UDRUŽENJE ZA ZAŠTITU POTROŠAČA VOJVODINE O OBAVEZI DA KUPAC IMA RAČUN OD KUPLJENE ROBE
Licemerje po džepu potrošača
Izdavanje računa jeste obaveza trgovaca, ali pored toga oni prema potrošačima imaju i niz drugih na koje se ne obraća mnogo pažnje, kaže Goran Papović
Od početka ove godine tržišna inspekcija počela je oštrije da kontroliše da li se u prodavnicama izdaju računi za kupljenu robu, a takođe da li kupci nose račun 200 metara od prodavnice. Razlog za donošenje ovog propisa je eliminisanje sive ekonomije, međutim, kako kaže predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović, za suzbijanje sive ekonomije postoji niz drugih rešenja, a pokušaj da se to učini preko kupaca je nemoralan čin republičke vlade, koja čak nije ni realizovala akciju o pravima potrošača.
-
Naplaćivanje kazne zbog neposedovanja računa je licemerno. Račun uopšte ne mora da znači da je kupac dobio kvalitet koji je platio - smatra Papović i dodaje da je jedan od načina suzbijanja sive ekonomije upoznavanje potrošača i uvoznika sa Zakonom o zaštiti potrošača i naravno pravima potrošača.
Izdavanje računa jeste obaveza trgovaca, ali pored toga oni prema potrošačima imaju i niz drugih, na koje se, kaže Papović, ne obraća mnogo pažnje. One su izdvojene na sajtu Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine www.consumer.org.yu. Tako u prodavnici, na uočljiv način mora da bude istaknuta cena robe i radno vreme kojeg moraju da se pridržavaju, a roba svim potrošačima da se prodaje pod istim uslovima.
Kupcu moraju biti dostupni podaci o robi, odnosno obaveštenje o svojstvima, kvalitetu i načinu upotrebe, a svaki proizvod potrebno je da ima deklaraciju, garantni list, atest i tehničko uputstvo o načinu korišćenja robe u skladu sa saveznim zakonom. Takođe, trgovci su dužni da obezbede rezervne delove, priključne aparate i posle prestanka proizvodnje.
Obaveza je da količina robe mora da odgovara onoj označenoj na originalnom pakovanju, a trgovci tačno da mere i omoguće potrošaču da proveri količinu kupljene robe. Pri manjim količinama robe, prodavci su dužni da upotrebljavaju materijal za pakovanje koji ne može da utiče na neto masu, a na zahtev potrošača moraju posebno da je upakuju. Takvo pakovanje mogu da naplate najviše do iznosa prodajne cene upotrebljenog materijala.
Potrošači se prilikom kupovine često, a da toga nisu ni svesni, sreću s raznim nepravilnostima i obmanama. Za zakon o zaštiti potrošača većina nije ni čula, a još manje znaju da su kazne propisane za njegovo kršenje veoma visoke. Zato je po rečima Papovića, neophodno da se potrošači upoznaju sa zakonom i da budu informisani kako bi znali šta su i pod kojim uslovima kupili.
N. V. Maksimović