U školama se mora učiti o potrošačkim pravima

On ukazuje na to da su 70 odsto potrošača deca i tinejdžeri, jer oni kupuju sve sem tehnike i nekretnina, ali uvek budu pitani kad roditelji hoće da kupe televizor, DVD plejer ili kompjuter

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović rekao je juče za GL da će, nakon što su Makedonija i Hrvatska u školsko obrazovanje uvele i učenje o potrošačkim pravima, i Srbija to morati da učini, te da će udruženje posebno insistirati na tome da ova predavanja budu uvrštena u program za školsku 2008/2009. godina. Zagrebački Jutarnji list objavio je nedavno da će učenici osnovnih i srednjih škola u Hrvatskoj od jeseni, u okviru časova razredne zajednice, učiti kako da raspolažu svojim i porodičnim budžetom, kako da cene novac i kome da se požale ukoliko ih neko prevari prilikom kupovine.

Papović kaže da je nacionalna organizacija potrošača još pre četiri godine poslala sličan predlog i odgovarajući prospekt za predavače republičkom Ministarstvu prosvete i pokrajinskom Sekretarijatu za obrazovanje, ali da se do danas niko od njih nije oglasio povodom toga.

Insistiraćemo na tome da se s nadležnima uskoro postigne dogovor i da učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji od sledeće školske godine uče o svojim potrošačkim pravima, jer ne želimo da naša zemlja bude poslednja koja će to uraditi. Problem je u tome što Evropska unija preporučuje potrošačko obrazovanje, ali ne obavezuje - kaže Papović.

S druge strane, Zoltan Bunjik, bivši vojvođanski sekretar za obrazovanje, kaže da se ne seća takvog predloga. On ističe da pokrajina nema pravo da predlaže izmene u obrazovnom sistemu, već samo da da mišljenje ako ministarstvo to zatraži. A, kako kaže, Ministarstvo prosvete mišljenje o ovakvom predlogu od njih nije tražilo.

Obrazlažući zašto je važno da deca uče o pravima potrošača, Papović ukazuje na to da su 70 odsto potrošača deca i tinejdžeri, jer oni kupuju sve sem tehnike i nekretnina, ali uvek budu pitani kad roditelji hoće da kupe televizor, DVD plejer ili kompjuter. S obzirom na to da većina njih kupuje ono što vidi na reklamama u časopisima i na televiziji, potrošačko obrazovanje u školi, po Papovićevom mišljenju, omogućilo bi im da racionalno odlučuju. Kako je istakao, od malih nogu bi naučili kako pravilno da raspolažu novcem, na koji način da prepoznaju kvalitetnu i pravu robu i kako da ne postanu „marketinške žrtve".

Direktor novosadske Srednje mašinske škole Jovan Vukčević rekao nam je da bi „školski program svakako trebalo izmeniti jer je loš", pa bi u novom trebalo da se nade ono što ima veze sa svakodnevnim životom, pa i pravima potrošača. Prema Vukčevićevim recima, već bi učenici sedmog i osmog razreda osnovne škole, u okviru građanskog vaspitanja ili časa razrednog starešine, mogli učiti o svojim potrošačkim pravima. Kako kaže, osim toga kako da kvalitetno potroše svoj novac, deca bi trebalo da nauče i da ne treba da kupuju cigarete, pivo, gazirane sokove i takozvanu brzu hranu.

T. J,