Kod nas pojma nemaju

Proizvođači boja nas bombarduju reklamama u kojima se tvrdi da one ne samo da nisu štetne već i da kosu neguju i čine je sjajnijom, dok najnovija istraživanja, na osnovu kojih je zabranjeno korišćenje 22 supstance u farbama za kosu, govore da se u njima često kriju otrovi

U Evropi više od 50 odsto žena i gotovo deset odsto muškaraca boji kosu, i to u proseku od šest do osam puta godišnje. Dugo se smatralo i mislilo da je farbanje kose bezopasno po zdravlje, ali poslednjih godina sve češće se govori da pojedini sastojci farbi mogu imati negativne posledice po zdravlje ljudi. Tako je 2002. godine Naučni odbor za kontrolu bezbednosti potrošačkih proizvoda pri EU objavio da redovno i dugotrajno korišćenje farbi kod žena može uzrokovati pojavu raka bešike. Osim toga, upozorenja na alergijske reakcije, opadanje kose, ali i ozbiljnije promene na koži glave, stara su desetak godina, lako nema tačnih podataka o tome koliko ljudi kod nas farba kosu, obrve i brkove, bojenje je vrio rasprostranjeno, i to u svim uzrastima. Česte promene boje kose odomaćile su se već kod devojčica u pubertetu, a sve do duboke starosti farbanje kose za većinu žena redovna je procedura ulepšavanja. Iako nas proizvođači farbe redovno bombarduju reklamama u kojima se tvrdi da farbe ne samo da nisu štetne već i da kosu neguju i čine je sjajnijom, najnovija istraživanja, na osnovu kojih je zabranjeno korišćenje 22 supstance u farbama za kosu, govore da se iza sjajne kose često kriju otrovi. Goran Papović, predsednik udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine i član Saveta ministara za zaštitu potrošača, kaže za CL da su ove sumnje opravdane, jer je Evropska komisija (European Commission) zabranila 22 supstance koje se koriste u proizvodnji boja za kosu.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) želi da obavesti srpsku javnost, a pre svega pripadnice nežnijeg pola, da je u cilju zaštite zdravlja potrošača Evropska komisija zabranila 22 hemijske supstance koje se koriste u proizvodnji boja za kosu. Zabrana se odnosi na one supstance za koje proizvođači nisu podneli nijedan dokaz o sigurnosti - objašnjava Papović.

Ta odluka je zasnovana na naučnim zaključcima o dugotrajnoj upotrebi boja za kosu koje mogu izazvati kancer. Pomenu-ta zabrana je tek prvi korak dogovorene strategije iz aprila 2003. godine kada je ugovoreno formiranje pozitivne liste onih hemijskih supstanci koje su apsolutno si¬gurne za zdravlje potrošača.

Zabrana će stupiti na snagu 1. decembra 2006. godine u svim zemljama članicama EU. Realno je očekivati i posrednu korist za naše potrošače, jer će zabranom proizvoda s pomenutim sastojcima kozmetička industrija prestati da ih koristi u proizvodnji. Međutim, u našoj zemlji ova zabrana se ne može automatski primeniti zbog zakona o bezbednosti proizvoda koji još uvek nije usvojen. Ali, i pored toga, NOPS će kroz Savet ministara za zaštitu potrošača učiniti sve kako bi zabranjene materije bile povučene iz upotrebe i u Srbiji - ističe Papović i dodaje kako se boji da će sada sve farbe u kojima se nalaze zabranjene supstance završiti na našem tržištu, pošto smo, kaže, odavno postali evropska deponija proizvoda.

U Institutu za javno zdravlje u Novom Sadu kažu da nisu dobili nikakvu informaciju o zabrani korišćenja 22 supstance u farbama za kosu.

Kontrolišemo brojne predmete opšte upotrebe, gde spadaju i kozmetički preparati, pa i boje za kosu, i to po Pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, u kojem je precizirano šta se ispituje i kontroliše. Naša država nema agenciju za kontrolu hrane ni predmeta opšte upotrebe, kao evropske zemlje, ali imamo zakon po kojem se ti proizvodi kontrolišu - kaže šefica odeljenja ishrane u Institutu za javno zdravlje u Novom Sadu dr Ljiljana Trajković-Pavlović.

U svetu se obavljaju brojna istraživanja ogromne oblasti predmeta opšte upotrebe, stalno se dolazi do novih otkrića o to¬me kako pojedine supstance deluju na zdravlje ljudi. Ali, da bi se nova otkrića prirnenjivala u našim kontrolama, moraju prvo da se ugrade u pravilnik.

Goran Papović kaže da s tim nije upoznata ni Pokrajinska sanitarna inspekcija niti ju je o tome obavestila Granična sanitarna inspekcija, koja je zadužena za kontrolu proizvoda iz uvoza, pa i kozmetičkih preparata.

Načelnik sanitarne inspekcije dr Predrag Drapšin u izjavi za GL kaže da nema saznanja o tome niti je dobio bilo kakvu informaciju o zabrani, ali ukoliko je dobiju, ponašaće se u skladu s njom.

Lj. Natošević