Bakterije u mleku

Previsoki računi zbog neispravnih strujomera i vodomera, dugmad i crvići u paštetama i mesu, opiljci u soli, samo je deo podugačkog spiska pritužbi. Najunosniji posao farbanje hleba i sokova

NOVI SAD - Pesak u mleku, flaster u mešanoj salati, dugme u pašteti ili crvići u nizu proizvoda od mesa, samo su neki od razloga što se Novosađani obraćaju nadležnim službama ili udruženjima za zaštitu potrošača. Kako saznajemo od Gorana Papovića, predsednika Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine, građani se najčešće javljaju zbog nezadovoljstva uslugama javno-komunalnih preduzeća, a tek na drugom mestu su pritužbe za kvalitet prehrambenih proizvoda.

Kada bi se država zainteresovala za ovu problematiku, skoro 90 odsto javnih preduzeća završilo bi pred sudom i sa zabranom izdavanja računa. Naime, većina obračunava potrošnju struje, vode ili gasa preko mernih uređaja koji nisu baždareni ili su neispravni, što je u svetu nezamislivo. Suština je da potrošač plaća samo ono što je potrošio - ističe Papović i podseća da bi evropske cene usluga trebalo da podrazumevaju i evropsku uslugu, što obično nije slučaj.

Prema njegovim recima, svakodnevne su pritužbe potrošača da su u prehrambenim proizvodima pronašli razne predmete, poput peska u mleku, gvozdenih opiljaka u soli, pa čak i skalpela, flastera ili dugmadi, koji su tu dospeli slučajno. Međutim, potrošače najviše zabrinjavaju sastojci koje ne mogu da otkriju ili ih proizvođači namerno stavljaju u proizvode. Takav je slučaj, na primer sa mlekom gde se listom nalaze bakterije koje tu dospeju zbog neadekvatnog uzgoja i muže stoke, te zastarelih pogona.

Nije tajna da se voćni sokovi farbaju, a iz istih razloga se u kesice čajeva ubacuje hipermangan. Dodavanje raznih sastojaka kojima se menja boja masovno se koristi u pekarstvu i farbanje belog hleba je sada najunosniji posao. O tome svedoči i podatak da se za samo par godina broj pekara u Novom Sadu sa tridesetak povećao na oko 2.000. Kvalitet mleka i mlečnih proizvoda, mesa i hleba su daleko od zadovoljavajućih standarda - kaže Papović.

Edina Popov, predsednica Upravnog odbora Asocijacije potrošača Srbije, tvrdi da su se ovom udruženju takođe obraćali i putnici „Jata", koji zbog višečasovnog čekanja na let tokom štrajka letača nisu dobili ni izvinjenje.

Hendikep udruženja za zaštitu potrošača je što nemamo finansijske mogućnosti da institucionalizujemo zaštitu potrošača, kako ekonomsku, tako i pravnu - ističe Popova i podseća da iza njih mora da stane država.

M. Puškaš