CARINSKI ZAKON

Broj br. 73/2003

DEO DRUGI
UVOZNE DAŽBINE

GLAVA I
ELEMENTI ZA ODREĐIVANJE UVOZNIH DAŽBINA

1. CARINSKA TARIFA

Član 34.

(1) Na robu koja se uvozi u carinsko područje plaća se carina po stopama utvrđenim Carinskom tarifom.

(2) Carinska tarifa propisana je  Zakonom o Carinskoj tarifi.

(3) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, roba namenjena za korišćenje u sopstvenom domaćinstvu koju fizička lica unose u putničkom prometu ili primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, osim robe koja je u skladu sa odredbama ovog zakona oslobođena obaveze plaćanja uvoznih dažbina, carini se po jedinstvenoj carinskoj stopi u visini od 10%.

(4) Vlada utvrđuje vrednost robe na koju se primenjuje jedinstvena carinska stopa iz stava 3. ovog člana.

Član 34a

(1) Ako uvoz pojedine robe dovodi do poremećaja na tržištu Vlada može povećati, odnosno smanjiti do 50% ili ukinuti stope carine za tu robu, a za robu za koju je u Carinskoj tarifi predviđena stopa carine nula može da odredi stopu carine do 5%.

(2) Važenje propisa iz stava 1. ovog člana mora biti ograničeno i navedeno u samom propisu.

2. DRUGE UVOZNE DAŽBINE

Član 35.

Na robu koja se uvozi, carinski organi naplaćuju i druge uvozne dažbine, kao i poreze i akcize u skladu sa zakonima koji uređuju ta pitanja ili propisima donetim na osnovu tih zakona.

3. POREKLO ROBE

1) Nepreferencijalno poreklo robe

Član 36.

(1) Nepreferencijalno poreklo robe propisuje se ovim zakonom radi:

1. primene Carinske tarife, osim u slučajevima predviđenim članom 21. ovog zakona;
2. primene mera komercijalne politike;
3. izdavanja uverenja o poreklu robe.

(2) Robom poreklom iz određene države, odnosno zajednice država (u daljem tekstu: država), u skladu sa ovim zakonom smatra se:

1. roba u celini proizvedena u toj državi;
2. roba koja je u dovoljnoj meri prerađena u toj državi.

(3) Vlada propisuje uslove i način dokazivanja porekla robe iz st. 1. i 2. ovog člana u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije  i preporukama Svetske carinske organizacije.

Član 37.

Robom iz člana 36. stav 2.  ovog zakona, smatraju se:

1. mineralni proizvodi izvađeni iz zemljišta u toj državi;
2. biljni proizvodi uzgojeni ili ubrani u toj državi;
3. priplodi životinja rođenih i uzgojenih u toj državi;
4. proizvodi dobijeni od živih životinja uzgojenih u toj državi;
5. proizvodi dobijeni lovom i ribolovom u toj državi;
6. proizvodi dobijeni od riba uzgojenih u toj državi;
7. proizvodi morskog ribolova i drugi prozvodi izvađeni iz mora izvan teritorijalnih voda te države, plovnim objektima registrovanim u toj državi koji plove pod njenom zastavom;
8. roba dobijena ili proizvedena na brodovima - fabrikama isključivo od proizvoda izvađenih iz mora izvan teritorijalnih voda, pod uslovom da su takvi brodovi - fabrike registrovani u toj državi i da plove pod njenom zastavom;
9. proizvodi uzeti sa morskog dna izvan teritorijalnih voda te države, pod uslovom da ona ima isključivo pravo na eksploataciju morskog dna i tla pod njim;
10. ostaci i otpaci proizvoda dobijeni iz proizvodnih delatnosti ili upotrebljavanih predmeta, ako su u toj državi prikupljeni i ako su pogodni samo za ponovno dobijanje sirovine;
11. druga roba koja je proizvedena u toj državi isključivo od robe navedene u tač. 1. do 10. stava 1. ovog člana ili od njenih derivata, nezavisno od stepena obrade.

Član 38.

(1) Roba u čiju je proizvodnju uključeno više od jedne države, smatraće se poreklom iz države u kojoj je prošla poslednju bitnu, ekonomski opravdanu obradu ili preradu, pod uslovom da je ta prerada obavljena u pogonu opremljenom za tu namenu i da dovodi do značajnih promena proizvoda  ili do potpuno novog proizvoda.

(2) Prilikom određivanja porekla robe u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, koriste se sledeći kriterijumi:

1. izmena tarifne oznake iz Carinske tarife;
2. kriterijum vrednosti (ad valorem);
3. kriterijum obrade ili prerade.

(3) Vlada propisuje uslove za primenu kriterijuma iz stava 2. ovog člana u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i preporukama Svetske carinske organizacije, u skladu sa odredbama člana 40. ovog zakona.

Član 39.

Obrada ili prerada na osnovu koje se dobijeni proizvod svrstava u tarifnu oznaku različitu od oznake za korišćene materijale smatraće se kompletnim procesom iz člana 38. stav 1. ovog zakona.

Član 40.

Pri određivanju porekla uvezene robe, nezavisno od toga da li je izmenjena tarifna oznaka te robe,  ne uzimaju  se u obzir sledeće radnje:

1. postupanje neophodno za očuvanje svojstava proizvoda prilikom prevoza ili uskladištenja;
2. radnje koje služe za olakšavanje otpreme ili transporta robe;
3. radnje koje se odnose na pakovanje ili pripremu robe za prodaju;
4. jednostavni postupci sa robom, naročito: ventilacija, distribucija, sušenje, hlađenje, otklanjanje oštećenih delova, otklanjanje masnoće i rđe, farbanje radi zaštite od prirodnih uticaja, uklanjanje rđe, pranje, čišćenje, prosejavanje ili pokrivanje, sortiranje, odvajanje ili razvrstavanje, merenje, testiranje ili baždarenje, pakovanje ili raspakivanje zajedno spakovanih paketa ili prepakivanje, deljenje tereta, obeležavanje, etiketiranje i drugi znakovi razlikovanja, rastvaranje u vodi ili nekoj drugoj tečnoj supstanci, jonizacija, soljenje, ljušćenje, drobljenje, uklanjanje semena iz voća, klanje životinja;
5. jednostavno sklapanje delova proizvoda u celovit proizvod;
6. bilo koja kombinacija postupanja, odnosno radnji iz tač.1. do 5. stava 1. ovog člana.

Član 41.

Prerada ili obrada robe za koju se utvrdi da je njen jedini cilj izbegavanje primene odredaba koje se u Srbiji primenjuju na robu iz određenih država, neće se smatrati dovoljnom da takvoj robi obezbedi status robe proizvedene u državi u kojoj je takva radnja izvedena.

Član 42.

(1) Carinskim ili drugim propisima može se propisati podnošenje isprave za dokazivanje porekla robe.

(2) Pored isprave iz stava 1. ovog člana carinski organ može, u slučaju osnovane sumnje, zahtevati i dodatni dokaz o poreklu robe.

2) Preferencijalno poreklo robe

Član 43.

Pravila o preferencijalnom poreklu koja robi u carinskom postupku obezbeđuju povoljniji tretman iz člana 21. ovog zakona, utvrđuju se međunarodnim ugovorima, odnosno u skladu sa autonomnim preferencijalima ili carinskim merama sa odlaganjem  koje obezbeđuju smanjenje uvoznih dažbina ili oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za određene robe.

3) Zajedničke odredbe za preferencijalno i nepreferencijalno poreklo robe

Član 44.

(1) Uprava carina dužna je da obavezujuće obaveštenje iz člana 28. ovog zakona izda u najkraćem roku, a najkasnije u  roku od 150 dana od dana podnošenja zahteva.

(2) Obavezujuće obaveštenje iz stava 1. ovog člana važi tri godine od dana izdavanja pod uslovom da činjenice na kojoj je zasnovano, uključujući i pravila o poreklu robe koja su važila u vreme odlučivanja, ostanu uporedive. 

(3) Ako u postupku ocene obavezujućeg obaveštenja iz stava 1. ovog člana Uprava carina donese drukčiju odluku, poništava obavezujuće obaveštenje iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da zainteresovano lice unapred obavesti o tome. 

GLAVA II
CARINSKA VREDNOST

Član 45.

Odredbama čl. 46. do 62. ovog zakona utvrđuje se carinska vrednost robe radi primene stopa iz Carinske tarife i obračuna ostalih uvoznih dažbina, kao i primene netarifnih mera u skladu sa propisima kojima se uređuje spoljnotrgovinski promet.

Član 46.

(1) Carinska vrednost uvezene robe je njena transakcijska vrednost, koju čini stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti za robu koja se prodaje radi izvoza u Srbiju, uvećana, ako je neophodno, u skladu sa odredbom  člana 54. ovog zakona, pod uslovom da:

1. za kupca nema ograničenja u raspolaganju ili upotrebi robe, osim ograničenja koja:
   • predviđaju propisi ili pojedinačni akti doneti na osnovu tih propisa,
   • ograničavaju geografsko područje gde roba može da se preproda, ili
   • bitno ne utiču na vrednost robe;
2. prodaja ili cena robe ne podležu uslovu ili naknadi čija se vrednost ne može utvrditi u odnosu na vrednost robe koja se vrednuje;
3. nijedan deo prihoda od kasnije preprodaje, raspolaganja robom ili upotrebe robe posredno ili neposredno ne pripada prodavcu, osim ako se odgovarajuće usklađivanje može izvršiti u skladu sa odredbama člana 54. ovog zakona;
4. kupac i prodavac nisu međusobno povezani ili, ako jesu, da je transakcijska vrednost prihvatljiva za carinske svrhe, u skladu sa odredbom stava 3. ovog člana.

(2) Dva lica se smatraju međusobno povezanim, ako:

1. jedno lice pripada grupi ovlašćenih  lica ili je direktor drugog i obrnuto;
2. su pravno priznati partneri u poslu;
3. su u odnosu poslodavca i zaposlenog;
4. je jedno od njih vlasnik ili kontroliše ili poseduje 5%  ili više akcija sa pravom glasa, odnosno upravljačkih prava u oba lica;
5. jedno od njih  kontroliše drugo;
6. su posredno ili neposredno pod kontrolom trećeg lica;
7. zajedno, kontrolišu treće lice;
8. su međusobno:
   • - u srodstvu u pravoj liniji do drugog stepena;
   • - u srodstvu u pobočnoj liniji do drugog stepena;
   • - u tazbinskom srodstvu do drugog stepena.

(3) Lica koja su međusobno poslovno povezana, na način da je jedno od njih isključivi zastupnik, isključivi distributer ili isključivi koncesionar drugog, smatraće se povezanim ako je ispunjen neki od  kriterijuma iz stava 2. ovog člana.

(4) U postupku procene prihvatljivosti transakcijske vrednosti u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana okolnost da su kupac i prodavac povezana lica nije dovoljan razlog da se ne prihvati određena transakcijska vrednost.

(5) Ako je to neophodno, carinski organ utvrdiće okolnosti kupoprodaje i prihvatiti transakcijsku vrednost, pod uslovom da postojeća povezanost nije uticala na cenu robe.

(6) Ako carinski organ ima razloga da na osnovu obaveštenja dobijenih od uvoznika ili na drugi način posumnja da je postojeća povezanost uticala na cenu robe, dužan je da o tome obavesti uvoznika i pruži mu mogućnost za odgovor. Na zahtev uvoznika, carinski organ o razlozima za sumnju obaveštava uvoznika u pisanom obliku.

(7) U slučaju kupoprodaje između povezanih lica, transakcijska vrednost se uvek prihvata i roba vrednuje u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, kad uvoznik dokaže da je takva vrednost utvrđena  u isto ili približno isto vreme,  približno jednaka:

1. transakcijskoj vrednosti prilikom  prodaje između nepovezanih lica za identičnu ili sličnu robu namenjenu za izvoz u Srbiju;
2. carinskoj vrednosti identične ili slične robe utvrđenoj u skladu sa odredbama člana 51. ovog zakona;
3. carinskoj vrednosti identične ili slične robe utvrđenoj u skladu sa odredbama člana 52. ovog zakona.

(8) Prilikom poređenja treba uzeti u obzir očite razlike u komercijalnim nivoima i količinama, elementima iz člana 54. ovog zakona i troškovima koje je imao prodavac pri prodaji u kojoj prodavac i kupac nisu povezani, a kojih nema pri prodaji u kojoj su prodavac i kupac povezani.

(9) Poređenje iz stava 7. ovog člana vrši se na zahtev uvoznika i služi samo za potrebe poređenja.

(10) Smatra se da u skladu sa odredbom  stava 1. tačka 2. ovog člana, prodaja ili cena robe podleže uslovu ili naknadi čija se vrednost ne može utvrditi i u slučaju ako:

1. prodavac utvrđuje cenu uvezene robe pod uslovom da kupac kupi i drugu robu u određenim količinama;
2. cena uvezene robe zavisi od cene ili cena po kojima kupac uvezene robe prodaje drugu robu prodavcu uvezene robe;
3. se cena utvrđuje na osnovu načina plaćanja koji nije u vezi sa uvezenom robom  (kada je uvezena roba poluproizvod koji prodavac obezbeđuje, pod uslovom da će prodavac primiti određenu  količinu gotove robe).

Član 47.

(1) Stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti je ukupno izvršeno plaćanje ili  plaćanje koje treba izvršiti  od strane kupca prodavcu ili u njegovu korist, za prodatu uvezenu robu ili plaćanje od strane  kupca trećem licu  da bi se izmirila obaveza prodavca.

(2) Plaćanje iz stava 1. ovog člana može se izvršiti gotovim novcem, akreditivom ili drugim dogovorenim instrumentom plaćanja.

(3) Radnje koje preduzima kupac o sopstvenom trošku, osim radnji člana 54. ovog zakona, za koje je potrebno izvršiti usklađivanje vrednosti, neće se smatrati posrednim plaćanjem prodavcu, i u slučaju kad su bile preduzete u korist prodavca, i njihov trošak se prilikom utvrđivanja carinske vrednosti uvezene robe neće dodavati stvarno plaćenoj ceni, odnosno ceni koju treba platiti.

Član 48.

(1) Carinska vrednost za uvezenu robu koja se ne može odrediti u skladu sa  odredbama člana 46. ovog zakona, određuje se kao transakcijska vrednost identične robe prodate za izvoz u Srbiju i izvezene u isto ili približno isto vreme kao i roba koja se vrednuje.

(2) Za određivanje carinske vrednosti iz stava 1. ovog člana primenjuje se transakcijska vrednost identične robe prodate na istom komercijalnom nivou i u približno istoj količini kao i roba koja se vrednuje. Kad nema takve prodaje, može se koristiti transakcijska vrednost identične robe prodate na različitoj komercijalnoj osnovi, odnosno u različitim količinama, uz potrebna usklađivanja razlika koje proističu iz komercijalnih osnova ili količine, pod uslovom da se takva usklađivanja mogu sprovesti na osnovu podnesenih dokaza koji jasno pokazuju primerenost i tačnost usklađivanja, nezavisno od toga da li usklađivanje dovodi do porasta ili smanjenja vrednosti.

(3) Kad su troškovi i plaćanja iz člana 54. stav 1. tačka 1. alineje 4, 5. i 6. ovog zakona uključeni u transakcijsku vrednost, usklađivanje se vrši na osnovu razlika u tim troškovima i cenama između uvezene robe i identične robe koje mogu nastati zbog razlika u udaljenosti i vrsti prevoza.

(4) Ako se u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana utvrdi da postoji više od jedne transakcijske vrednosti za identičnu robu, za određivanje carinske vrednosti primenjuje se najniža od postojećih vrednosti.

Član 49.

(1) Carinska vrednost za uvezenu robu koja se ne može odrediti u skladu sa odredbama čl. 46. i 48. ovog zakona, određuje se kao transakcijska vrednost slične robe prodate za izvoz u Srbiju i izvezene u isto ili približno isto vreme kao i roba koja se vrednuje.

(2) Za određivanje carinske vrednosti iz stava 1. ovog člana primenjuje se transakcijska vrednost slične robe prodate na istom komercijalnom nivou i u približno istoj količini kao i roba koja se vrednuje. Kad nema takve prodaje, može se koristiti transakcijska vrednost slične robe prodate na različitim komercijalnim osnovima, odnosno u različitim količinama, uz potrebna usklađivanja razlika koje proističu iz komercijalnih osnova, odnosno količine, pod uslovom da se takva usklađivanja mogu sprovesti na osnovu podnesenih dokaza koji dokazuju primerenost i tačnost usklađivanja, nezavisno od toga da li to usklađivanje dovodi do porasta ili smanjenja vrednosti

(3) Kad su troškovi i plaćanja iz člana 54. stav 1. tačka 1. alineje 4, 5. i 6. ovog zakona uključeni u transakcijsku vrednost, usklađivanje se vrši na osnovu razlika u tim troškovima i cenama između uvezene robe i slične robe koje mogu nastati zbog razlika u udaljenosti i vrsti prevoza.

(4) Ako se u slučajevima iz st.1. do 3. ovog  člana utvrdi da postoji više od jedne transakcijske vrednosti za sličnu robu, za utvrđivanje carinske vrednosti primeniće se najniža od postojećih vrednosti.

Član 50.

(1) Kad se carinska vrednost uvezene robe ne može utvrditi u skladu sa odredbama čl. 46, 48. i 49. ovog zakona, carinska vrednost se utvrđuje u skladu sa odredbama člana 51. ovog zakona.

(2) Ako se carinska vrednost ne može utvrditi u skladu sa odredbama člana 51. ovog zakona, primenjuju se odredbe člana 52. ovog zakona, a na zahtev uvoznika može se zameniti redosled primene odredaba čl. 51. i 52. ovog zakona.

Član 51.

(1) Ako se identična ili slična uvezena roba prodaje u Srbiji u istom stanju u kakvom je uvezena, carinska vrednost robe koja se vrednuje utvrđuje se na osnovu jedinične cene po kojoj se najveći broj jedinica identične ili slične uvezene robe prodaje u isto ili približno isto vreme kao i roba koja se vrednuje, i to licima koja nisu povezana sa licima od kojih tu robu kupuju, pod uslovom da se cena umanji za iznos:

1. uobičajene provizije koja je plaćena ili koju treba platiti ili uobičajenog uvećanja radi ostvarivanja dobiti i pokrića opštih troškova prodaje u Srbiji  koji nastaju za uvezenu robu iste vrste ili grupe proizvoda;
2. uobičajenih troškova prevoza i osiguranja robe i drugih pratećih troškova koji nastaju u Srbiji;
3. uvoznih i drugih dažbina koje se plaćaju u Srbiji prilikom uvoza ili prodaje robe.

(2) Ako se u isto ili približno isto vreme uvoza robe koja se procenjuje ne prodaje niti identična niti slična uvezena roba, carinska vrednost se utvrđuje prema jediničnoj ceni po kojoj se identična ili slična roba prodaje u Srbiji u istom stanju u kakvom je i uvezena, i to u najkraćem roku posle uvoza robe koja se vrednuje, pri čemu taj rok ne može biti duži od 90 dana od dana uvoza.

(3) Ako se u Srbiji ne prodaje identična ili slična uvezena roba u istom stanju u kakvom je uvezena, carinska vrednost, ako to uvoznik zahteva, utvrđuje se prema jediničnoj ceni po kojoj se uvezena roba posle dalje prerade prodaje u najvećoj ukupnoj količini licima u Srbiji koja nisu povezana sa licima od kojih kupuju takvu robu, s tim što se uzima u obzir vrednost koja je dodata preradom i odbici iz  stava 1. ovog člana.

Član 52.

(1) Carinska vrednost uvezene robe, u skladu sa odredbama ovog člana, utvrđuje se na osnovu obračunate vrednosti, koja predstavlja zbir sledećih elemenata:

1. vrednosti materijala upotrebljenog u proizvodnji ili drugoj vrsti prerade, kao i troškova proizvodnje, odnosno druge vrste prerade uvezene robe;
2. iznosa dobiti i opštih troškova koji odgovara uobičajenom iznosu koji se ostvaruje pri prodaji robe iste vrste ili grupe kao što je roba koja se vrednuje i koju je proizveo proizvođač u zemlji izvoza za izvoz u Srbiju;
3. troškova i davanja iz člana 54. stav 1. tačka 1.  alineje 4, 5. i 6. ovog zakona.

(2) Lice koje nema sedište ili prebivalište na teritoriji Srbije nije dužno da omogući pregled ili dozvoli pristup bilo kom računu ili drugoj evidenciji radi određivanja obračunate vrednosti.

(3) Carinski organ može, radi utvrđivanja carinske vrednosti u drugoj državi, proveravati obaveštenja dobijena od proizvođača robe uz njegov pristanak, pod uslovom da je vlada te države blagovremeno obaveštena i da ne sprečava proveru.

Član 53.

(1) Carinska vrednost uvezene robe koja se ne može utvrditi u skladu sa odredbama čl. 46. do 52. ovog zakona, utvrđuje se na osnovu raspoloživih podataka u Srbiji, uz primenu metoda usklađenih sa principima i odredbama:

1. Sporazuma o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine;
2. člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine;
3. ovog zakona.

(2) Carinska vrednost, u skladu sa odredbama ovog člana, neće se određivati prema:

1. prodajnoj ceni robe koja se proizvodi u Srbiji;
2. sistemu koji omogućuje da se u carinske svrhe prihvati viša od dve moguće vrednosti;
3. ceni robe na domaćem tržištu zemlje izvoznice;
4. troškovima proizvodnje, osim obračunate vrednosti koja se utvrđuje za identičnu ili sličnu robu u skladu sa odredbama člana 52. ovog zakona;
5. ceni robe namenjene izvozu u drugu državu, a ne za tržište Srbije;
6. minimalnim vrednostima;
7. proizvoljnim ili nepostojećim vrednostima.

Član 54.

(1) U postupku utvrđivanja carinske vrednosti, u skladu sa odredbama člana 46. ovog zakona, ceni koja je stvarno plaćena ili koju treba platiti (transakcijska vrednost) za uvezenu robu dodaju se:

1. troškovi do iznosa koji snosi kupac, a nisu uključeni u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti za robu, i to:
   • provizije i naknade posredovanja, osim kupovne provizije;
   • ambalaže, koja se radi carinjenja smatra jedinstvenim delom predmetne robe;
   • pakovanja (radna snaga i materijal);
   • prevoza uvezene robe do luke ili mesta ulaska u carinsko područje Srbije;
   • utovara, istovara i troškova rukovanja koji su povezani sa prevozom uvezene robe do luke ili do mesta ulaska u carinsko područje;
   • troškovi osiguranja;
2. odgovarajući deo vrednosti roba i usluga koje je kupac isporučio, bez naplate ili po sniženoj ceni, radi upotrebe u proizvodnji i prodaji uvezene robe radi izvoza do stepena do koga ta vrednost nije uključena u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti: 
   • materijala, komponenata,  delova i sl. sadržanih u uvezenoj robi;
   • alata, matrica, kalupa i sl. korišćenih u proizvodnji uvezene robe;
   • drugih materijala utrošenih u proizvodnji uvezene robe;
   • projektovanja, razvoja, umetničkog rada, oblikovanja, planova i crteža urađenih izvan Srbije neophodnih za proizvodnju uvezene robe;
3. naknade za korišćenje prava intelektualne svojine, uključujući naknadu za licence za robu koja se vrednuje koje kupac plaća kao uslov za prodaju robe koja se procenjuje, ako takve naknade nisu uključene u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti, osim plaćanja za dobijanje prava za reprodukciju uvezene robe;
4. deo iznosa ostvaren daljom prodajom, ustupanjem ili upotrebom uvezene robe koji se plaća prodavcu, osim  plaćanja kupca za dobijanje prava za distribuciju i preprodaju uvezene robe, ako ta plaćanja nisu uslov prodaje za izvoz u Srbiju.

(2) Cena koja je stvarno plaćena ili cena koju treba platiti, uvećava se u skladu sa odredbama ovog člana na osnovu merljivih podataka.

(3) U postupku utvrđivanja carinske vrednosti nisu dozvoljena druga uvećanja stvarno plaćene cene ili cene koju treba platiti, osim onih koja su propisana ovim članom.

Član 55.

Carinska vrednost robe ne obuhvata plaćanja i troškove koji nisu uračunati u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti, pod uslovom da su posebno iskazani, a odnose se na:

1. izgradnju, montažu, podizanje, održavanje ili tehničku pomoć koji su obavljeni ili će biti obavljeni posle uvoza industrijskih postrojenja, mašina ili opreme;
2. prevoz robe posle njenog ulaska u carinsko područje Srbije;
3. kamate koje proističu iz finansijskog sporazuma koji je zaključio kupac, a koje se odnose na kupovinu uvezene robe, nezavisno od toga da li je finansiranje obezbedio prodavac, banka ili drugo lice, pod uslovom da je finansijski sporazum sačinjen u pisanoj formi i da, kada se zahteva, kupac može dokazati:
   • da deklarisana cena robe odgovara stvarno plaćenoj ceni ili ceni koju treba platiti;
   • da kamatna stopa ne prelazi uobičajenu visinu za takve transakcije u vreme i u državi u kojoj je finansiranje obezbeđeno.

Član 56.

U postupku utvrđivanja carinske vrednosti prihvataju se sve vrste sniženja cena i gotovinskih popusta koja su uobičajena za uvezenu identičnu ili sličnu robu, ako su ugovoreni pre obavljenog uvoza i ostvareni u ugovorenom roku.

Član 57.

(1) Carinska vrednost robe koja nije prodata radi izvoza u Srbiju i carinska vrednost robe koja se privremeno uvozi, utvrđuju se u skladu sa odredbama čl. 48. do 53. ovog zakona.

(2) Ako se za  robu koja se uvozi po osnovu zakupa ili lizinga carinska vrednost ne može utvrditi u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana  i za koju ugovorom nije predviđena mogućnost kupovine, carinska vrednost je iznos zakupnine za ugovoreni period zakupa, odnosno lizinga, uvećan  ako je nephodno, u skladu sa odredbom člana 54. ovog zakona.

(3) Carinska vrednost robe koja se ošteti pre puštanja robe podnosiocu deklaracije, utvrđuje se na osnovu odgovarajuće ugovorene cene umanjene za procenat oštećenja.

(4) Procenat oštećenja utvrđuje carinski organ.

(5) Ako je u toku carinskog postupka ugovorena nova cena koja odgovara uslovima iz člana 46. ovog zakona, ta cena predstavlja novu carinsku vrednost.

(6) Ako je roba deklarisana za slobodan promet deo veće količine iste robe kupljene u okviru jedne transakcije, stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti u skladu sa odredbom člana 46. stav 1. ovog zakona je deo ukupne cene koji odgovara deklarisanoj količini. Stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti na isti način se utvrđuje i u slučaju propasti ili oštećenja dela isporučene robe nastalog pre stavljanja u slobodan promet.

(7) Ako je posle stavljanja robe u slobodan promet prodavac umanjio stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti, tako umanjena cena će biti uzeta u obzir prilikom utvrđivanja carinske vrednosti u skladu sa odredbom člana 46. ovog zakona ako carinski organ utvrdi da:

1. je roba imala nedostatke u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje u slobodan promet;
2. je prodavac umanjio cenu u vezi sa izvršenjem garantne obaveze predviđene ugovorom o prodaji robe zaključenim pre stavljanja robe u slobodan promet;
3. nedostatak robe nije uzet u obzir prilikom zaključenja ugovora o prodaji robe.

(8) Stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti umanjena u skladu sa odredbama stava 6. ovog člana, može se uzeti u obzir prilikom određivanja carinske vrednosti ako je do promene došlo najkasnije 12 meseci od dana prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet.

Član 58.

Ako je u postupku utvrđivanja carinske vrednosti uvezene robe neophodno odložiti konačno utvrđivanje carinske vrednosti, roba se može predati podnosiocu deklaracije pod uslovom da položi obezbeđenje u visini mogućeg iznosa carinskog duga.

Član 59.

(1) Pri utvrđivanju carinske vrednosti nosača podataka koji sadrže podatke ili programska uputstva za upotrebu opreme za obradu podataka (u daljem tekstu: programska podrška) ne uračunava se cena ili vrednost programske podrške, pod uslovom da je ta vrednost ili cena iskazana odvojeno od vrednosti nosača podataka.

(2) Nosačem podataka iz stava 1. ovog člana ne smatraju se uključeni sklopovi, integrisana kola, poluprovodnici i slični uređaji ili proizvodi koji sadrže takve uključene sklopove ili uređaje.

(3) Podacima i programskim uputstvima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se zvučni, kinematografski ili video snimci ili uputstva.

Član 60.

(1) Carinski organ može da zahteva od deklaranta da podnese sve isprave i podatke koji su potrebni za utvrđivanje carinske vrednosti u skladu sa odredbama čl. 46.do 53. ovog zakona.

(2) Odredbe čl. 54. do 62. ovog zakona ne ograničavaju pravo carinskih organa da utvrde istinitost i ispravnost izjave, isprave ili deklaracije podnete radi utvrđivanja carinske vrednosti

Član 61.

Carinski organ je dužan da uvoznika, na njegov zahtev, u pisanoj formi obavesti o carinskoj vrednosti koja je utvrđena u skladu sa odredbama ovog zakona, kao  i o metodu koji je primenjen prilikom utvrđivanja te vrednosti.

Član 62.

Ako su elementi za utvrđivanje carinske vrednosti robe izraženi u stranoj valuti, strana valuta preračunava se u dinare po zvaničnom kursu važećem na dan utvrđivanja iznosa uvoznih dažbina.