Opomena monopolistima ili pucanj u prazno

Zbog najavljenog novog talasa poskupljenja osnovnih životnih namirnica, Nacionalna organizacija potrošača pozvala je građane na desetodnevni bojkot. Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača izjavio je za Danas da je građanima upućen poziv da po ugledu na potrošače u Hrvatskoj, Grčkoj ili Italiji, kupovinu prehrambenih proizvoda svedu na minimum.

U Srbiji je sada prvi put organizovan desetodnevni bojkot prehrambenih proizvoda čija je cena u nekoliko navrata menjana. Građanima smo preporučili da kupuju najneophodnije količine osnovnih prehrambenih proizvoda, pre svega hleba, mleka i mesa. To ne znači da treba da se odreknu hleba, ali bi mogli da se uzdrže od kupovine ostalih pekarskih proizvoda. Zatim, osim mleka, ne bi trebalo da kupuju jogurt, sireve, druge mlečne proizvode, kao i prerađevine od mesa - kaže Papović i dodaje da je poziv na bojkot usledio posle talasa poskupljenja, počev od struje, putarina i goriva, pa do osnovnih životnih namirnica.

O interesima potrošača "brine" 66 organizacija

Prema podacima Ministarstva trgovine u Srbiji je registrovano čak 66 organizacija potrošača. U Nacionalnu organizaciju potrošača Srbije udruženo je 29, dve članice ima Savez organizacija potrošača, dok je Asocijaciji potrošača Srbije pristupilo sedam lokalnih organizacija. Van pomenutih udruženja ostalo je 12 organizacija, dok je 16 organizacija koje nisu dostavile izveštaj o radu za 2007. godinu, ostalo van evidencije Ministarstva trgovine.

EDINA POPOV:
Manipulisanje potrošačima

Reč je o pokušaju manipulisanja potrošačima, a da se pri tom ne uzimaju ozbiljno u obzir njihovi interesi. Kampanja ima za cilj da potrošače uvuče u međusobne dogovore monopolista oko podele plena na tržištu Srbije. Poziv dolazi od organizacija potrošača koje rade pod okriljem Ministarstva trgovine i usluga i zajedno daju saglasnost za povećanje nekih cena, a događa se i da potrošačima preporučuju pojedine ponuđače robe i usluga. Niko ne spori potrošačima pravo na bojkot, i oni to u drugim zemljama rade tako što prilikom kupovine biraju proizvode garantovanog kvaliteta i prihvatljive cene. Država Srbija nije obezbedila potrošačima takvu mogućnost izbora, te i dalje ostaje otvoreno pitanje kada će potrošač postati ravnopravan učesnik na tržištu Srbije - stoji u pisanoj izjavi Edine Popov, predsednika Upravnog odbora Asocijacije potrošača Srbije, dostavljenoj medijima.

Naš sagovornik smatra da efekte bojkota nije moguće unapred proceniti, ali ističe da bi i država trebalo da upozori velike trgovačke lance da smanje zarade ostvarene kroz rabat (popust proizvođača u ceni robe koju isporučuju trgovcu) i maržu (razlika između nabavne i prodajne cene robe).

Saša Đogović, ekonomski analitičar u izjavi za Danas ističe da poziv na bojkot predstavlja "pionirski korak" organizacija za zaštitu potrošača. "Pretpostavljam da bojkot neće izazvati veće efekte, jer građani nisu dovoljno upoznati sa ulogom potrošačkih organizacija, niti upućeni u pokrenutu kampanju. Veći efekti podrazumevaju bolju pripremu, odnosno odgovarajuću medijsku podršku, ali i podršku javnih ličnosti čiji bi nastup psihološki delovao na odluku potrošača da smanje kupovine. Tek tada bi bojkot primorao proizvođače, odnosno trgovce da snize cene proizvoda", kaže Đogović, uz napomenu da je bojkot dobar potez, o čemu svedoče i iskustva u razvijenim zemljama.

Bojkot nekog proizvoda ili proizvođača nije novost za potrošače u razvijenim zemljama. Kada su poskupele testenine u Italiji, potrošači su odlučili da bojkotuju njihovu kupovinu i cene su vraćene na pređašnji nivo. Mislim da na takav način, pozivom na bojkot određenih proizvoda, možete da utičete na bilo koju firmu jer smanjenjem kupovina "doprinosite" smanjenju prodaje i profita što ih primorava na preračunavanje o opravdanosti poskupljenja - kaže za Danas Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

On, međutim, ističe da takvi pozivi moraju imati uporište u državnim organima zbog finansijske pomoći neophodne za organizovanje medijske podrške, kako bi se građanima objasnilo šta je to minimalna kupovina. Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Beograd smatra da je bojkot opomena monopolistima, ali i političkim strankama da povedu više računa o standardu građana, odnosno potrošača.

Činjenice su neumoljive. Čak 80 odsto građana Srbije prinuđeno je da smanji kupovine svih, pa i osnovnih prehrambenih namirnica, dok samo pet procenata može sebi da priušti sve što poželi - kaže Bogosavljević i procenjuje da Beograđani nemaju razloga za bojkot, jer nema takvih " iskakanja cena" kao što je slučaj, na primer, sa cenom hleba u Nišu ili Subotici. On tvrdi da bi u slučaju daljeg rasta cena trebalo pozvati građane na neki "oblik neposlušnosti", uz napomenu da treba bojkotovati samo konkretne proizvode, kao što su radili potrošači u Italiji.

M. Janjić