05/06.02.2005.
GL TEMA: Pre nego što dospeju na sto, pekarski proizvodi često prođu krajnje nehigijenski „tretman", a kazne izostaju jer se Savezni zakon o zaštiti potrošača iz 2001. ne primenjuje
Pipa ko stigne, a pre rafova hleb „skače" po zemlji, snegu i ledu
Pakovanje hleba je dosta skupo i tražilo bi višu cenu, ali hleb spada u grupu namirnica socijalne kategoriji' - kaže za GL direktor preduzeća „Hleb" Zoran Jaćinović
Svakodnevna je pojava u novosadskim pekarama da prodavaca, koja je trenutak ranije prebrojavala novac, istim, neopranim rukama prihvata burek, kiflu ili bilo koji drugi pekarski proizvod. Hleb koji je izložen u rafovima u prodavnicama nije zapakovan i kupci ga biraju tako što ga prevrću rukama. Uobičajeno je i da prodavačice koje režu salamu rade to bez hvataljke, pa rukama prebacuju salamu na celofan, a onda i u podebeo papir kako bi izmerile gramažu.
|
Eleborat sve predvideo Profesori Tehnološkog fakulteta dr Ivan Vujković i dr Gordana Vujković napisali su elaborat na ovu temu, u kojem kažu da se pakovanjem hrana mora zaštititi od delovanja spoljašnjih uticaja do konačne upotrebe. Definisano je sve, od proizvodnje do konačne upotrebe hrane, uključujući i čuvanje i način pakovanja. Ambalaža, kako navode, mora biti zdravstveno ispravna, a bitan ]e i njen ekološki status. |
Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović kaže za GL da savezni Zakon o zaštiti potrošača prepoznaje u ovom slučaju najmanje dva prekršaja: nehigijensku uslugu prilikom sečenja i pakovanja proizvoda, i materijal za pakovanje koji utiče na neto masu proizvoda jer je reč o manjem pakovanju, što je prekršaj koji se kažnjava novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara. On navodi da se savezni zakon, iako donet još 2001. godine, ne primenjuje, pa nesavesne prodavce ne-ma ko da kažnjava, a Nacrt republičkog zakona o zaštiti potrošača propisuje iste kazne, ali taj zakon još nije usvojen.
- Nije samo problem u pakovanju hleba, po meni je veći problem distribucija hleba jer se on gura po zemlji, snegu i ledu u plastičnim gajbama. Pa, šta nam onda vredi što je taj hleb tehnološki i zdravstveno ispravan kada u transportu na njega pada prljavština - upozorava Papović.
Glavni pokrajinski sanitarni inspektor dr Predrag Drapšin ističe za GL da se kod nas samo specifični hlebovi i pekarski proizvodi pakuju u celofan kako bi sačuvali žitarice i aditive, ali smatra da bi trebalo pakovati i ostale pekarske proizvode. Govoreći o uslugama u pekarama, navodi da je zakonom propisano da prodavačica obavezno mora da ima hvataljku kojom proizvod stavlja na papir ili da papirom hvata veknu.
Direktor preduzeća „Hleb" Zoran Jaćinović objašnjava za nas Iist da se u tom preduzeću pakuju pojedine vrste pekarskih proizvoda i hleba, kao što je dvopek i hlebovi bez aditiva, i da „Hleb" ima nameru da u budućnosti pakuje sve svoje proizvode. Nažalost, pakovanje je dosta skupo i tražilo bi višu cenu hleba, koji spada u grupu namirnica socijalne kategorije. Jaćinović kaže da se u ovom preduzeću distribucija hleba obavlja na higijenski način, ali oni ne mogu da utiču na to da li će prodavačice da slažu hleb golim rukama ili u rukavicama.
Lj. Natošević