28.01.2005.

GL ISTRAŽUJE: Zašto se građanima ne saopštavaju imena proizvođača i prodavnica gde su pronađene zagađene namirnice

Dileri hrane „obogaćene" opasnim bakterijama zaštićeni dok ne dospeju na crnu listu

Smatram da bi zakon trebalo drugačije regulisati jer inspekcije ne smeju na osnovu jedne analize davati podatke za javnost, pa samim tim građani mogu nastradati ni krivi ni dužni. Zato mislim da bi potrošači odmah trebalo da znaju kod kojeg je proizvođača nađeno zaraženo meso - kaže za GL načelnik Klinike za infektivne bolesti dr Jovan Vukadinov

Prošlog i ovog meseca stručnjaci novosadskog Instituta za zaštitu zdravlja u 60 odsto uzoraka pilećeg mesa s novosadskih pijaca i iz maloprodajnih objekata pronašli su bakteriju ešerihiju koli koja, ukoliko stigne u ljudski organizam, može izazvati zdravstvene probleme. Takođe, neispravnost je dokazana u 40 odsto uzoraka mleka i mlečnih proizvoda. Međutim, građani su retko u prilici da dobiju informaciju u kojim prodavnica-ma, mesarama i pijacama i kod kojih je proizvođača pronađeno zaraženo meso.

Glavni pokrajinski sanitarni inspektor dr Predrag Drapšin objašnjava za GL da se prvi uzorci mesa obično uzimaju monitoringom pa se iz tog razloga u javnosti ne mogu saopštiti ime i prezime proizvođača jer ih on može tužiti.

• Kada se uzorci uzimaju monitoringom, što znači uzimanjem slučajnog uzorka, stranci se ne ostavlja mogućnost da nad tim uzorkom uradi super analizu. Samo ukoliko se i takvom analizom utvrdi da meso nije ispravno, stranka se stavlja na crnu listu pa se tek tada objavljuju njihova imena ili prodavnice u kojima je meso pronađeno - kaže Drapšin objašnjavajući da se pri prvom pregledu mesa i u laboratoriji može pogrešiti.

On takođe kaže da se ime i prezime, odnosno ime objekta nekog proizvođača, može izneti u javnost tek kada se obavi inspekcijska sistematska kontrola i utvrdi da je kod stranke nekoliko puta uzastopno pronađena bakterija. Inače, Drapšin navodi da i republička veterinarska inspekcija kontroliše klanje stoke i živine u klanicama, te da meso koje nije provereno ili ispravno ne bi smelo izaći iz klanice.

• Mi iz sanitarne ne možemo ud u klanicu, međutim, isto tako moram reći da nemamo dobru saradnju s veterinarskom inspekcijom, a validan je samo onaj uzorak mesa koji uzima veterinarska ili sanitarna inspekcija - kaže Drapšin i objašnjava da nema rezultate i nalaze od Instituta za zaštitu zdravlja o tome u kojim je uzorcima nađena bakterija.

I republički veterinarski inspektor dr Čeda Popović potvrdio je za naš list da te dve inspekcije nemaju dobru saradnju. Kako je rekao, veterinarska inspekcija kontroliše sve klanice i meso koje izlazi iz njih, ali nema podatke da je meso zaraženo bakterijom.

•  - Nema smisla na ovakav način objavljivati podatke jer se nama nijedan građanin nije požalio na trovanje, a koliko znam, pacijenata nema ni na infektivnoj klinici. Ako se već objavljuju takvi podaci, zašto onda konkretno ne kažu gde je i kod koga pronađeno zaraženo meso - komentariše Popović, dodajući da veterinarski inspektori ne mogu uticati na kontrolu kontaminacije mesa kada ono izađe iz klanice.

Načelnik Klinike za infektivne bolesti dr Jovan Vukadinov potvrdio je za naš list da se na kliniku nije javila nijedna osoba sa simptomima trovanja mesom izazvanim ešerihijom koli. On kaže da su simptomi trovanja povraćanje, proliv i malaksalost. Takođe navodi da postoji više sojeva pomenute bakterije, a neke od njih mogu biti i veoma opasne.

• Smatram da bi zakon trebalo drugačije regulisati jer inspekcije ne smeju na osnovu jedne analize davati podatke za javnost, pa samim tim građani mogu nastradati ni krivi ni dužni. Stoga mislim da bi potrošači odmah trebalo da znaju kod kojeg je proizvođača nađeno zaraženo meso - zaključio je Vukadinov.

Lj. Natošević