Zašto su trovači bezimeni?

Pokrajinski Odbor za zdravstvb razmatrao izveštaj za 2004. po kojem bi se dalo zaključiti da je svaka jedanaesta namirnica bila mikrobiološki odnosno hemijski neispravna. Ko su proizvođači a ko trgovci neispravnim namirnicama, pita predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović

Samo što je statistika pre nekoliko dana izbacila podatak da se za ishranu u Vojvodini prvom polugodištu ove godine moralo odvojiti 20,2 odsto više novca nego lane u isto vreme, stiglo nas je i saznanje o sumnjivoj zdravstvenoj ispravnosti namirnica. Jeli smo em skupu, em neispravnu hranu.

Da li je ova konstatacija u potpunosti tačna, pokazaće se međutim tek sledeće godine, jer nadležne pokrajinske službe imaju ne baš sasvim razmljivu i još manje korisnu praksu da izveštaj o sistemskoj kontroli ži1 votnih namirnica i predmeta opšte upotrebe razmatraju retroaktivno - za prošlu godinu.

Tako je pokrajinski Odbor za zdravstvo prekjuče razmatrao izveštaj za 2004. po kojem bi se dalo zaključiti da je svaka jedanaesta namirnica bila mikrobiološki odnosno hemijski neispravna. Tačnije, na uzorku od 18.459 namirnica iz proizvodnje i prometa, utvrđeno je da smo prošle godine u ponudi, a verovatno i na trpezi, imali 11,4 odsto mikrobiloški i 10,7 odsto hemijski neispravne hrane. Dok je sani-tarna inspekcija sve to marljivo istraživala, građani su tokom prošle godine za ishranu izdvajali sve više para. Cene na malo porasle su od juna 2004. do juna 2005. za nešto više od 15 odsto, za koliko su porasli i ukupni životni troškovi Vojvođana.

Ispostavilo se da su najpouzdaniji industrijski proizvodi u kojima je nađeno najmanje neispravnih proizvoda (8,1 odsto), dok je na uzorcima iz zanatskih radnji taj procenat nešto veći (9,6 odsto), a u prometu najveći (12,4 odsto). Kontrole na namirnica na zelenim pijacama pokazale su da je mikrobiloški bilo neispravno čak 60 odsto uzoraka piletine, a 40 odsto mleka i mlečnih proizvoda! Ako su pojedini potrošači nekim čudom us-peli da mimoiđu ovakvo pileće mesr i mlečne proizvode, sa velikom verovatnoćom ih je zakačila neispravnost kuhinjske soli kao svakodnevne životne namirnice. Ili jezikom brojki, čak 45 odsto uzoraka te osnovne životne namirnice bilo je falš glede jodiranja ili deklarisanja.

Potrošači su umorni od tih procenata. Brojke im ništa ne znače dok se u analizama ne objave imena. Ko su, dakle, proizvođači i trgovci takvim neispravnim namirnicama - kaže predsednik Udruženja za zaštite potrošača Vojvodine Goran Paponić. - Sumnjamo u validnost zvaničnih istraživanja, jer znamo da neki lobiji imaju uticaj na njih. Zbog toga su potrebna nezavisna istraživanja koja neće kriti imena.

Ovo udruženje zato apeluje na pokrajinsko Izvršno veće i predsednika Bojana Pajtića "da shvate prioritet" takvih analiza, koje su po rečima Papovića, veoma skupe. U suprotnom, dodaje on, "smatramo ih saučesnicima". Šire posmatrano, Papović ukazuje da je osnovni problem u tome što što ne postoji nacionalni program zaštite potrošača kojim bi se jasno definisala kontrola kvaliteta proizvoda, politika cena, javne potrošnje i drugih parametara.

Nijedna vlada, pa ni sadašnja, nije usvojila takav nacionalni program. Svaka je bežala od donošenja zakona o zaštiti potrošača iako, doduše, o tome postoje savezni propisi - kaže Papović. Nepostojanje i nepoštovanje zakona ukazuje na to da je Srbija, po njegovim rečima, postala "deponija Evrope", koja je otvorila vrata "i domaćim i stranim prevarantima".
Ovde meso i mesne prerađevine niko nije kontrolisao pet godina, a neke salame koje nose naziv pileće, imaju samo aromu piletine. To je alarmantno - tvrdi Papović.

On kaže da nedavno osnovani Savet potrošača, koji deluje kao savetodavno telo pokrajinskog Sekretarijata za privredu, traži otvaranje odeljenja za zaštitu potrošače. Takve sekcije, smatra, treba da postoje i pri republičkoj Vladi, kao i pri javnim i komunalnim preduzećima koje svoje usluge pružaju građa-nima.

S. Nikolić