CARINSKI ZAKON

Broj br. 73/2003 i 61/05

DEO PRVI
OSNOVNE ODREDBE

GLAVA I
PRIMENA I DEFINICIJE POJMOVA

Član 1.

(1) Ovim zakonom uređuju se carinsko područje, carinski pogranični pojas, carinski prelaz, carinska roba, carinski nadzor i kontrola, carinske povlastice, carinska vrednost, carinski postupak koji se primenjuje na uvoz robe u Republiku Srbiju (u daljem tekstu: Srbija), izvoz robe iz Srbije i tranzit robe preko njene teritorije, prava i obaveze lica koja učestvuju u carinskom postupku, kao i prava i obaveze carinskog organa u carinskom postupku.

(2) Ovim zakonom utvrđuje se nadležnost Uprave carina i drugih organa za sprovođenje odredaba ovog zakona, kao i drugih zakona čije je sprovođenje povereno Upravi carina, odnosno drugim organima.

(3) Ovim zakonom uređuje se i organizacija, obavljanje poslova i upravljanje Upravom carina, ovlašćenja lica zaposlenih u Upravi carina, ovlašćenja i odgovornosti u prikupljanju, evidentiranju, obradi i zaštiti podataka u vezi sa poslovima Uprave carina, kao i postupak prijema radnika, raspoređivanja, napredovanja u službi, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Upravi carina.

(4) Ovaj zakon primenjuje se na celom carinskom području Srbije.

Član 2.

Carinski postupci propisani ovim zakonom sprovode se u skladu sa principima slobodne trgovine, uz obezbeđenje efikasne carinske kontrole i uvažavanje principa procene rizika i njegovim upravljanjem.

Član 3.

(1) Carinski organi primenjuju informacione tehnologije kada je to isplativo i efikasno za Upravu carina, kao i za privredu uopšte. Direktor uprave carina (u daljem tekstu: direktor) određuje uslove pod kojim privredni subjekti mogu da se obraćaju Upravi carina elektronskim putem.

(2) Pri uvođenju informacione tehnologije carinski organi primenjivaće  međunarodno prihvaćene standarde.

(3) Informaciona tehnologija podrazumeva i:

1. metode elektronske trgovine kao alternativu metodama zasnovanim na  dokumentaciji;
2. elektronske metode za utvrđivanje ispravnosti, kao i metode zasnovane na dokumentaciji;

3) pravo carinskih organa da zadrže informaciju za sopstvenu upotrebu, i da razmene takvu informaciju sa drugim carinskim upravama i svim drugim pravno zainteresovanim stranama uz upotrebu  metoda elektronske trgovine. 

Član 4.

Zakoni, drugi propisi, odluke i mere u vezi sa carinom, osim u  službenom glasilu, mogu se objavljivati i u drugim sredstvima informisanja, uključujući i elektronska sredstva.

1. DEFINICIJE

Član 5.

(1) Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1. lice je fizičko ili pravno lice ili drugo lice predviđeno važećim propisima, koje ima prebivalište, odnosno sedište u Srbiji;
2. lice koje ima prebivalište, odnosno sedište u Srbiji je:
   • fizičko lice koje ima prebivalište na teritoriji Srbije;
   • pravno lice koje ima sedište, registrovano predstavništvo ili stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Srbije;
3. carinski organ je nadležna organizaciona jedinica ili ovlašćeni službenik Uprave carina;
4. carinarnica je organizacioni, odnosno područni organ u strukturi Uprave carina gde se u celini  ili delimično mogu sprovesti sve ili pojedine carinske radnje utvrđene carinskim propisima;
5. carinski status je status robe u carinskom postupku, kao domaće ili strane;
6. domaća roba je:
   • roba u celini dobijena ili proizvedena u carinskom području u skladu sa članom 37. ovog zakona;
   • roba uvezena iz drugih država koja je stavljena u slobodan promet;
   • roba dobijena ili proizvedena u carinskom području, ako je dobijena ili proizvedena od robe uvezene iz drugih država koja je stavljena u slobodan promet ili koja je u celini dobijena ili proizvedena u carinskom području, a koja sadrži robu uvezenu iz drugih država koja je stavljena u slobodan promet;
7. strana roba je roba koja nije definisana kao domaća roba, kao i domaća roba koja je izneta iz carinskog područja, osim u slučaju primene odredaba čl. 124. i 125. ovog zakona;
8. mere komercijalne politike su mere koje propisuju državni organi, koje nisu utvrđene Carinskom tarifom  i koje utiču na izvoz i uvoz robe, uključujući zaštitne mere, kvantitativna ograničenja i zabrane;
9. carinski dug je obaveza lica da plati iznos carine i drugih uvoznih dažbina za određenu robu u skladu sa propisima;
10. uvozne dažbine su carina i druge dažbine koje se plaćaju pri uvozu robe;
11. carinski nadzor je skup opštih mera i radnji Uprave carina u cilju sprovođenja  carinskih i drugih propisa u odnosu na robu koja podleže carinskom nadzoru, uključujući mere za obezbeđenje istovetnosti robe od prispeća na carinsko područje do okončanja carinskog postupka (praćenje i čuvanje carinske robe, uzimanje uzoraka, prospekata, fotografija ili drugih podataka), stavljanje carinskih obeležja i overu propisanih dokumenata; 
12. carinska kontrola je preduzimanje pojedinih radnji od strane Uprave carina, kao što su: pregled robe, uzimanje uzoraka, kontrola postojanja i autentičnosti dokumentacije, pregled knjigovodstvenih i drugih dokumenata, pregled prevoznih sredstava, pregled prtljaga i druge robe koju jedno lice nosi sa sobom ili na sebi i sprovođenje službenih provera i sličnih radnji u cilju obezbeđivanja pravilne primene carinskih i drugih propisa;
13. carinski dozvoljeno postupanje sa robom i upotreba je stavljanje robe u carinski postupak, unošenje robe u slobodnu zonu, ponovni izvoz robe iz carinskog područja, uništenje i ustupanje robe u korist države;
14. puštanje robe je odluka carinskog organa kojom se odobrava korišćenje robe u svrhe navedene u carinskom postupku sprovedenom nad robom;
15. carinski postupak je postupak stavljanja robe u slobodan promet, postupak tranzita, postupak carinskog skladištenja, postupak aktivnog oplemenjivanja, postupak prerade pod carinskom kontrolom, postupak privremenog uvoza, postupak pasivnog oplemenjivanja i postupak izvoza, gde učesnici u postupku stiču prava i obaveze vezane za robu;
16. carinski agent je fizičko lice zaposleno u pravnom licu registrovanom za obavljanje delatnosti međunarodne špedicije, ovlašćeno od strane Uprave carina za sprovođenje radnji u carinskom postupku ili u vezi sa tim postupkom;
17. deklarisanje je radnja kojom lice od carinskog organa zahteva, u propisanoj formi i na propisani način, sprovođenje odgovarajućeg carinskog postupka nad robom;
18. podnosilac deklaracije-deklarant je lice koje podnosi deklaraciju u svoje ime ili lice u čije ime se podnosi deklaracija;
19. nosilac odobrenja je lice koje je dobilo određeno odobrenje u carinskom postupku;
20. krijumčarenje je kretanje robe preko carinske linije na skriven način i uz izbegavanje mera carinskog nadzora, pri čemu se izbegava, delimično ili u celini, plaćanje uvoznih dažbina, primena zabrana, odnosno ograničenja ili se pribavljaju pogodnosti protivno odredbama ovog zakona ili drugih zakona koje primenjuju carinski organi;
21. skrivena roba je roba koja nije prijavljena carinskom organu koja se prenosi ili prevozi tako da sprečava ili otežava prepoznavanje ili otkrivanje prilikom uobičajenog pregleda carinskog organa;
22. prevozno sredstvo je sredstvo koje se koristi za prevoz, odnosno prenos lica ili robe kopnom, vodom ili vazduhom; 
23. linijski rukovodilac je rukovodilac koji je u direktnoj liniji nadgledanja i upravljanja nad pojedincem u hijerarhijskoj strukturi organa;
24. ovlašćeni carinski službenik je lice zaposleno u  Upravi carina koje obavlja poslove u skladu sa odredbama ovog i drugih zakona, kao i u skladu sa ovlašćenjima prenetim od direktora.

(2) Pojedini pojmovi upotrebljeni u čl. 139. do 152. ovog zakona imaju sledeća značenja:

1. dobijeni proizvodi su svi proizvodi koji se dobijaju kao rezultat oplemenjivanja;
2. ekvivalentna roba je domaća roba koja se koristi umesto uvozne robe u procesu oplemenjivanja;
3. normativ je količina ili procenat proizvoda koji se dobijaju oplemenjivanjem određene količine uvezene robe.

(3) Pojedini pojmovi upotrebljeni u čl. 167. do 181. ovog zakona imaju sledeća značenja:

1. privremeni izvoz robe je stavljanje robe u postupak  pasivnog   oplemenjivanja;
2. proces oplemenjivanja je proces iz člana 139. stav 2. ovog zakona;
3. dobijeni proizvodi su proizvodi nastali kao rezultat procesa oplemenjivanja;
4. normativ je količina ili procenat dobijenih proizvoda nastalih oplemenjivanjem određene količine privremeno izvezene robe.

2. CARINSKO PODRUČJE

Član 6.

(1) Carinsko područje Srbije (u daljem tekstu: carinsko područje) obuhvata teritoriju, teritorijalne vode i vazdušni prostor iznad Srbije.

(2) Carinsko područje je ograničeno carinskom linijom koja je istovetna sa granicom Srbije.

3. CARINSKI POGRANIČNI POJAS

Član 7.

(1) Carinski pogranični pojas na kopnu obuhvata deo carinskog područja u širini 15 km od carinske linije Srbije.

(2) Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i kad carinska linija prelazi graničnom rekom.

(3) Carinski pogranični pojas na graničnom jezeru obuhvata deo carinskog područja Srbije od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera.

(4) Kad carinski pogranični pojas obuhvata deo naselja, smatra se da je celo naselje u okviru tog pojasa.

(5) Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) utvrđuje liniju carinskog pograničnog pojasa, posebna prava i obaveze lica koja žive u carinskom pograničnom pojasu.

(6) Ovlašćeni carinski službenik može da proveri identitet lica koje se kreće u carinskom pograničnom pojasu, kao i da zahteva od takvog lica da dokaže da je roba koju nosi ili prevozi nabavljena u carinskom području, da je uvezena, ili da sa robom postupa u skladu sa propisima.

(7) Ako se ne obezbede dokazi iz stava 6. ovog člana, nad robom se sprovodi postupak u skladu sa odredbama ovog zakona.

4. CARINSKI PRELAZ

Član 8.

(1) Carinski prelaz je mesto određeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na graničnom prelazu.

(2) Carinski prelaz može biti međunarodni i pogranični.

(3) Vlada utvrđuje carinske prelaze i njihovu kategorizaciju.

(4) Projektovanje, izgradnja, odnosno rekonstrukcija graničnog prelaza za deo koji je određen za sprovođenje carinskog nadzora i carinskog postupka, vrše se na osnovu saglasnosti direktora.

Član 9.

(1) Preko pograničnih carinskih prelaza mogu prelaziti i prenositi carinsku robu lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili međunarodnog ugovora.

(2) Preko pograničnih carinskih prelaza dvovlasnici mogu prenositi stvari potrebne za obrađivanje njihovih imanja, kao i druge stvari koje mogu prenositi na osnovu međunarodnog ugovora.

(3) Lekari, veterinari i drugo medicinsko osoblje koji imaju boravište u carinskom pograničnom pojasu u slučaju hitne potrebe mogu prenositi instrumente i lekove potrebne za obavljanje svoje delatnosti preko pograničnih carinskih prelaza.

(4) Vatrogasci, odnosno druga lica koja učestvuju u spasavanju ljudi i imovine mogu prenositi potrebnu opremu i ostala tehnička sredstva preko svih carinskih prelaza.

Član 10.

Direktor određuje vreme u kome roba može biti uneta ili izneta iz carinskog područja.

Član 11.

Roba koja podleže graničnim inspekcijskim kontrolama (sanitarna, fito-sanitarna, veterinarska i dr.) prevozi se, odnosno prenosi preko carinskih prelaza koji su određeni propisima koji uređuju vršenje tih kontrola.

5. CARINSKA ROBA

Član 12.

(1) Carinska roba je roba koja se uvozi, odnosno unosi ili prima u carinsko područje, koja se iz tog područja izvozi, odnosno iznosi ili šalje ili je preko tog područja u tranzitu, odnosno pronosi se preko carinskog područja.

(2) Carinskom robom, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se i:

1. žive životinje koje se uvoze, izvoze ili su u tranzitu;
2. električna energija, gas ili tečnost koji se električnim vodovima, cevovodima ili na drugi način uvoze, izvoze ili su u tranzitu;
3. prevozna sredstva kojima se roba i putnici prevoze preko carinske linije, ili koja su namenjena za prevoz robe i putnika preko carinske linije;
4. brodovi i avioni koji se nabavljaju u inostranstvu, ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije;
5. stvari koje su na carinsko područje dospele na drugi način;
6. domaća roba u tranzitu iz jednog mesta u drugo mesto u carinskom području preko stranog carinskog područja.

(3) Carinskom robom, u smislu stava 1. ovog člana, ne smatraju se:

1. javne isprave;
2. poštanske pošiljke koje ne sadrže carinsku robu;
3. trgovačka korespondencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansijska dokumentacija;
4. čekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac.

6. OBAVEŠTAVANJE O CARINSKOJ ROBI

Član 13.

(1) Državni organi (sudovi, inspekcijski organi, organi unutrašnjih poslova i dr.) dužni su da najbližem carinskom organu prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze, koja su od strane tih organa privremeno zadržana ili konačno oduzeta, a postoji osnovana sumnja da je to carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak u skladu sa odredbama ovog zakona.

(2) Roba i prevozna sredstva iz stava 1. ovog člana ne mogu se predati drugom licu pre nego što se plate uvozne dažbine. Državni organi iz stava 1. ovog člana dužni su da uplate uvozne dažbine pre predaje carinske robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili.

(3) Uvozne dažbine plaćaju se po podmirivanju troškova nastalih u vezi sa robom iz stava 2. ovog člana (troškovi čuvanja, prodaje i sl.).

7. CARINSKI NADZOR I KONTROLA

Član 14.

Carinski organi mogu, u skladu sa propisima, preduzimati i sprovoditi mere carinskog nadzora i kontrole koje smatraju neophodnim za primenu carinskih i drugih propisa.

Član 15.

(1) Carinski nadzor i kontrola obuhvataju mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa carinskom robom.

(2) Zabranjeno je skrivanje ili lažno prikazivanje carinske robe radi izbegavanja carinskog nadzora i kontrole.

Član 16.

(1) Carinskom nadzoru odnosno kontroli podležu roba, putnici i članovi posade koji se iskrcavaju, odnosno ukrcavaju na brodove i vazduhoplove iz stava 2. tač. 1, 3. i 4. ovog člana, kao i saobraćaj između brodova i obale.

(2) Carinskom nadzoru i kontroli ne podležu:

1. domaći i strani vojni brodovi;
2. brodovi dok plove na delovima graničnih reka na kojima se po međunarodnim ugovorima ne može vršiti carinski nadzor;
3. brodovi i vazduhoplovi organa unutrašnjih poslova;
4. domaći i strani vojni vazduhoplovi.

(3) Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da carinsku robu prijave carinskom organu radi sprovođenja carinskog postupka.

Član 17.

(1) Pored mera utvrđenih ovim zakonom Vlada može propisati i posebne mere carinskog nadzora i kontrole.

(2) Propisom  iz stava 1. ovog člana mogu se utvrditi i posebni uslovi za tranzit određene akcizne robe, uključujući i:

1. granične prelaze preko kojih se obavlja tranzit;
2. vreme u kome se mora obaviti tranzit;
3. putni pravac kojim se može vršiti tranzit;
4. obavezu opremanja prevoznih sredstava elektronskim ili drugim uređajima koji obezbeđuju praćenje dok su u tranzitu;
5. obavezu posebne registracije za tranzit takve robe.

(3) Direktor propisuje vrstu i tip carinskih obeležja i način njihove upotrebe.

(4) Carinska obeležja iz stava 3. ovog člana moraju ostati istovetna kao u momentu stavljanja, dok ih nadležni carinski organ ne skine, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

8. OBAVEZA PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINA

Član 18.

(1) Roba koja se uvozi podleže plaćanju uvoznih dažbina, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

(2) Plaćanju uvoznih dažbina ne podleže:

1. roba u tranzitu  preko carinskog područja;
2. izvezena domaća roba koja se u zemlju vraća neprodata ili se vraća zato što ne odgovara obavezama koje proizlaze iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kog je bila izvezena;
3. roba koju su domaći državljani prijavili prilikom izlaska iz zemlje koja se vraća iz inostranstva;
4. dokumentacija koja se šalje u vezi sa međunarodnim licitacijama i konkursima;
5. štampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture, prosvete i nauke, kao i dokumentacija koju lica primaju na osnovu međunarodnih ugovora;
6. televizijske, filmske ili na drugi način snimljene vesti ili slike i programski prilozi za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja;
7. potrošni materijal koji se besplatno prima iz inostranstva, a koji je namenjen učesnicima međunarodnih simpozijuma, konferencija i sličnih sastanaka koji se održavaju u Srbiji;
8. poljoprivredni proizvodi koji ostaju u Srbiji kao rezultat umnožavanja u procesu proizvodnje semenske robe od privremeno uvezenog semenskog materijala.

Član 19.

(1) Iznos uvoznih dažbina za robu za koju je nastala obaveza plaćanja tih dažbina utvrđuje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji važe:

1. za robu koja se uvozi - na dan prihvatanja deklaracije;
2. za robu koju putnici sobom nose - na dan carinjenja;
3. za avione i brodove kupljene u inostranstvu ako se privredno iskorišćavaju pre prelaska carinske linije na dan dobijanja privremenog plovidbenog lista;
4. za robu smeštenu u konsignacionom skladištu - na dan kad je kupac preuzeo robu sa konsignacionog skladišta;
5. za robu koja je bila privremeno uvezena u carinsko područje - na dan prihvatanja deklaracije za konačno carinjenje, odnosno na dan donošenja odluke o obračunu i naplati;
6. za robu i prevozna sredstva iz člana 13. ovog zakona - na dan izvršnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto, odnosno na dan donošenja odluke o dozvoli izvršenja;
7. za robu koja se iz konsignacionog skladišta prenosi u carinsko skladište - na dan prihvatanja deklaracije;
8. za tranzitnu robu koja je na carinskom području zadržana radi uvoza - na dan prihvatanja deklaracije za carinjenje te robe, a ako deklaracija nije podnesena - na dan donošenja odluke o naplati uvoznih dažbina;
9. za robu koja se carini po službenoj dužnosti - na dan donošenja odluke o naplati uvoznih dažbina.

(2) Iznos uvoznih dažbina za robu proizvedenu ili oplemenjenu u slobodnoj zoni koja se stavlja u promet na domaćem tržištu utvrđuje se po propisima koji važe na dan prihvatanja deklaracije.

(3) Ako je osnov za nastanak obaveze plaćanja uvoznih dažbina različit od osnova iz st. 1. i 2. ovog člana, iznos uvoznih dažbina utvrđuje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji važe u vreme kada je najranije bilo moguće utvrditi postojanje obaveze plaćanja uvoznih dažbina. 

Član 20.

Ako roba koja se uvozi bude uništena dok se nalazi pod carinskim nadzorom, prestaje obaveza plaćanja uvoznih dažbina.

GLAVA II
PRIMENA MEĐUNARODNIH UGOVORA I VOĐENJE UPRAVNOG POSTUPKA

1. PRIMENA MEĐUNARODNIH UGOVORA

Član 21.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na plaćanje uvoznih dažbina za robu koja se uvozi, kao i na  sprovođenje carinskog postupka, ako je to drukčije uređeno međunarodnim ugovorom.

2. VOĐENJE UPRAVNOG POSTUPKA

Član 22.

Na postupak pred carinskim organima primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije predviđeno.

Član 23.

(1) Lice koje od carinskog organa zahteva donošenje određene odluke, mora izneti sve činjenice i okolnosti i podneti isprave i druge dokaze značajne za donošenje odluke.

(2) Odluka se donosi bez odlaganja, a najkasnije u roku predviđenom odrebama zakona koji uređuje opšti upravni postupak.

(3) Ako carinski organ u carinskom postupku u celini prihvati zahtev, može odluku po zahtevu dati u vidu zabeleške na samom zahtevu. Na zahtev podnosioca, carinski organ će izdati odluku u pisanoj formi.

Član 24.

(1) Protiv prvostepene odluke koju u upravnom postupku donese carinski organ može se uložiti žalba Komisiji za žalbe Uprave carina. Žalba ne zadržava izvršenje odluke.

(2) Komisija iz stava 1. ovog člana ima pet članova iz reda službenika Uprave carina, koje na predlog direktora imenuje funkcioner koji rukovodi organom državne uprave nadležnim za poslove finansija i ekonomije (u daljem tekstu: ministar). Komisija donosi poslovnik o svom radu.

Član 25.

Protiv drugostepene odluke koja je doneta u upravnom postupku može se, u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima, pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.

3. PRAVO ZASTUPANJA

Član 26.

(1) Lice o čijim pravima i obavezama se odlučuje može odrediti zastupnika za preduzimanje svih ili samo nekih radnji u postupku koji vodi carinski organ. Zastupnik mora imati sedište, odnosno boravište u Srbiji.

(2) Zastupanje može biti:

1. neposredno, ako zastupnik istupa u ime i za račun drugog lica, ili
2. posredno, ako zastupnik istupa u svoje ime, a za račun drugog lica.

(3) Posredni zastupnik je pravno lice registrovano za poslove međunarodne špedicije i upisano u poseban registar zastupnika kod Uprave carina. Posredni zastupnik je dužan da vodi evidenciju o svim radnjama koje preduzima kao posredni zastupnik pred carinskim organima, a na način koji odredi Uprava carina.

(4) Licu zaposlenom kod posrednog zastupnika, Uprava carina će izdati dozvolu da radi kao carinski agent ako:

1. položi ispit posle  obuke koju organizuje i čiji program utvrđuje Uprava carina; i
2. nije zaposlen u Upravi carina ili nije član uže porodice lica zaposlenog u Upravi carina; i
3. nije pravnosnažno osuđivano ili kažnjavano za krivična dela ili prekršaje spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih ili poreskih propisa, ili za druga dela ili prekršaje nespojive sa  položajem carinskog agenta.

(5) Carinski agent može poveriti drugom licu zaposlenom kod posrednog zastupnika izvršenje pojedinih radnji u carinskom postupku. Carinski agent je odgovoran za radnje tog lica.

(6) Uprava carina vodi registar carinskih agenata. Carinskim agentima upisanim u registar dodeljuje se poseban identifikacioni broj, identifikaciona kartica i lični pečat. Oblik i sadržinu identifikacionog broja, identifikacione kartice i ličnog pečata propisuje direktor Uprave carina.

(7) Troškove  polaganja ispita i izdavanja identifikacionog broja, identifikacione kartice i ličnog pečata snosi carinski agent.

(8) Uprava carina može privremeno, najduže šest meseci, oduzeti dozvolu carinskom agentu ako ne plati carinski dug ili ako ne postupa u skladu sa obavezama utvrđenim odredbama ovog zakona.

(9) Uprava carina može trajno oduzeti dozvolu carinskom agentu ako posle izdavanja dozvole nastupe okolnosti iz stava 4. tač. 2. i 3. ovog člana. Ponovni zahtev za izdavanje dozvole  ne može se podneti pre isteka roka od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke o oduzimanju dozvole.

(10) Zastupnik se mora izjasniti o tome koga zastupa, da li je zastupanje neposredno ili posredno, a na zahtev carinskog organa mora podneti i verodostojnu ispravu sa ovlašćenjem za zastupanje.

(11) Smatraće se da istupa u svoje ime i za svoj račun lice koje se ne izjasni da istupa u ime ili za račun drugog lica ili se izjasni da istupa u ime i za račun drugog lica ali ne može o tome podneti verodostojnu ispravu.

4. OPŠTA OBAVEŠTENJA O PRIMENI CARINSKIH PROPISA

Član 27.

Lice koje uvozi ili izvozi robu ili zainteresovano lice može, bez naknade, zahtevati od carinskog organa obaveštenje o primeni carinskih propisa.

Naknada se može zahtevati ako za carinski organ nastanu troškovi u vezi sa analizom ili veštačenjem robe na koju se zahtev za davanje obaveštenja odnosi, kao i u vezi izrade izveštaja ili vraćanja robe podnosiocu zahteva.

Carinski organ je dužan da odgovori na sva pitanja u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, pod uslovom da informacije koje predstavljaju  tajnu ili informacije koje se odnose na treća lica smatra poverljivim.

5. OBAVEZUJUĆA OBAVEŠTENJA

Član 28.

(1) Na osnovu pisanog zahteva podnosioca, Uprava carina izdaje:

1. obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po  Carinskoj tarifi;
2. obavezujuće obaveštenje o poreklu robe.

(2) Obavezujuće obaveštenje iz stava 1. ovog člana ima dejstvo odluke donete u upravnom postupku.

(3) Obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi i obavezujuće obaveštenje o poreklu robe iz stava 1. ovog člana  obavezuje carinski organ prema licu kome je dato u pogledu svrstavanja robe po Carinskoj tarifi za robu za koju se carinski postupak sprovodi posle datuma izdavanja tog obavezujućeg obaveštenja. Obavezujuće obaveštenje  o poreklu robe obavezuje carinski organ prema licu kome je dato za onu robu za koju je postupak utvrđivanja porekla robe, u skladu sa ovim zakonom, sproveden posle datuma izdavanja tog obavezujućeg obaveštenja.

(4) Lice koje se poziva na obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora dokazati:

1. u slučaju obavezujućeg obaveštenja o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi - da roba koju deklariše u svim elementima odgovara robi koja je opisana u obaveštenju;
2. u slučaju obavezujućeg obaveštenja o poreklu robe - da roba i okolnosti na osnovu kojih se određuje poreklo robe u svim elementima odgovara robi i okolnostima koje su opisane u obaveštenju.

(5) Obavezujuće obaveštenje iz stava 1. ovog člana Uprava carina će poništiti, ako se zasniva na neistinitim ili nepotpunim podacima koje je dao podnosilac zahteva.

(6) Obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi prestaje da važi:

1. ako zbog izmene propisa obavezujuće obaveštenje nije u skladu sa važećim propisima;
2. ako obavezujuće obaveštenje nije u skladu sa odlukom nadležnog suda ili obavezujućim odlukama međunarodnih organizacija;

3) kad je obavezujuće obaveštenje poništeno ili ukinuto, o čemu mora biti obavešteno lice kome je dato.

(7) U slučajevima iz stava 6. tač. 1. i 2. ovog člana dato obaveštenje prestaje da važi na dan početka primene donetog propisa ili odluke.

(8) Obavezujuće obaveštenje o poreklu robe prestaje da važi:

1. ako zbog izmene propisa ili zaključenja međunarodnog ugovora, obavezujuće obaveštenje nije u skladu sa propisima, odnosno međunarodnim ugovorom;
2. ako obavezujuće obaveštenje nije u skladu sa obavezujućim pravilima međunarodnih organizacija o poreklu robe;
3. ako je obavezujuće obaveštenje poništeno, ukinuto ili izmenjeno u skladu sa ovim zakonom, o čemu mora biti obavešteno lice kome je dato.

(9) U slučajevima iz stava 8. tač. 1. i 2. ovog člana obavezujuće obaveštenje prestaje da važi na dan stupanja na snagu, odnosno danom početka primene donetog propisa, međunarodnog ugovora ili odluke.

(10) Lice kome je dato obavezujuće obaveštenje iz stava 1. ovog člana koje je prestalo da važi, može se pozivati na to obaveštenje najduže tri meseca od dana prestanka njegove važnosti, ako je pre prestanka njegovog važenja zaključilo kupoprodajni ugovor za određenu robu na osnovu tog obavezujućeg obaveštenja.

(11) Izuzetno od odredbe stava 10. ovog člana, u slučajevima iz stava 6. tač. 1. i 2. i stava 8. tač. 1. i 2. ovog člana propisom, međunarodnim ugovorom, odnosno odlukom može se odrediti duži rok za korišćenje datog obaveštenja.

(12) Obavezujuće obaveštenje iz stava 1. ovog člana može se upotrebiti za određivanje uvoznih dažbina, odnosno za određivanje visine izvoznih nadoknada ili povraćaja.

Član 29.

(1) Vlada može propisati obavezu plaćanja posebne naknade za obaveštenja iz člana 28. ovog zakona,  visinu i način plaćanja te naknade.

(2) Plaćanje naknade iz stava  1. ovog člana ne isključuje obavezu plaćanja administrativne takse.

6. OSTALE ODREDBE  O VOĐENJU UPRAVNOG POSTUPKA

Član 30.

Lica koja učestvuju ili su u vezi sa spoljnotrgovinskim prometom, dužna su da na zahtev carinskog organa stave na raspolaganje sva potrebna dokumenta i podatke, bez obzira na korišćeni medij, i pruže drugu pomoć potrebnu za primenu propisa.

Član 31.

(1) Podaci koji su poverljivi ili su pribavljeni na način iz člana 30. ovog zakona, smatraju se službenom tajnom i ne smeju se od strane carinskih organa dalje saopštavati bez pisane saglasnosti lica ili ovlašćenog organa koji ih je dao.

(2) Saopštavanje poverljivih podataka dozvoljeno je u slučajevima kad je carinski organ, u skladu sa propisima, dužan ili ovlašćen da to učini.

Član 32.

(1) Radi sprovođenja carinskog nadzora ili kontrole, učesnici u spoljno-trgovinskom prometu koji raspolažu ispravama ili podacima iz člana 30. ovog zakona dužni su da ih čuvaju pet kalendarskih godina.

(2) Rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je:

1. prihvaćena deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet ili prihvaćena izvozna deklaracija;
2. okončan carinski nadzor nad robom koja je na osnovu njene upotrebe (u posebne svrhe) stavljena u slobodan promet uz povoljnije uvozne dažbine;
3. okončan drugi carinski postupak za robu koja je stavljena u taj carinski postupak;
4. korisniku slobodne zone prestao taj status, za robu koja je bila smeštena u slobodnoj zoni.

Član 33.

Evidenciju o obimu, vrednosti i strukturi izvoza i uvoza robe, o carinskim dužnicima, nastanku, iznosu i plaćanju carinskog duga, kao i druge evidencije iz svoje nadležnosti vodi Uprava carina.