršiti, kao i za tačnost podataka unesenih u deklaraciju, odnosno isprave koje se prilažu uz deklaraciju.đ

(2) Propusti i greške u deklaraciji, odnosno ispravama iz stava 1. ovog člana od kojih ne zavisi pravilna primena propisa od strane carinskog organa ili iste ne iskazuju dodatno pribavljanje drugih isprava za okončanje postupka, ako je greška učinjena u prihvaćenoj deklaraciji, odnosno priloženim ispravama, su:

1. greške u pisanju;
2. greške u računanju u deklaraciji i pratećim dokumentima;
3. nenamerni propusti u odnosu na carinsku vrednost;
4. greške u preračunavanju stranih sredstava plaćanja;
5. netačan obračun odbitka ili propusta.

(3) Ako su priroda i druge karakteristike robe pravilno definisani, netačno označavanje tarifnog stava takođe će se smatrati propustom, odnosno greškom iz stava 2. ovog člana

1) Deklaracija u pisanoj formi

Redovna deklaracija

Član 89.

(1) Deklaracija u pisanoj formi podnosi se na propisanom obrascu, mora da bude potpisana od njenog podnosioca, kao i da sadrži sve podatke neophodne za primenu propisa kojima je uređen carinski postupak za koji se roba prijavljuje.

(2) Uz deklaraciju se prilažu isprave potrebne radi primene propisa carinskog postupka za koji se roba prijavljuje.

Član 90.

Carinski organ će odmah prihvatiti deklaraciju koja je podneta u skladu sa odredbom člana 89. ovog zakona, pod uslovom da je roba obuhvaćena deklaracijom dopremljena carinarnici.

Član 91.

Deklaraciju sa ispravama potrebnim radi primene propisa kojima je uređen postupak za koji je roba prijavljena, može da podnese uvoznik, odnosno izvoznik ili lice koje on ovlasti u skladu sa odredbom člana 26. ovog zakona.

Član 92.

(1) Posle prihvatanja deklaracije deklarant može na sopstveni zahtev, uz odobrenje carinskog organa, da izmeni ili dopuni jedan ili više podataka u deklaraciji, s tim da se izmene i dopune odnose samo na robu koja je prvobitno bila obuhvaćena tom deklaracijom.

(2) Carinski organ neće odobriti izmene i dopune iz stava 1. ovog člana ako je zahtev za izmenu, odnosno dopunu podnet nakon što je:

1. obavestio deklaranta da namerava da pregleda robu,
2. utvrdio da su podaci netačni, ili
3. pustio robu deklarantu.

Član 93.

(1) Carinski organ, na zahtev deklaranta, poništiće prihvaćenu deklaraciju ako deklarant dostavi dokaze da je roba greškom prijavljena za carinski postupak obuhvaćen tom deklaracijom ili da zbog posebnih uslova sprovođenje carinskog postupka nad robom za koji je ta roba prijavljena nije više opravdano.

(2) Ako je carinski organ obavestio deklaranta da će da izvrši pregled robe, zahtev za poništenje deklaracije neće biti prihvaćen dok se pregled ne izvrši.

(3) Deklaracija se ne može poništiti posle stavljanja robe u slobodan promet, osim ako propisima nije drukčije predviđeno.

(4) Poništenje deklaracije ne sprečava primenu kaznenih odredaba ovog zakona.

Član 94.

U sprovođenju carinskog postupka za koji je roba deklarisana primenjuju se propisi koji važe na dan prihvatanja deklaracije, ako nije drukčije propisano.

Član 95.

Carinski organ može, radi kontrole prihvaćene deklaracije da:

1. izvrši pregled isprava koje su priložene uz deklaraciju;
2. zahteva da mu deklarant dostavi i druge isprave kako bi utvrdio tačnost podataka navedenih u deklaraciji;
3. izvrši pregled robe ili uzme uzorke radi analize i ispitivanja robe.

Član 96.

(1) Prevoz robe do mesta gde će se izvršiti njen pregled ili uzimanje uzoraka, kao i postupanje sa robom neophodno za pregled ili uzimanje uzoraka, obavlja deklarant, ili se obavlja na njegovu odgovornost. Troškove koji iz toga nastanu snosi deklarant.

(2) Deklarant ima pravo da prisustvuje pregledu robe ili uzimanju uzoraka.

(3) Carinski organ može da zahteva da deklarant ili njegov zastupnik prisustvuje pregledu robe ili uzimanju uzoraka, na mestu i u vreme koje odredi carinski organ, kako bi pružio neophodnu pomoć radi olakšavanja pregleda ili uzimanja uzorka.

(4) Za uzorke uzete u skladu sa važećim propisima, carinski organ nije u obavezi da plati naknadu. Troškove analize i pregleda snosi carinski organ.

Član 97.

(1) U slučaju kad je pregledan deo robe koja je obuhvaćena deklaracijom, rezultat delimičnog pregleda primenjuje se na svu robu obuhvaćenu tom deklaracijom.

(2) Deklarant može da zatraži ponovni pregled robe ako smatra da rezultat delimičnog pregleda nije odgovarajući za preostalu prijavljenu robu.

(3) Kad deklaracija obuhvata dva ili više naimenovanja, smatra se da podaci koji se odnose na svako naimenovanje predstavljaju posebnu deklaraciju.

Član 98.

(1) Ako je deklaracija kontrolisana, rezultati kontrole, kao i druge utvrđene činjenice su osnov za primenu propisa koji uređuju carinski postupak u koji je roba stavljena.

(2) Ako deklaracija nije kontrolisana, podaci koje je deklarant naveo u deklaraciji  su osnov za primenu propisa koji uređuju carinski postupak u koji je roba stavljena.

Član 99.

(1) Carinski organ dužan je da preduzme mere potrebne za identifikaciju robe, ako je identifikacija neophodna za sprovođenje carinskog postupka za koji je roba deklarisana.

(2) Carinska obeležja stavljena na robu ili prevozna sredstva može ukloniti ili uništiti carinski organ ili se to može učiniti uz odobrenje tog organa, osim u slučajevima kad je zbog nepredviđenih okolnosti ili više sile njihovo uklanjanje ili uništenje neophodno radi zaštite robe ili prevoznog sredstva.

Član 100.

(1) Carinski organ će pustiti robu deklarantu ako su ispunjeni uslovi za stavljanje robe u određeni carinski postupak i ako roba nije predmet mera ograničenja ili zabrana, kad podatke u deklaraciji proveri i prihvati, ili ih prihvati bez kontrole.

(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredba člana 101. ovog zakona.

(3) Carinski organ će pustiti robu deklarantu i u slučaju kad se kontrola deklaracije ne može završiti u primerenom roku i kada radi kontrole deklaracije nije neophodno da roba bude na mestu gde se vrši kontrola deklaracije.

(4) Roba obuhvaćena jednom deklaracijom pušta se istovremeno.

(5) U slučaju iz stava 3. ovog člana, ako je deklaracijom obuhvaćeno više vrsta robe, smatraće se da je za svaku vrstu robe podneta posebna deklaracija.

Član 101.

(1) Ako prihvatanjem deklaracije nastane carinski dug, roba će biti puštena deklarantu posle plaćanja iznosa carinskog duga ili posle polaganja obezbeđenja u tom iznosu.

(2) Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina.

(3) Kad carinski organ, u skladu sa odredbama ovog zakona kojima je uređen postupak za koji je roba deklarisana zahteva polaganje obezbeđenja, takva roba će biti puštena  kad bude položeno  obezbeđenje.

Član 102.

Carinski organ može preduzeti potrebne mere, uključujući vraćanje robe u inostranstvo, oduzimanje robe i njenu prodaju, ako:

1. roba ne može biti ocarinjena jer:
   • nije bilo moguće početi ili nastaviti sa pregledom robe u roku koji je odredio carinski organ iz razloga koje je prouzrokovao deklarant, ili
   • nisu bile podnete isprave potrebne da bi se roba stavila u određeni carinski postupak, ili
   • carinski dug nije plaćen, odnosno nije dato obezbeđenje za plaćanje tog duga u propisanom roku, ili
   • je roba predmet zabrana i ograničenja.
2. roba nije u propisanom roku preuzeta nakon što je ocarinjena.

Pojednostavljena deklaracija

Član 103.

(1) Carinski organ, u slučajevima i na način koje propisuje Vlada,  radi pojednostavljenja postupka, odobriće:

1. da deklaracija ne sadrži neke od podataka ili da se uz nju ne prilažu neke od isprava iz člana 89. ovog zakona;
2. da neka od komercijalnih ili službenih isprava priloženih uz zahtev za stavljanje robe u carinski postupak zameni deklaraciju;
3. da se roba stavi u određeni postupak na osnovu knjigovodstvene isprave, u kom slučaju carinski organ može deklaranta osloboditi obaveze dopremanja  robe;
4. poseban postupak za deklarisanje ekspresnih pošiljaka.

(2) Pojednostavljena deklaracija, komercijalna, službena ili knjigovodstvena isprava moraju sadržati podatke neophodne za identifikaciju robe. Knjigovodstvena isprava mora sadržati datum unošenja.

(3) Deklarant je dužan da, u roku koji odredi carinski organ, podnese dopunsku deklaraciju koja može biti opšta, periodična ili zbirna.

(4) Vlada može propisati slučajeve u kojim se neće podnositi dopunska deklaracija.

(5) Dopunska deklaracija i pojednostavljena deklaracija čine celinu na koju se primenjuju propisi koji važe na dan prihvatanja pojednostavljene deklaracije.

(6) Prihvatanje knjigovodstvene isprave iz stava 1. tačka 3. ovog člana ima isto pravno dejstvo kao i prihvatanje deklaracije iz člana 89. ovog zakona.

(7) Vlada može propisati pojednostavljen postupak, u smislu odredaba st. 1. do 6. ovog člana za  tranzit robe.

Ostale deklaracije

Član 104.

(1) Kad se deklaracija podnosi elektronskom razmenom podataka, usmeno ili na  drugi način, shodno će se primenjivati odredbe čl. 89. do 103. ovog zakona.

(2) Kad se deklaracija podnosi elektronskom razmenom podataka, carinski organ  može odobriti da se uz deklaraciju ne podnose isprave iz člana 89. stav 2. ovog zakona, s tim da su te isprave dostupne carinskom organu.

2) Naknadna kontrola deklaracije

Član 105.

(1) Carinski organ može, po službenoj dužnosti ili na zahtev deklaranta, proveravati ispravnost deklaracije i posle puštanja robe.

(2) Carinski organ može posle puštanja robe, radi provere tačnosti podataka navedenih u deklaraciji, da izvrši kontrolu komercijalnih dokumenata i podataka u vezi sa uvozom i izvozom te robe ili u vezi sa naknadnim komercijalnim poslovima sa tom robom.

(3) Kontrola može da se obavi u prostorijama deklaranta, u prostorijama drugog lica koje je uključeno u poslovni odnos, odnosno u prostorijama lica koje poseduje isprave i podatke iz stava 2. ovog člana.

(4) Carinski organ može, pored radnji iz st.1. do 3. ovog člana,  da izvrši i pregled robe, ako je roba još uvek dostupna.

(5) Ako se naknadnom proverom deklaracije utvrdi da su propisi koji uređuju  carinski postupak primenjeni na osnovu neistinitih ili nepotpunih podataka, carinski organ će, u skladu sa propisima, preduzeti potrebne mere  za pravilno sprovođenje postupka, u skladu sa novim okolnostima.

(6) Kontrole iz stava 1. ovog člana, uključujući i mere iz stava 5. ovog člana, mogu se sprovoditi do isteka roka od pet godina od dana prihvatanja deklaracije.

(7) Ministar propisuje način sprovođenja radnji i mera iz člana 95. ovog zakona i stava 5. ovog člana.

2. STAVLJANJE ROBE U SLOBODAN PROMET

Član 106.

Stavljanjem robe u slobodan promet (što podrazumeva okončanje propisanih postupaka u vezi sa uvozom robe, kao i naplatu svih propisanih uvoznih dažbina, poreza, akciza i drugih naknada) strana roba stiče status domaće robe.

Član 107.

Ako se pošiljka sastoji od robe koja se svrstava u više tarifnih oznaka, a svrstavanje robe i obrada deklaracije bi prouzrokovali rad i troškove nesrazmerne obračunatoj carini, carinski organ može, na zahtev deklaranta, dozvoliti da se carina za celu pošiljku obračuna na osnovu svrstavanja u tarifnu oznaku one robe čija je stopa carine najviša.

Član 108.

(1) Roba stavljena u slobodan promet uz povoljniju stopu carine ili bez plaćanja carine, pod uslovom da se upotrebljava u određene svrhe, ostaje pod carinskim nadzorom.

(2) Carinski nadzor prestaje kad prestanu i uslovi zbog kojih je odobrena povoljnija stopa carine, ili zbog kojih carina nije plaćena, kad se roba izveze ili uništi ili kad je dopuštena upotreba robe u druge svrhe od onih koje su propisane za primenu povoljnije stope carine, pod uslovom da su plaćene uvozne dažbine.

(3) Na robu iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 114. i 116. ovog zakona.

Član 109.

(1) Roba stavljena u slobodan promet gubi status domaće robe, ako je:

1. deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet poništena posle stavljanja robe u slobodan promet, ili
2. iznos uvoznih dažbina koji se za robu plaća, vraćen:
   • u postupku aktivnog oplemenjivanja uz primenu sistema povraćaja, ili
   • ako roba ima nedostatke ili ne zadovoljava uslove iz ugovora u skladu sa kojim je uvezena, ili
   • u slučajevima kad je povraćaj uvoznih dažbina uslovljen izvozom, odnosno ponovnim izvozom robe ili stavljanjem robe u neki drugi odgovarajući carinski dozvoljen postupak ili upotrebu.

3. POSEBNI  POSTUPCI

1) Zajedničke odredbe

Član 110.

(1) Posebni postupci u smislu odredaba čl. 111. do 115. ovog zakona su:

1. postupak tranzita;
2. postupak carinskog skladištenja;
3. postupak aktivnog oplemenjivanja uz primenu sistema odlaganja;
4. postupak pasivnog oplemenjivanja;
5. postupak prerade pod carinskom kontrolom;
6. postupak privremenog uvoza.

(2) Uvozna roba u smislu odredaba čl. 110. do 117. ovog zakona je roba stavljena u postupak sa odlaganjem i roba nad kojom je na osnovu postupka aktivnog oplemenjivanja uz primenu sistema povraćaja sproveden postupak stavljanja u slobodan promet, uz ispunjenje uslova iz člana 149. ovog zakona.

(3) Roba u nepromenjenom stanju je uvozna roba koja u postupku oplemenjivanja ili u postupku prerade pod carinskom kontrolom nije bila predmet obrade ili prerade.

Član 111.

(1) Postupci iz člana 110. stav 1. ovog zakona mogu se primeniti na osnovu odobrenja carinskog organa.

(2) Vlada može propisati uslove za sprovođenje postupaka iz člana 110. stav 1. ovog zakona.

Član 112.

Uz ispunjenje posebnih uslova koji se odnose na određeni postupak, odobrenje iz člana 111. i člana 128. stav 1. može se izdati:

1. licu koje pruži potrebne garancije za pravilnu primenu odobrenog postupka (u daljem tekstu: nosilac odobrenja);
2. u slučajevima kad carinski organ ima mogućnost nadzora i kontrole nad odobrenim postupkom.

Član 113.

(1) Odobrenje iz čl. 111. i 112. ovog zakona mora da sadrži uslove propisane za primenu određenog postupka.

(2) Nosilac odobrenja mora da obavesti carinski organ o svim činjenicama koje nastanu posle izdavanja odobrenja koje utiču na njegovu dalju primenu ili sadržinu.

Član 114.

(1) Nosilac odobrenja dužan je da položi odgovarajuće obezbeđenje za plaćanje carinskog duga koji bi mogao nastati u vezi sa robom stavljenom u postupak iz člana 110. stav 1. ovog zakona.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, Vlada može propisati uslove pod kojim se neće  polagati obezbeđenje iz stava 1. ovog člana.

Član 115.

(1) Postupak predviđen odredbom člana 110. stav 1. ovog zakona smatraće se okončanim kad se odredi nov carinski dozvoljen postupak ili upotreba za robu koja je bila stavljena u taj postupak, ili za dobijene ili prerađene proizvode posle oplemenjivanja.

(2) Carinski organ dužan je da preduzme neophodne mere u odnosu na robu za koju postupak nije završen u skladu sa propisanim uslovima.

Član 116.

Prava i obaveze nosioca odobrenja za neki od carinskih postupaka iz člana 110. ovog zakona mogu se, uz ispunjenje uslova koje odredi carinski organ, preneti na drugo lice koje ispunjava uslove za odgovarajući postupak.

Član 117.

Uslovi u pogledu obezbeđivanja prostora za rad carinskih radnika i opreme potrebne za sprovođenje carinskog nadzora i odgovarajućih postupaka utvrđuju se ugovorom zaključenim između carinskog organa i nosioca odobrenja.

2) Postupak tranzita

Opšte odredbe

Član 118.

(1) Postupak tranzita je kretanje robe pod carinskim nadzorom između dva mesta unutar carinskog područja, i to:

1. strane robe koja pri tome ne podleže naplati uvoznih i drugih dažbina ili merama komercijalne politike;
2. domaće robe namenjene izvozu za koju je postupak izvoznog carinjenja sproveden u carinarnici u unutrašnjosti zemlje.

(2) Kretanje robe iz stava 1. ovog člana može biti:

1. u okviru postupka tranzita;  
2. na osnovu TIR karneta, pod uslovom da to kretanje:
   • počinje ili se završava van carinskog područja;
   • odnosi se na isporuku robe koja mora biti istovarena u carinskom području a koja se transportuje sa robom koju treba istovariti u drugoj državi;
3. na osnovu ATA karneta koji se koristi kao tranzitni dokument;
4. od jednog do drugog mesta u carinskom području;
5. putem pošte, uključujući i poštanske pakete.

(3) Postupak tranzita počinje deklarisanjem robe u ulaznoj graničnoj carinarnici ili carinarnici gde je roba prethodno deklarisana, a završava kad se roba, sa odgovarajućim ispravama, dopremi odredišnoj carinarnici.

(4) Postupak tranzita može se odobriti za robu čiji uvoz nije zabranjen.

Član 119.

Postupak tranzita sprovodi se bez obzira na posebne odredbe koje se primenjuju na prevoz robe stavljene u neki od carinskih postupaka iz člana 110. stav 1. tačke 2. do 6. ovog zakona.

Član 120.

(1) Postupak tranzita završava se predajom robe i odgovarajućih tranzitnih dokumenata odredišnoj carinarnici u skladu sa odredbama ovog zakona.

(2) Carinski organ okončaće postupak kada je u mogućnosti, da poređenjem podataka koji su na raspolaganju kod ulazne i odredišne carinarnice, utvrdi da je postupak završen na propisan način.

Član 121.

(1) Lice koje je preuzelo odgovornost za robu u postupku tranzita odgovorno je za:

1. predaju robe odredišnoj carinarnici u nepromenjenom stanju, u roku i uz poštovanje mera koje su preduzete radi obezbeđenja  identičnosti robe;
2. poštovanje odredaba postupka tranzita.

(2) Pored obaveza lica iz stava 1. ovog člana, prevoznik ili primalac robe koji primi robu, a koji zna da je roba u postupku tranzita, odgovorni su za predaju robe odredišnoj carinarnici u nepromenjenom stanju i u roku koji odredi carinski organ, uz poštovanje mera preduzetih radi utvrđivanja istovetnosti robe.

Posebne odredbe za  postupak tranzita

Član 122.

(1) Lice iz člana 121. stav 1. ovog zakona dužno je da položi obezbeđenje za plaćanje carinskog duga ili drugih dažbina koje bi mogle nastati u vezi sa robom.

(2) Obezbeđenje može da bude:

1. pojedinačno obezbeđenje - za jedan tranzitni postupak, ili
2. generalno obezbeđenje - za više tranzitnih postupaka, uz odobrenje direktora.

(3) Odobrenje iz stava 2. tačka  2. ovog člana daje se licu:

1. koje ima sedište ili prebivalište u carinskom području;
2. koje redovno koristi postupak tranzita i za koje je carinskom  organu poznato da je u mogućnosti da ispuni svoje obaveze u vezi sa postupcima tranzita;
3. koje nije izvršilo teži prekršaj carinskih propisa.

Član 123.

Obezbeđenje iz člana 122. ovog zakona ne polaže se u slučaju:

1. prevoza poštom ili vazdušnim saobraćajem;
2. prevoza železnicom;
3. prenosa cevovodom ili dalekovodom.

Član 124.

(1) Domaća roba u postupku tranzita može se, u skladu sa uslovima propisanim u stavu 2. ovog člana, kretati iz jednog mesta u drugo u carinskom području, sa prelaskom preko teritorije druge države, bez promene njenog carinskog statusa.

(2) Kretanje robe iz stava 1. ovog člana može se obaviti:

1. pod uslovom da je takva mogućnost predviđena međunarodnim ugovorom;
2. na osnovu TIR karneta;
3. na osnovu ATA karneta koji se koristi kao tranzitni dokument;
4. poštom, uključujući i poštanske pakete.

(3) U slučajevima iz stava 2. tačka 1. ovog člana shodno će se primenjivati odredbe čl. 121. do 123. ovog zakona.

Član 125.

Vlada propisuje uslove za tranzit robe bez sprovođenja carinskog postupka iz jednog mesta u drugo u carinskom području, sa prelaskom preko teritorije druge države.

3) Postupak carinskog skladištenja

Član 126.

(1) Postupak carinskog skladištenja može se odobriti za smeštaj u carinsko skladište:

1. strane robe, koja u tom slučaju ne podleže plaćanju uvoznih dažbina i merama komercijalne politike;
2. domaće robe namenjene izvozu, koja smeštajem u carinsko skladište podleže primeni mera koje se, u skladu sa propisima, primenjuju na izvoz te robe.

(2) Carinsko skladište je mesto gde se roba može smestiti u skladu sa propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom.

(3) Vlada propisuje dokaze koji se podnose carinskom organu, za otvaranje i upravljanje carinskim skladištem, kao i slučajeve u kojima se roba iz stava 1. ovog člana, koja nije smeštena u carinsko skladište, može staviti u postupak carinskog skladištenja.

Član 127.

(1) Carinsko skladište može biti javno skladište ili privatno skladište.

(2) Javno skladište je carinsko skladište u kome lice može skladištiti robu.

(3) Privatno skladište je carinsko skladište namenjeno skladištenju robe držaoca skladišta.

(4) Držalac skladišta je lice kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladištem.

(5) Korisnik skladišta je lice koje je prema deklaraciji obavezno da stavi robu u postupak carinskog skladištenja ili lice na koje su prava i obaveze tog lica prenete.

(6) Vlada propisuje način smeštanja i vrste robe koja se smešta u carinsko skladište.

Član 128.

(1) Za upravljanje skladištem potrebno je odobrenje carinskog organa, osim u slučaju kad carinski organ upravlja carinskim skladištem.

(2) Lice koje želi da upravlja carinskim skladištem mora da carinarnici podnese pisani zahtev sa podacima potrebnim za davanje odobrenja, sa obrazloženjem ekonomske potrebe za skladištenjem robe. Odobrenje iz stava 1. ovog člana sadrži uslove za upravljanje carinskim skladištem.

(3) Odobrenje za upravljanje carinskim skladištem može se izdati licima sa sedištem ili prebivalištem u Srbiji.

(4) Odobrenjem iz stava 1. ovog člana određuje se vrsta skladišta i uslovi pod kojima držalac upravlja skladištem, vrsta robe koja se može smestiti u skladište i druge obaveze držaoca skladišta prema carinskom organu.

(5) Podnosilac zahteva prilaže dokaze da ispunjava uslove propisane u vezi sa smeštajem određene vrste robe, obavljanjem pojedinih delatnosti ili u vezi sa rukovanjem robom koja se smešta u takvo skladište.

Član 129.

Držalac carinskog skladišta odgovoran je:

1. da se roba smeštena u carinskom skladištu ne uzima ili ne premešta bez mera carinskog nadzora;
2. za ispunjenje obaveza koje proizlaze iz postupka carinskog skladištenja;
3. za ispunjenje posebnih uslova sadržanih u odobrenju za upravljanje carinskim skladištem.

Član 130.

Prava i obaveze držaoca skladišta mogu se, uz saglasnost carinskog organa, preneti na drugo lice.

Član 131.

Carinski organ, pored obezbeđenja iz člana 114. ovog zakona, može zatražiti od držaoca skladišta da položi obezbeđenje da će ispuniti obaveze propisane u članu 129. ovog zakona.

Član 132.

(1) Držalac carinskog skladišta dužan je da vodi evidenciju o robi koja se nalazi u postupku carinskog skladištenja na način koji odobri carinski organ.

(2) Roba koja je predmet postupka carinskog skladištenja mora se evidentirati čim se unese u carinsko skladište.

Član 133.

(1) Kad postoje opravdani ekonomski razlozi koji ne otežavaju carinski nadzor, carinski organ može odobriti:

1. da se u prostoru carinskog skladišta smesti domaća roba, osim robe navedene u članu 126. stav 1. tačka 2. ovog zakona;
2. preradu strane robe u prostorima carinskog skladišta, u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja, u skladu sa uslovima za sprovođenje tog postupka;
3. preradu strane robe u prostorima carinskog skladišta, u okviru postupka prerade pod carinskom kontrolom, u skladu sa uslovima za sprovođenje tog postupka.

(2) U slučajevima iz stava 1. ovog člana ne smatra se da je nad robom sproveden postupak carinskog skladištenja.

(3) U slučajevima iz stava 1. ovog člana vodi se evidencija u skladu  sa odredbom člana 132. ovog zakona.

Član 134.

Držanje robe u postupku carinskog skladištenja nije vremenski ograničeno.

Član 135.

(1) Uvozna roba može biti predmet uobičajenog postupanja koje se obavlja radi očuvanja robe, poboljšanja njenog izgleda ili kvaliteta, odnosno pripreme za tržište.

(2) Radnje iz stava 1. ovog člana vrše se pod carinskim nadzorom, uz prethodno obaveštavanje carinskog organa.

Član 136.

(1) Roba se može privremeno izneti iz carinskog skladišta, ako to zahtevaju posebne okolnosti.

(2) Carinski organ odobrava iznošenje robe i određuje uslove za iznošenje robe iz stava 1. ovog člana.

(3) Za vreme dok nije u carinskom skladištu, roba može biti predmet uobičajenih radnji  iz člana 135. ovog zakona

Član 137.

Carinski organ može odobriti da se roba u postupku carinskog skladištenja premesti iz jednog carinskog skladišta u drugo.

Član 138.

(1) Ako je za uvoznu robu u postupku carinskog skladištenja nastao carinski dug, troškovi skladištenja i održavanja robe koji nastanu za vreme skladištenja neće se uračunati u carinsku vrednost robe, pod uslovom da su ti troškovi prikazani odvojeno od stvarno plaćene cene, odnosno cene koju treba platiti za tu robu.

(2) Ako je roba bila predmet uobičajenih radnji iz člana 135. ovog zakona, prilikom utvrđivanja visine carinskog duga može se na zahtev deklaranta prihvatiti vrsta robe, carinska vrednost i količina u vreme nastanka carinskog duga, kao da roba nije bila predmet uobičajenih radnji.

(3) Ako se uvozna roba stavlja u slobodan promet na osnovu knjigovodstvenih isprava, prihvatiće se vrsta, carinska vrednost i količina robe u trenutku stavljanja robe u postupak carinskog skladištenja, osim ako deklarant zahteva da se prihvati carinska vrednost utvrđena u trenutku nastanka carinskog duga.

(4) Naknadne provere iz člana 105. ovog zakona mogu se vršiti i u slučaju iz stava 3. ovog člana.

4) Postupak aktivnog oplemenjivanja

Opšte odredbe

Član 139.

(1) Postupak aktivnog oplemenjivanja u carinskom području obuhvata primenu jednog ili više procesa oplemenjivanja, i to za:

1. carinsku robu, za koju se ne plaća carina niti podleže merama komercijalne politike, a namenjena je ponovnom izvozu u obliku dobijenih proizvoda (sistem odlaganja);
2. carinsku robu, koja je stavljena u slobodan promet uz plaćanje carine, za koju se može odobriti povraćaj carinskog duga, ako se roba izveze iz carinskog područja u obliku dobijenih proizvoda (sistem povraćaja).

(2) Proces oplemenjivanja, u smislu ovog zakona, je obrada robe, uključujući njenu montažu, sklapanje i ugradnju u drugu robu, opravka robe, uključujući njenu restauraciju i dovođenje u ispravno stanje, kao i upotreba određene robe koja nije sadržana u dobijenim proizvodima, ali koja omogućava ili olakšava proizvodnju dobijenih proizvoda, čak i ako je u potpunosti ili delimično iskorišćena u proizvodnji.

Član 140.

(1) U skladu sa odredbama ovog člana, carinski organ odobrava:

1. oplemenjivanje uz upotrebu ekvivalentne robe;
2. da se proizvodi dobijeni od ekvivalentne robe mogu izvesti pre uvoza robe.

(2) Ekvivalentna roba mora da bude istog kvaliteta i istih svojstava kao i uvozna roba.

(3) Vlada može propisati u kojim slučajevima se ne može upotrebljavati ekvivalentna roba ili u kojima ekvivalentna roba ne mora biti istog kvaliteta i istih svojstava kao uvozna roba.

(4) U slučaju iz stava 1. ovog člana, uvozna roba će se za carinske svrhe smatrati ekvivalentnom robom, a ekvivalentna roba uvoznom robom.

Odobrenje

Član 141.

(1) Carinski organ daje odobrenje na pisani zahtev lica koje vrši ili organizuje aktivno oplemenjivanje.

(2) Odobrenje će se dati:

1. licima sa sedištem ili prebivalištem u carinskom području;
2. ako se uvozna roba može prepoznati u dobijenom proizvodu, a u slučaju upotrebe ekvivalentne robe u skladu sa uslovima iz člana 140. ovog zakona;
3. ako se postupkom aktivnog oplemenjivanja postižu povoljniji uslovi za izvoz ili ponovni izvoz dobijenih proizvoda, pod uslovom da nisu ugroženi osnovni interesi domaćih proizvođača sličnih ili istih proizvoda (ekonomski uslovi).

(3) Vlada propisuje način utvrđivanja ispunjenja ekonomskih uslova iz stava 2. tačka 3. ovog člana.

Sprovođenje postupka

Član 142.

(1) Carinski organ određuje rok u kome se dobijeni proizvodi moraju izvesti ili se moraju ponovno izvesti, odnosno u kome se mora zahtevati drugi carinski dozvoljen postupak ili upotreba.

(2) Prilikom određivanja roka iz stava 1. ovog člana carinski organ uzima u obzir vreme potrebno za obavljanje aktivnog oplemenjivanja i otpremu dobijenih proizvoda.

(3) Rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče od dana kad je carinska roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja.

(4) Carinski organ može produžiti rok iz stava 1. ovog člana na osnovu blagovremenog i opravdanog zahteva nosioca odobrenja, s tim da ukupan rok ne može biti duži od 12 meseci.

(5) U slučaju iz člana 140. stav 1. tačka 2. ovog zakona, carinski organ određuje rok u kome carinska roba mora biti deklarisana za postupak, a rok počinje da teče od dana prihvatanja deklaracije za izvoz dobijenih proizvoda izrađenih od ekvivalentne robe.

(6) Vlada može propisati posebne rokove za određene procese oplemenjivanja ili za pojedine vrste uvozne robe.

Član 143.

(1) Carinski organ utvrđuje normativ za proizvode dobijene iz određene količine uvozne robe u postupku aktivnog oplemenjivanja,  odnosno kad je to moguće, metod za utvrđivanje normativa.

(2) Normativ se utvrđuje prema okolnostima u kojima se vrši ili treba da se vrši aktivno oplemenjivanje.

(3) Kad to okolnosti dozvoljavaju, a posebno kad se aktivno oplemenjivanje obavlja uz jasno određene tehničke uslove s robom istih svojstava, a dobijeni proizvodi su ujednačenog kvaliteta, carinski organ može na osnovu prethodno utvrđenih stvarnih podataka odrediti standardne normative.

Član 144.

(1) Dobijeni proizvodi i roba u nepromenjenom stanju moraju se ponovno izvesti.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, postupak aktivnog oplemenjivanja može se okončati i stavljanjem dobijenih proizvoda i robe u nepromenjenom stanju u slobodnu zonu, stavljanjem u postupak carinskog skladištenja ili  stavljanjem u slobodan promet.

(3) Uslovi za stavljanje dobijenih proizvoda i robe u nepromenjenom stanju u slobodan promet ispunjeni su kad nosilac odobrenja izjavi da nije u stanju da za takvu robu odredi drugo carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu za koje ne bi bilo potrebno plaćanje uvoznih dažbina.

(4) Ako je odobreno stavljanje dobijenih proizvoda i robe u nepromenjenom stanju u slobodan promet, nosilac odobrenja dužan je da plati kompenzatornu kamatu za period od dana prihvatanja deklaracije za postupak aktivnog oplemenjivanja do dana stavljanja u slobodan promet po stopi koju određuje Vlada. 

Član 145.

(1) Ako u vezi sa postupkom aktivnog oplemenjivanja, u skladu sa odredbama člana 146. ovog zakona  nastane carinski dug, iznos tog duga utvrđuje se na osnovu propisa za određivanje visine uvoznih dažbina koji su važili za uvoznu robu u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje te robe u postupak aktivnog oplemenjivanja.

(2) Ako je uvozna roba u vreme prihvatanja deklaracije ispunjavala uslove za primenu preferencijalnog carinskog režima utvrđenog na osnovu ugovora o slobodnoj trgovini, zahtev deklaranta za primenu tog režima biće prihvaćen ako takav režim važi za identičnu robu i u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet.

Član 146.

(1) Dobijeni proizvodi koji se stavljaju u slobodan promet podležu primeni povoljnijih carinskih stopa zbog upotrebe u posebne svrhe (naučne, humanitarne i dr.), ako je takav povoljniji tretman predviđen za identičnu uvoznu robu.

(2) Dobijeni proizvodi ne podležu plaćanju uvoznih dažbina, ako je oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, u skladu sa odredbama ovog zakona, predviđeno za uvoz identične robe.

Član 147.

(1) Dobijeni proizvodi ili roba u nepromenjenom stanju, delimično ili u celini, mogu se privremeno izvoziti radi daljeg oplemenjivanja izvan carinskog područja, uz odobrenje carinskog organa, u skladu sa uslovima propisanim za postupak oplemenjivanja izvan carinskog područja.

(2) Ako nastane carinski dug u vezi sa ponovo uvezenim proizvodima, naplaćuju se:

1. uvozne dažbine za dobijene proizvode ili robu u nepromenjenom stanju iz stava 1. ovog člana obračunate u skladu s odredbama čl. 145. i 146. ovog zakona;
2. uvozne dažbine za proizvode ponovo uvezene, posle oplemenjivanja izvan carinskog područja, čiji će iznos biti obračunat u skladu sa odredbama koje uređuju postupak pasivnog oplemenjivanja, pod istim uslovima koji bi bili primenjeni da su proizvodi izvezeni u skladu sa tim postupkom bili stavljeni u slobodan promet pre izvoza.

Posebne odredbe za sistem povraćaja

Član 148.

(1) Sistem povraćaja može se primeniti u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

(2) Sistem povraćaja ne primenjuje se na robu uvezenu u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja, koja u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet:

1. podleže količinskim uvoznim ograničenjima;
2. ispunjava uslove za primenu preferencijalnog carinskog režima u vidu carinskih kvota ili ispunjava uslove iz člana 21. ovog zakona;
3. prilikom izvoza može biti predmet primene izvoznih nadoknada u skladu sa propisima.

Član 149.

(1) U deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet unosi se napomena da se primenjuje sistem povraćaja i uslovi iz datog odobrenja.

(2) Carinski organ može zahtevati da se odobrenje iz člana 141. ovog zakona priloži uz deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet.

Član 150.

U okviru sistema povraćaja ne primenjuju se odredbe člana 140. stav 1. tačka 2. i stav 2,  člana 142. stav 3. i čl. 144. i 145. ovog zakona.

Član 151.

Privremeni izvoz dobijenih proizvoda koji je obavljen u skladu sa odredbom člana 147. stav 1. ovog zakona ne smatra se izvozom u smislu odredbe člana 152. ovog zakona, osim ako ti proizvodi ne budu ponovo uvezeni u roku koji je odredio carinski organ.

Član 152.

(1) Nosilac odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja može zahtevati povraćaj uvozne carine ako carinskom organu dokaže da je uvezena roba koja je bila stavljena u slobodan promet u okviru sistema povraćaja u obliku dobijenih proizvoda ili robe u nepromenjenom stanju:

1. izvezena,  ili
2. izvozno ocarinjena ili stavljena, u nameri da se ponovno izveze u tranzitni postupak, u postupak carinskog skladištenja, postupak privremenog uvoza ili postupak aktivnog oplemenjivanja, ili u slobodnu zonu, ako su ispunjeni ostali propisani uslovi.

(2) U slučaju iz stava 1. tačka 2. ovog člana dobijeni proizvodi i roba u nepromenjenom stanju smatraju se stranom robom.

(3) Povraćaj uvoznih dažbina može se zahtevati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je nastao carinski dug.

(4) Dobijeni proizvodi ili roba u nepromenjenom stanju, koji su bili stavljeni u carinski postupak ili u slobodnu zonu, stavljaju se u slobodan promet, a iznos uvoznih dažbina koji je vraćen, odnosno za koji je izvršeno oslobođenje, smatraće se iznosom carinskog duga.

(5) U slučaju iz stava 4. ovog člana primenjuje se odredba  stava 1. tačka 2. ovog člana.

5) Postupak prerade pod carinskom kontrolom

Član 153.

(1) U postupku prerade pod carinskom kontrolom odobrava se upotreba strane robe na carinskom području, radi prerade kojom se menja njena priroda ili stanje.

(2) Na robu koja se prerađuje pod carinskom kontrolom ne plaćaju se uvozne dažbine niti se primenjuju mere komercijalne politike, ako nije drukčije utvrđeno ovim zakonom.

(3) Proizvodi iz stava 1. ovog člana smatraju se prerađenim proizvodima i mogu se staviti u slobodan promet, uz obračun  uvoznih dažbina po stopi koja je za njih utvrđena.

Član 154.

Vlada propisuje uslove za odobravanje postupka prerade pod carinskom kontrolom.

Član 155.

Odobrenje za preradu pod carinskom kontrolom izdaje carinski organ na pisani zahtev lica koje vrši ili organizuje preradu.

Član 156.

Odobrenje za preradu pod carinskom kontrolom daje se:

1) licima koja imaju sedište ili prebivalište u Srbiji;

2) ako se uvozna roba može prepoznati u prerađenim proizvodima;

3) ako nije ekonomski opravdano da se proizvod od prerađene robe vrati u prvobitno stanje;

4) ako se preradom pod carinskom kontrolom ne izbegava primena pravila o utvrđivanju porekla robe ili količinska ograničenja koja se odnose na uvoz robe koja je dobijena preradom.

Član 157.

Odredbe člana 142. st. 1, 2. i 4. i člana 143. ovog zakona shodno se primenjuju i u postupku prerade pod carinskom kontrolom.

Član 158.

Ako u postupku prerade robe pod carinskom kontrolom nastane carinski dug u vezi sa robom u nepromenjenom stanju ili za proizvode čija prerada nije dostigla stepen obrade predviđen u odobrenju, iznos tog carinskog duga utvrđuje se na osnovu propisa za određivanje iznosa uvoznih dažbina koji su za uvoznu robu važili u vreme prihvatanja deklaracije kojom je roba stavljena u postupak prerade pod carinskom kontrolom.

Član 159.

(1) Ako je, u vreme kada je stavljena u postupak prerade pod carinskom kontrolom uvozna roba ispunjavala uslove za preferencijalni carinski režim na osnovu ugovora o slobodnoj trgovini, odnosno u skladu sa autonomnim preferencijalima ili carinskim merama sa odlaganjem, a takav se režim može primeniti i za proizvode identične prerađenim proizvodima stavljenim u slobodan promet, uvozne dažbine za prerađene proizvode obračunavaju se po stopi carine utvrđene za taj povlašćeni režim.

(2) Ako je preferencijalni carinski režim iz stava 1. ovog člana uslovljen primenom carinskih kvota ili najvišim stopama carine, povlašćeni režim može biti odobren u slučaju kad u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje prerađenog proizvoda u slobodan promet, uvozna roba ispunjava uslove za primenu tog  režima,  a otpis količina biće izvršen od kvota koje važe za uvezenu robu, a ne za prerađeni proizvod.

6) Postupak privremenog uvoza

Član 160.

U postupku privremenog uvoza carinski organ odobrava upotrebu u carinskom području strane robe namenjene ponovnom izvozu, u neizmenjenom stanju, osim uobičajenog smanjenja vrednosti zbog upotrebe, uz potpuno ili delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina i bez primene mera komercijalne politike.

Član 161.

Odobrenje iz člana 160. ovog zakona  daje se na pisani zahtev lica koje upotrebljava robu ili organizuje da se ona upotrebi.

Član 162.

Carinski organ odobrava postupak privremenog uvoza ako se može utvrditi istovetnost uvezene robe.

Član 163.

(1) Carinski organ određuje rok u kome se uvezena roba mora ponovno izvesti ili se mora odobriti novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba te robe, pri čemu ovaj rok mora biti dovoljan za postizanje svrhe privremenog uvoza.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, carinski organ može produžiti rok iz tog stava, na osnovu pisanog zahteva zainteresovanog lica.

Član 164.

Vlada propisuje slučajeve privremenog uvoza sa potpunim ili delimičnim oslobađanjem od obaveze plaćanja uvoznih dažbina.

Član 165.

(1) Iznos uvoznih dažbina koje se delimično plaćaju na privremeno uvezenu robu utvrđuje se u visini od 3% od iznosa uvoznih dažbina koje bi se platile za robu kad bi se ona stavila u slobodan promet, na dan prihvatanja deklaracije za privremeni uvoz, za svaki mesec ili deo meseca za vreme dok je roba privremeno uvezena.

(2) Ukupan iznos uvoznih dažbina iz stava 1. ovog člana ne može biti viši od iznosa koji bi se platio ako bi se roba stavila u slobodan promet na dan kad je stavljena u postupak privremenog uvoza, s tim da u taj iznos ne ulaze kamate.

(3) Ako je za robu koja se stavlja u slobodan promet plaćen ukupan iznos uvoznih dažbina u skladu sa odredbom stava 2. ovog člana,  smatra se da je za tu robu izmiren carinski dug. U slučaju da je za robu koja se stavlja u slobodan promet iznos uvoznih dažbina delimično plaćen, naplatiće se razlika između plaćenog iznosa i  iznosa koji bi trebalo platiti ako bi se roba stavila u slobodan promet na dan kad je stavljena u postupak privremenog uvoza.

(4) Povoljnosti u vezi sa plaćanjem uvoznih dažbina, koje se odobravaju nosiocu odobrenja, pri prenosu prava i obaveza na drugo lice utvrđuje carinski organ.

(5) Ako se prenosom prava i obaveza iz stava 4. ovog člana na drugo lice vrši i delimično plaćanje uvoznih dažbina u okviru istog meseca, nosilac prvobitnog obračuna je dužan da plati carinu za ceo mesec.

Član 166.

(1) Ako nastane carinski dug za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza, iznos duga određuje se na osnovu elemenata za obračun koji se primenjuju na dan prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u postupak privremenog uvoza.

(2) Ako je propisom iz člana 164. ovog zakona određeno da u slučaju privremenog uvoza s potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina može nastati carinski dug, iznos duga utvrđuje se na osnovu propisa za određivanje uvoznih dažbina koji važe na dan nastanka carinskog duga.

(3) Ako carinski dug za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od uvoznih dažbina nastane iz drugih razloga a ne zbog stavljanja robe u taj postupak, iznos duga je razlika između iznosa uvoznih dažbina izračunatog u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana i iznosa koji treba platiti u skladu sa odredbom člana 165. ovog zakona.

(4) Ako se roba  stavljena u postupak privremenog uvoza stavlja u slobodan promet, nosilac odobrenja je dužan da plati kompenzatornu kamatu na iznos utvrđenog carinskog duga, za period od dana prihvatanja deklaracije za privremeni uvoz do dana stavljanja u slobodan promet, po stopi koju određuje Vlada.

7) Postupak pasivnog oplemenjivanja

Opšte odredbe

Član 167.

(1) Postupak pasivnog oplemenjivanja može se odobriti za domaću robu koja se privremeno izvozi iz carinskog područja radi oplemenjivanja.

(2) Proizvodi koji nastanu u postupku pasivnog oplemenjivanja mogu se staviti u slobodan promet sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina.

(3) Na privremeni izvoz domaće robe primenjuju se mere komercijalne politike i drugi uslovi predviđeni za izvoz domaće robe iz carinskog područja.

Član 168.

Vlada može propisati u kojim se  slučajevima postupak pasivnog oplemenjivanja neće odobriti.

Odobrenje

Član 169.

(1) Odobrenje za postupak pasivnog oplemenjivanja izdaje carinski organ na pisani zahtev lica koje organizuje ili je preuzelo obavezu organizacije oplemenjivanja.

(2) Carinski organ, u smislu odredbe stava 1. ovog člana, utvrđuje normativ ili način utvrđivanja normativa.

Član 170.

(1) Odobrenje  za postupak pasivnog oplemenjivanja  izdaje se:

1. licima sa sedištem ili prebivalištem u carinskom području;
2. kad se može utvrditi da su dobijeni proizvodi proizvedeni od privremeno izvezene robe;
3. ako davanje odobrenja ne ugrožava osnovne interese domaćih proizvođača (ekonomski uslov).

(2) Vlada propisuje način utvrđivanja ispunjenosti ekonomskog uslova iz stava 1. tačka 3. ovog člana.

Sprovođenje postupka

Član 171.

(1) Carinski organ određuje rok u kome se dobijeni proizvodi moraju ponovo uvesti u carinsko područje.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, carinski organ može produžiti rok za ponovni uvoz dobijenih proizvoda na osnovu blagovremenog i opravdanog zahteva nosioca odobrenja. Taj rok ne može biti duži od 12 meseci od dana izvoza.

Član 172.

(1) Potpuno ili delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, u skladu sa odredbom člana 173. stav 1. ovog zakona, može se odobriti kad se dobijeni proizvodi deklarišu za stavljanje u slobodan promet u ime ili za račun:

1. nosioca odobrenja, ili
2. lica koje ima saglasnost nosioca odobrenja, a ispunjava uslove iz odobrenja.

(2) Potpuno ili delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina iz člana 173. ovog zakona neće se odobriti ako nije ispunjen neki od uslova, odnosno ako nije izvršena neka od obaveza u vezi s postupkom pasivnog oplemenjivanja, osim ako se utvrdi da ti nedostaci ne utiču bitno na pravilno sprovođenje postupka.

Član 173.

(1) Iznos uvoznih dažbina utvrđuje se tako što se od iznosa uvoznih dažbina obračunatih za dobijene proizvode koji se stavljaju u slobodan promet odbije iznos uvoznih dažbina koje bi bile obračunate na isti dan za privremeno izvezenu robu, ako bi se ona uvozila iz države u kojoj je bila predmet oplemenjivanja ili države u kojoj je bila u poslednjoj fazi oplemenjivanja.

(2) Iznos koji se odbija u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana izračunava se na osnovu količine i vrste robe na dan prihvatanja deklaracije za njeno stavljanje u postupak pasivnog oplemenjivanja i na osnovu ostalih elemenata za obračun koji važe za tu robu na dan prihvatanja deklaracije za stavljanje dobijenih proizvoda u slobodan promet.

(3) Vrednost privremeno izvezene robe je vrednost koja je utvrđena prilikom određivanja carinske vrednosti dobijenih proizvoda u skladu sa članom 54. stav 1. tačka 2. alineja 1. ovog zakona, ili ako se vrednost ne može utvrditi na taj način - vrednost koja odgovara razlici između carinske vrednosti dobijenih proizvoda i troškova oplemenjivanja.

(4) Kad je privremeno izvezena roba pre stavljanja u postupak pasivnog oplemenjivanja bila stavljena u slobodan promet sa sniženom stopom carine radi upotrebe u određene svrhe, sve dok važe uslovi za primenu niže stope, iznos koji treba odbiti jednak je iznosu uvoznih dažbina koji je bio naplaćen kad je roba stavljena u slobodan promet.

(5) Ako je za dobijene proizvode predviđena primena mere preferencijalnog režima na osnovu ugovora o slobodnoj trgovini, odnosno autonomnih preferencijala, i ako se takva mera primenjuje na robu čija je tarifna oznaka jednaka tarifnoj oznaci privremeno izvezene robe, stopa carine na osnovu koje se utvrđuje iznos koji treba odbiti u skladu sa odredbom  stava 1. ovog člana je stopa koja bi se bila primenila na privremeno izvezenu robu ako bi ispunjavala uslove za primenu mere preferencijalnog režima.

(6) Ako je međunarodnim ugovorom predviđeno potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za određene proizvode, odredbe ovoga člana neće se primenjivati na te proizvode.

Član 174.

Ako je postupak pasivnog oplemenjivanja odobren radi popravke privremeno izvezene robe, ta roba može biti stavljena u slobodan promet s potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina ako carinski organ utvrdi da je roba besplatno popravljena zbog ugovorene ili zbog zakonom propisane garantne obaveze ili zbog greške u proizvodnji, uočene posle stavljanja robe u slobodan promet.

Član 175.

(1) Ako je postupak pasivnog oplemenjivanja odobren radi popravke privremeno izvezene robe uz plaćanje popravke, roba se može delimično osloboditi od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa odredbom člana 167. stav 2. ovog zakona.

(2) Iznos uvoznih dažbina utvrđuje se na osnovu elemenata za obračun koji važe za dobijene proizvode na dan prihvatanja deklaracije za njihovo stavljanje u slobodan promet, pri čemu carinska vrednost predstavlja iznos jednak visini troškova popravke, pod uslovom da ti troškovi predstavljaju jedino plaćanje nosioca odobrenja i da nisu pod uticajem nekog od oblika povezanosti nosioca odobrenja i lica koje je izvršilo popravku.

Pasivno oplemenjivanje uz upotrebu sistema standardne zamene

Član 176.

(1) U postupku pasivnog oplemenjivanja, u skladu sa odredbama čl. 176. do 181. ovog zakona, primenjuje se sistem standardne zamene, koji omogućava da dobijeni proizvod bude zamenjen sa uvoznim proizvodom (u daljem tekstu: proizvod za zamenu).

(2) Carinski organ može odobriti primenu sistema standardne zamene ako se proizvodna radnja odnosi na popravku domaće robe.

(3) Odredbe ovog zakona koje se primenjuju na dobijene proizvode odnose se i na proizvode za zamenu.

(4) Carinski organ može odobriti da se pod propisanim uslovima proizvodi za zamenu uvezu pre privremenog izvoza robe (prethodni uvoz).

(5) U slučaju iz stava 4. ovog člana, mora se položiti obezbeđenje u visini iznosa uvoznih dažbina  za proizvod za zamenu.

Član 177.

(1) Proizvod za zamenu mora imati istu tarifnu oznaku, isti kvalitet i iste tehničke karakteristike kao roba koja je privremeno izvezena na popravku.

(2) Ako je privremeno izvezena roba bila korišćena pre izvoza i proizvod za zamenu mora biti korišćen.

(3) Carinski organ može dozvoliti izuzetke u odnosu na odredbe st. 1. i 2. ovog člana, ako se proizvodi za zamenu isporučuju besplatno na osnovu ugovorene ili zakonske garantne obaveze ili zbog greške u proizvodnji.

Član 178.

Standardni sistem zamene može se odobriti kad proizvod za zamenu ispunjava uslove iz člana 177. ovog zakona.

Član 179.

(1) U slučaju prethodnog uvoza iz člana 176. stav 4. ovog zakona, roba se mora privremeno izvesti u roku od dva meseca od dana kad je prihvaćena deklaracija za stavljanje proizvoda za zamenu u slobodan promet.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ako posebne okolnosti zahtevaju, carinski organ može, na osnovu blagovremenog zahteva nosioca odobrenja, da produži rok iz stava 1. ovog člana za period dok traju te okolnosti.

Član 180.

U slučaju prethodnog uvoza u skladu sa odredbom člana 173. ovog zakona, iznos koji se odbija određuje se na osnovu elemenata za obračun koji za privremeno izvezenu robu važe na dan prihvatanja deklaracije kojom se roba stavlja u postupak pasivnog oplemenjivanja.

Ostale odredbe

Član 181.

(1) U sistemu standardne zamene ne primenjuje se odredba člana 170. stav 1. tačka 2. ovog zakona.

(2) Mere komercijalne politike primenjuju se u postupcima pasivnog oplemenjivanja.

8) Postupak izvoza

Član 182.

(1) U postupku izvoza carinski organ odobrava iznošenje domaće robe iz carinskog područja.

(2) U postupku izvoza primenjuju se mere komercijalne politike.

(3) Domaća roba namenjena izvozu stavlja se u postupak izvoza, osim u slučaju robe stavljene u postupak pasivnog oplemenjivanja ili domaće robe u postupku tranzita od jednog do drugog mesta u carinskom području preko područja druge države bez promene njenog carinskog statusa.

(4) Vlada propisuje slučajeve i uslove kad se za robu koja napušta carinsko područje ne podnosi izvozna deklaracija.

(5) Izvozna deklaracija podnosi se carinskom organu nadležnom prema sedištu ili prebivalištu izvoznika ili prema mestu u kome se roba pakuje, odnosno utovara za izvoz.

(6) Kad se roba privremeno izvozi sa namerom da se ponovo uveze u nepromenjenom stanju, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojim je uređen postupak privremenog uvoza.

Član 183.

Stavljanje robe u postupak izvoza carinski organ odobrava pod uslovom da roba bude izvezena iz carinskog područja u stanju u kome je bila u trenutku prihvatanja izvozne deklaracije.

GLAVA III
DRUGI OBLICI CARINSKI DOZVOLJENOG POSTUPANJA ILI UPOTREBE ROBE

1. SLOBODNE ZONE

Član 184.

Osnivanje slobodnih zona, upravljanje slobodnim zonama i uslovi za obavljanje privrednih delatnosti u slobodnim zonama propisuju se posebnim zakonom.

Član 185.

Strana roba smeštena u slobodnoj zoni može se:

1. staviti u slobodan promet u skladu sa uslovima propisanim za taj postupak;
2. podvrgnuti uobičajenim oblicima rukovanja, u skladu sa odredbom člana 135. stav 1. ovog zakona, bez posebnog odobrenja carinskog organa;
3. staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja pod uslovima propisanim za taj postupak;
4. staviti u postupak prerade pod carinskom kontrolom  pod uslovima propisanim za taj postupak;
5. privremeno uvesti, u skladu  sa propisanim uslovima i postupkom;
6. ustupiti u korist države, u skladu sa odredbama člana 188. ovog zakona;
7. uništiti, pod uslovom da se carinskom organu na propisan način podnesu  podaci za koje taj organ oceni da su potrebni.

Član 186.

Kad se roba stavlja u jedan od postupaka iz člana 185. tač. 3,  4. ili 5. ovog zakona,  carinski organ može, imajući u vidu tehničke uslove za rad slobodnih zona, kao i uslove za sprovođenje mera carinskog nadzora, tim uslovima prilagoditi mere kontrole.

Član 187.

Domaća roba namenjena izvozu može u slobodnoj zoni biti predmet rukovanja dozvoljenog za takvu robu u skladu sa odredbom člana 135. ovog zakona.

1a SLOBODNE CARINSKE PRODAVNICE

Član 187a

(1) Slobodne carinske prodavnice mogu se otvarati na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj za prodaju robe putnicima koji odlaze u inostranstvo i putnicima u provozu preko carinskog područja. U slobodnim carinskim prodavnicama putnicima koji odlaze u inostranstvo i putnicima koji su u provozu preko carinskog područja roba se može prodavati posle carinske kontrole.

(2) Vlada propisuje bliže uslove za otvaranje slobodnih carinskih prodavnica i prodaju robe u tim prodavnicama

2. PONOVNI IZVOZ, UNIŠTENJE I USTUPANJE ROBE

Član 188.

(1) Strana roba može se:

1. ponovo izvesti iz carinskog područja,
2. uništiti, ili
3. ustupiti u korist države.

(2) Ponovni izvoz ili uništenje robe odobrava carinski organ.

(3) Vlada propisuje uslove i način na koji se roba može ustupiti u korist države.

(4) Uništenjem ili ustupanjem robe ne mogu nastati troškovi na teret države.

(5) Otpad i ostaci nastali uništenjem ostaju pod carinskim nadzorom.

(6) Za otpad i ostatke nastale uništenjem određuje se carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba u skladu sa propisima.

3. ROBA KOJA NAPUŠTA CARINSKO PODRUČJE

Član 189.

(1) Roba koja napušta carinsko područje podleže carinskom nadzoru i može biti predmet kontrole carinskog organa u skladu sa propisima.

(2) Roba iz stava 1. ovog člana, kad je to opravdano, napušta carinsko područje putem koji određuje carinski organ, uz primenu postupka koji određuje taj organ.

GLAVA IV
POSEBNE ODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU NA SAOBRAĆAJ NA DUNAVU

Član 190.

(1) Brodovi koji Dunavom dolaze iz inostranstva, odnosno odlaze u inostranstvo, moraju da se zaustave i prijave graničnoj carinarnici. 

(2) Za brodove koji plove Dunavom, carinske radnje mogu da se sprovode i za vreme kretanja broda.

(3) Zapovednik broda dužan je da carinskim radnicima obezbedi dolazak na brod i povratak sa broda i da im omogući vršenje kontrole. 

(4) Zapovednik broda koji dolazi iz inostranstva, dužan je da ulaznoj carinarnici podnese prijavu, i da uz nju priloži:

1. spisak brodske posade;
2. spisak putnika i njihovog prtljaga (ime i prezime putnika, naziv i broj putne isprave, državljanstvo, odredište putnika i broj komada ručnog prtljaga);
3. spisak namirnica koje se nalaze na brodu;
4. brodske prevozne isprave.