15.10.2006.

Kakva je roba na našem tržištu?

Potrošači ne mogu da budu sigurni u kvalitet namirnica i ostalih proizvoda na našem tržištu, a pri tome za kupovinu “mačke u džaku” izdvajaju isto, ili čak više, para od stanovnika razvijenih evropskih zemalja, koji pazare kvalitetnu robu i valjano su informisani o svakom artiklu u prodavnici. Mi smo, upozoravaju potrošači, daleko od savremenih standarda po kojima se kontroliše kvalitet, ali su nam cenovnici dobro usklađeni s evropskim.

• Ne postoji politička niti bilo kakva volja da se osnuje fond ili organizacija koja bi ispitivala kvalitet životnih namirnica i proizvoda od opšte upotrebe – kaže predsednik Udruženja potrošača Vojvodine Goran Papović. – Takve organizacije u razvijenim evropskim zemljama postoje već decenijama i nude potrošačima pravu informaciju o kvalitetu proizvoda na tržištu. Nezavisne su, nepristrasne, a istovremeno imaju podršku države. Kod nas ispitivanje robe, odnosno uzorkovanje, obično plaćaju proizvođači ili trgovci, pa se mora postaviti pitanje objektivnosti. U svakom slučaju, javlja se sumnja u objektivnost takvog ispitivanja proizvoda. Zbog toga potrošači traže da se osnuje fond, kako bi njihove organizacije dobijale novac za ispitivanje namirnica i ostalih proizvoda. Nedopustivo je, a to je nažalost kod nas još uvek praksa, da članovi komisija budu proizvođači, a sumnjiv je i kredibilitet nekih ovdašnjih organizacija potrošača.

Papović podseća na to da meso i mesne prerađevine u poslednjih šest godina u Srbiji niko nije analizirao, a pitanje je i kakav hleb jedemo i kakvo mleko pijemo. Nekada je, dodaje, u zemlji bilo desetak klanica, a sada gotovo u svakoj ulici imamo mesaru. Po njegovoj oceni, nedopustivo je da se analizira samo uzorak, a još gore je što proizvođači ili trgovci određuju šta će se ispitivati.

• Inspekcija velikim delom snosi odgovornost za haos na našem tržištu. Sanitarna inspekcija je saučesnik u dovođenju potrošača u zabludu ili čak u trovanju građana jer podatke o neispravnosti proizvoda, i to nepotpune, objavljuje tek nakon mesec dana – kaže Papović, dodajući da ova organizacija potrošača ima uvida u neka laboratorijska ispitivanja koja pokazuju kakvu zapravo hranu jedemo i proizvode koristimo, a o tome najbolje svedoče sami potrošači koji se svakodnevno javljaju i žale na kvalitet kupljene robe.

Po Papovićevim rečima, najsumnjivija je roba koja se uvozi, jer ta kontrola nije sveobuhvatna. Roba se uzorkuje, nakon ispitivanja dobijemo potvrdu da uzorak nije štetan po zdravlje, a ostali parametri se ne ispituju. Kod nas se neki uvozni proizvodi reklamiraju kao najbolji, međutim, oni su na evropskom tržištu po kvalitetu na dnu lestvice.

• Što je najgore, uvoznu hranu, ali i kozmetiku i proizvode za kućnu higijenu, plaćamo po evropskim cenama, a kvalitet je ispod svih evropskih kriterijuma. Izvezli smo hemije i kozmetike vredne svega tri miliona, a uvezli za čak 100 miliona evra. Pri tome, naše laboratorije, iako su akreditovane, nisu osposobljene da ispitivanja obavljaju po evropskim kriterijumima. Mnogi proizvodi su povučeni s tržišta Evrope jer su se standardi promenili, a potom stižu kod nas. To je takozvana roba iz povrata, a mi je plaćamo skuplje od one visokog kvaliteta, kakva je na tržištu EU – kaže Papović, napominjući da se usvaja prvi nacionalni program za zaštitu potrošača, što je znak da država ipak shvata da su upravo potrošači značajna karika u tržišnom lancu.

S. Gluščević