Potrošači bez zaštite

Savezni zakon o zaštiti potrošača nikada nije zaživeo, a republičkog neće biti u dogledno vreme, kaže predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović

U državi čiji su građani izloženi svakodnevnim političkim udarima, silni komunalni nameti, poskupljenja, kupovina i potrošnja robe sumnjivog porekla i lošeg kvaliteta, nekvalitetna usluga u zdravstvenim i drugim ustanovama, reklamiranje mnoštva sumnjivih proizvoda, neki su od problema koji zadugo neće naći mesto na nekom važnom dnevnom redu. Iako je naše tržište preplavljeno plagijatima, a interesi potrošača ugroženi, razvijena svest o njihovim pravima ne postoji.

Tržište falsifikata

Naše tržište je snabdeveno raznom robom sumnjivog porekla, a neinformisanost potrošača otvara prostor raznim prevarantima. Roba koja nema tržište nigde nalazi ga kod nas, a naši trgovci tehničkom robom u inostranstvu neretko kupuju u magacinima koji su pred rasturanjem. Analiza robe u smislu fitopatološke ispravnosti se može kod nas kupiti za 100 evra, kaže Papović, napominjući da se kod nas uveliko uvoze televizori i frižideri s freonom koji nije ekološki i čija će upotreba od 2004. godine biti zabranjena.

Savezni zakon o zaštiti potrošača koji je stupio na snagu u junu prošle godine, nije zaživeo, a republički nije ni na pomolu, kaže predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović. - Za razliku od naše, u evropskim zemljama postoji visoka svest o pravima potrošača, kojima ćemo se pred ulazak u EU i mi morati ozbiljnije pozabaviti. - Nedavno su zakone o zaštiti potrošača dobile Bosna i Hercegovina, Makedonija i Hrvatska, a imaju ga i Albanija, pa čak i Zanzibar. Mi ćemo biti poslednja zemlja u Evropi koja će doneti ovaj zakon. Već godinu i po insistiramo na tome da se počne izrada republičkog zakona o zaštiti potrošača kako bismo videli da li po njemu Vojvodina sama može da donese uredbe koje bi uređivale prava svojih potrošača.

Papović dodaje da povodom ovog problema udruženje redovno kontaktira s gradskom, pokrajinskom i republičkom vladom.

Sve se završi na rečima, nemamo konkretnu pomoć za naš projekat informisanja i obrazovanja potrošača. Svi su se složili da samo informisan potrošač može na tržištu da prepozna kvalitetnu robu, dobili smo pohvale od najboljih evropskih udruženja jer je naš koncept savremen, ali para za izradu projekta nemamo. I Pokrajinski sekretarijat za privredu nam je dao saglasnost za njegovu izradu ali je naglašeno da ne može finansijski da nas pomogne jer nema ingerencije. Sve vreme se očekuje da neko drugi umesto njih obavi zvanične razgovore s Republičkim ministarstvom za trgovinu i turizam – kaže Papović uz ocenu da se stalno nameće priča o obavezama potrošača, dok se o njihovim pravima ne govori.

Rok trajanja i cene

Zakonima o zaštiti potrošača u razvijenim zemljama je predviđeno da roba kojoj se bliži istek roka trajanja mora biti jasno obeležena, a takvi proizvodi se prodaju po nižim cenama. U svim tamošnjim marketima postoje obaveštenja o udruženjima za zaštitu potrošača i institucijama kojima se potrošači mogu obratiti kada su njihova prava ugrožena, kaže Papović.

Podsećajući da bez usklađivanja standarda i regulisanja prava potrošača nema ulaska u Evropsku uniju, Papović ističe da je neophodno formirati odeljenje potrošača pri resornom ministarstvu, u kojem bi trebalo da se vodi politika prava potrošača, politika cena i kvaliteta robe i usluga ali da bi prvo trebalo doneti nacionalni program zaštite potrošača. Trebalo bi da i neka od stranaka u svoj program stavi zaštitu potrošača, dodaje on.

Govoreći o položaju potrošača kod nas, Papović kaže da su oni svakodnevno ugroženi. Računi za komunalije su ogromni, poskupljenja redovna a kantari neispravni. Uvek izražavamo sumnju u njihovu verodostojnost jer niko ne kontroliše ispravnost tehničkih uređaja, bilo da se radi o strujomeru, gasomeru, ili nekom drugom instrumentu, kaže on. Ocenjujući da ni tržišna inspekcija ne radi svoj deo posla, on podseća da u Beogradu na tim poslovima radi svega 50 ljudi, iako je ova inspekcija nadležni organ za zaštitu potrošača. Prema Papovićevim rečima, svakodnevni su i sanitarni prekršaji, za koje su, zakonom koji je napisan svojevremeno predviđene kazne i do milion dinara. Inspekcija beži od tih para, a kada su u pitanju druge kazne i te kako ih naplaćuje, kaže on.

S. Gluščević