Poskupljenja tek hvataju zalet

Do kraja godine inflacija najmanje 11,5 odsto a može biti i 15 ili 16 odsto, smatra ekonomista Miroslav Prokopijević. - Učešće minimalne potrošačke korpe u prosečnoj plati preko 60, a komunalija preko 75 odsto, kaže predsednik vojvođanskog Udruženja za zaštitu potrošača Goran Papović

Dok trgovci ovih dana ispisuju nove cenovnike prehrambenih proizvoda, a potrošači obilaze radnje nadajući se da će “proći” jeftinije zahvaljujući starim zalihama proizvoda koji su poskupeli, ekonomski stručnjaci upozoravaju da cene tek uzimaju zalet. Iako u Ministarstvu za trgovinu ističu da cene na malo više neće rasti, odnosno da država može iznaći načina da ih zaustavi, ekonomisti ali i potrošači su skeptični.

Rast cena na malo je neminovnost. Konstantnom inflatornom pritisku smo izloženi već duže, a sada je on počeo da se ostvaruje. Na poskupljenja su uticale dve grupe faktora, dugoročni i kratkoročni. Dugoročno, na ovaj trend uticalo je to što je dinar držan pod staklenim zvonom, a njegovu snagu su obezbeđivala sredstva iz donacija, kredita i prihoda od privatizacije, koja su se smanjila. Sada je pritisak na dinar da bude jeftiniji - kaže za naš list direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević.

Država mnogo troši

Kada je o kratkoročnim efektima reč, glavni razlozi za poskupljenje su velika državna potrošnja, rast cena nafte na svetskom tržištu, cenovna politika javnih preduzeća ali i neravnoteža uvoza i izvoza, koja takođe vrši pritisak na dinar, dodaje on.

Na te faktore Vlada nema uticaja i ne može kratkoročno ništa brzo da izvede, odnosno može, ali bi to bilo veoma skupo. Na primer, na cenu nafte država nema nikakvog uticaja. Na državnu potrošnju, naravno, može da utiče, odnosno može da je smanji, ali onda gubi političku podršku, a ona je već poljuljana - objašnjava Prokopijević.

„Šarene” cene šećera

Cene prehrambenih proizvoda, koji su ovih dana poskupeli, u novosadskim radnjama su “šarolike”. Na primer, u supermarketima “Univereksporta” kilogram rinfuznog šećera se prodaje za 40 dinara, dok je upakovani šećer 42 dinara. Za 40 dinara šećer se prodaje i na Futoškoj pijaci. Međutim, u većini prodavnica kilogram šećera staje od 50 do 55 dinara. Različite su i cene mleka, pa je litar pasterizovanog mleka iz Novosadske mlekare u radnjama oko 30 dinara, a različite trgovačke marže uslovljavaju i različite cene trajnog mleka.

Na neuravnotežen odnos uvoz - izvoz takođe država ne može da utiče. Zabrane uvoza bi donele dodatne negativne posledice, odnosno šverc i rast cena tih proizvoda. Na politiku javnih preduzeća isto ne može da utiče. Ako spreči NIS da podigne cene, vraća nas unazad na situaciju koju smo imali, a to uništava i firmu - kaže Prokopijević.

Vlada je, prema njegovim rečima, prevelikim izdacima u periodu od aprila do juna napravila zamah, pa bi inflacija u avgustu mogla da bude između 1,3 i 2,3 odsto. Dakle, mesečna bi inflacija bila najmanje jedan posto, a do kraja godine najmanje 11,5 odsto. Ukoliko situacija izmakne kontroli inflacija do kraja godine može biti i do 15 ili 16 odsto, naglašava Prokopijević dodajući da nema bojazni da će doći do hiperinflacije ali je činjenica da ona ipak raste.

Bojazan da će se poskupljenja nastaviti i da poslednje korekcije cena prehrambenih proizvoda nisu i poslednji udar na potrošački yep izražavaju i u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine. Poskupljenje osnovnih životnih namirnica i komunalnih usluga je udar na životni standard, kaže predsednik ovog udruženja Goran Papović naglašavajući da Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine zahteva od Ministarstva za trgovinu, odnosno Vlede Srbije, kao i od Pokrajinskog sekretarijata za privredu da “preduzme konkretne akcije a ne samo političke parole”.

Više cene šećera i mleka - nepotrebne

Rast cena se ne sme dozvoliti, dodaje Papović uz ocenu da je poskupljenje mleka i mlečnih proizvoda i šećera nepotrebno, jer je Vlada zaštitila domaću proizvodnju. Poslednja istraživanja, kaže Papović, pokazala su da je učešće minimalne potrošačke korpe u prosečnom ličnom dohotku preko 60 odsto, a komunalija preko 75 odsto. Dakle, prosečna plata nije dovoljna za hranu i komunalije, a ova istraživanja su obavljena pre poskupljenja osnovnih životnih namirnica.

Papović naglašava da još uvek ne postoji nacionalni program za zaštitu potrošača, te da je ministar trgovine obećao da će zakon o zaštiti potrošača biti donešen najkasnije do juna ove godine, što se nije ostvarilo. U Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine nakon poskupljenja životnih namirnica postavljaju i pitanje efikasnosti i smislenosti kampanje “Kupujmo domaće, obnovimo Srbiju”. Kome je namenjena ta akcija i zbog čega da ne kupujemo inostranu robu koja je često kvalitetnija a prodaje se po nižim cenama, pita se Papović podsećajući da su udruženja za zaštitu potrošača u Beogradu nedavno kontrolisala kvalitet mleka i mlečnih proizvoda i da nijedan uvozni mlečni proizvod nije bio neispravan.

S. Gluščević

Il' jesu, il' nisu