Bojkot još u povoju, cene rastu

Više od 70 odsto anketiranih potrošača u Beogradu, Nišu, Novom Sadu Valjevu i Jagodini bojkotuje kupovinu osnovnih prehrambenih proizvoda čije cene nekontrolisano rastu poslednjih nekoliko meseci. Oni se, kako kažu, i bez poziva na bojkot godinama uzdržavaju od kupovine mnogih namirnica zbog opšte besparice - tvrdi za "Blic nedelje" Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Ljudi nam prepričavaju metode preživljavanja u uslovima nametnutog gladovanja i crnohumorno poručuju da za njih post nikada ne prestaje - kaže Papović.

Ovo je samo prvi rezultat apela Nacionalne organizacije potrošača Srbije i Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine koji su pozvali sve građane na uzdržavanje od kupovine ulja, mleka, šećera, hleba, mesa... od 17. do 27. marta.

Međutim, očajnički pokušaj da se nadležnima stavi do znanja da ne rade svoj posao jer cene neprestano rastu, nije izazvao akciju Ministarstva za trgovinu i usluge. Kako kažu, to nije u njihovoj nadležnosti.

Iz nadležnog ministarstva su nam poručili da propisima ne mogu da regulišu tržište, ali da u velikoj meri podržavaju našu akciju. Mi smo državne organe podsetili da treba da sprovode Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o cenama, Zakon o zaštiti konkurencije, odnosno da podstiču konkurenciju kako bi i potrošači u Srbiji mogli da pazare klao sav ostali svet. Trgovinska marža u velikim sistemima kod nas je od 15 do 20 odsto, dok je u malim radnjama i do 40 odsto. Potrošačka korpa zbog najnovijih poskupljenja u Srbiji sada je realno manja za četvrtinu. Neko mora građane da zaštiti... - zaključuje Goran Papović.

Da su marže ogroman vrtlog koji usisava srpske potrošače, potvrdio je i Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. On već duže vreme ukazuje na to da su trgovačke marže u hipermarketima u Srbiji od dva do četiri puta veće nego u EU - dok se kod nas kreću oko 30 odsto u proseku, tamo su od osam do 18 odsto. Upravo zato su osnovni proizvodi kod nas daleko skuplji nego u Zapadnoj Evropi, što nikako nije normalno, jer su plate ovde 350 evra, a tamo 1.500-2.000 evra.

Stevanović, međutim, ne smatra da će poziv na bojkot dati rezultate jer su, kako kaže, udruženja koja ih organizuju bez velikog uticaja na građane.

Građanima se mora objasniti da 10 odsto gubitka profita jeste opomena trgovcima i velika pobeda nad oholim ponašanjem monopolista. Jasno je da je zbog monopolističkog ponašanja trgovaca i nesnosnih poskupljenja poziv na bojkot dobra ideja. Ali za takve akcije treba obezbediti dobre i nezavisne sponzore koji će im omogućiti jake medijske i marketinške kampanje - kaže Stevanović, i dodaje da je i u razvijenim zemljama EU bojkot nekih proizvoda je legitimni oblik borbe za prava potrošača.
U Italiji je septembra prošle godine jednodnevni bojkot testenina sprečio poskupljenje ove narodne hrane za 27 odsto, dok je u Hrvatskoj izvesna pomeranja cena nadole isprovocirala odluka potrošača da smanje nepotrebnu kupovinu. Velika je sramota da čokolada košta više u Srbiji nego u Nemačkoj i da jedan od strateških proizvoda kao što je jestivo ulje dostigne cenu od skoro 150 dinara. Na Zapadu potrošači preko svojih organizacija uspevaju da kontrolišu rast cena na tržištu - objašnjava Stevanović.

S druge strane - trgovci ćute. Niko iz lanaca velikih supermarketa nije hteo da komentariše bojkot i eventualni pad prodaje osnovnih namirnica, pravdajući se da je promet poslovna tajna.

Milan Prostran, sekretar za poljoprivredu i prehrambrenu industriju u PKS, kaže da hrana u budžetu prosečne srpske porodice zauzima 40 odsto primanja, dok siromašniji slojevi izdvajaju i do 80 odsto od ukupnih primanja za prehranu ukućana.

Nafta, gas, seme, električna energija najveće su stavke u ceni hrane u Srbiji. Iz tog ugla, ona nije skupa, jer je na nivou cena osnovnih namirnica zemalja u regionu. Hleb, ulje, meso, šećer nisu jeftini ni u mnogo razvijenijim zemljama Evropske unije, što je globalni trend jer cene energenata i klimatske promene neće dozvoljavati nigde pojeftinjenje hrane - kaže Prostran.

Iako je pojeftinjenje namirnica gotovo nezamislivo, vrlo dobro se zna koliko je hrana poskupela u proteklih godina dana. Podaci Republičkog zavoda za statistiku beleže poskupljenje od 20,5 odsto, što je dvostruko u odnosu na ukupni rast cena na malo.

S druge strane, hleb u Hrvatskoj košta od 60-65 dinara, u Crnoj Gori od 55 do 60 dinara, dok su u Bosni i Makedoniji cene i poskupljenja slični onima u Srbiji i uglavnom zavise od cena transporta.

U Srbiji, međutim, rabat na hleb i peciva iznosi oko 30 odsto. Ekonomisti procenjuju da rabat od 30 odsto daje maržu od 42,3 odsto, a na to treba dodati i troškove marketinga, kesa koje, naravno, nisu besplatne… Dakle, marža na hleb kod nas je 45 odsto, što je, najblaže rečeno, enormna cifra.

Iako je meso i sada mnogima samo želja, male su šanse da ono uskoro pojeftini, naprotiv.

U narednih mesec dana očekujemo rast cene mesa žive vage, tako da građane sigurno očekuju poskupljenja, pre svega svinjskog mesa. Seljaci nam sada prodaju kilogram žive vage po 110 dinara, dok je cena u našim radnjama neverovatnih 120-130 dinara, kažu vlasnici mesara sa beogradske Kalenić pijace.